Industrija vina u Srbiji: od proizvodnje do distribucije

Ne tako davno Reuters je preneo vest da je proizvodnja vina jedno od najbrže rastućih oblasti u srpskoj poljoprivredi, i da su se srpska vina više nego uspešno vratila na svetsko tržište, uprkos poplavama i lošim vremenskim uslovima.
Statistika kaže da vinarije zapošljavaju više od 100.000 domaćinstava u Srbiji.

Tokom vekova, proizvodnja vina na području zapadnog Balkana je postala plemenit i unosan posao. Dva svetska rata, zanemarivanje u doba komunizma i decenija previranja na kraju 20. veka devastirali su industriju vina, ali su u Srbiji, pak, ponovo primetni zeleni izdanci oporavka, ocenila je britanska agencija. Prema Republički zavodu za statistiku Srbije, u periodu 2006-2014. godine, izvoz vina i drugih alkoholnih pića proizvedenih na bazi grožđa i više je nego udvostručen na 17 miliona evra. Ovo je značajan pomak u odnosu na 2006. godinu kada je izvoz bio svega 7 miliona evra.

Vinari među najboljim izvoznicima

Glavna tržišta Srbije su Evropska unija, te zemlje CEFTA-e i Rusija, s kojom ima ugovoren bescarinski režim i za izvoz vina. Poređenja radi, izvoz od oko 17 miliona evra tokom 2016-godine imala je još MK grupa i Hemofarm Vršac. Duga tradicija u proizvodnji vina koja potiče još od vremena Starih Rimljana kada su se vojnici Marka Aurelija bavili vinogradarstvom na Fruškoj Gori da ne bi sedeli besposleni, danas je pozicionirala Republiku Srbiju u jednog od značajnijih proizvođača i potrošača grožđa i vina u regionu zapadnog Balkana.

Iako vinogradarska proizvodnja ima skromno godišnje učešće u ukupno ostvarenoj vrednosti poljoprviredne proizvodnje od svega nekoliko procenata, u poslednje vreme se deficit u spoljno-trgovinskoj razmeni objašnjava rastućim trendom domaće potrošnje vina. 

Kako je došlo do toga da Srbija na, praktično, mala vrata svoje vino postavi na svetske trpeze? Danas je Srbija je podeljena na tri regiona: Vojvodinu, centralnu Srbiju i Kosovo i Metohiju. U okviru njih izdvojena su 22 reona i čak 77 vinogorja sa većim bojem vinogradarskih oaza. Male vinarije i podrumi idu ukorak sa moćnim vinarijama, a po dizajnu boca, plasmanu i naročito ukusu, naša vina ne zaostaju za makedonskim, francuskim ili slatkim kalifornijskim vinima. Gotovo je sigurno da se u Beogradu nećete postideti nijedne vinske karte ukoliko imate uglednog gosta - restorani se takmiče u ponudi izvrsnih vina iz malih vinarija i porodičnih podruma. 

Od Nemanjića do poreskih olakšica za vinogradare 

Od vremena kada se vino pilo u zlatnim čašama i ovekovečavalo na slikama asirskih kraljeva, uz mač i ostale simbole moći, do današnjeg poimanja vina kao ništa manje čudesnog napitka, prošlo je mnogo vremena. Tek od 9. veka pre nove ere vino je postalo zaista moderno piće. Arheološka istraživanja pokazala su da se vino pilo mnogo ranije, od gvozdenog doba i praktično od početaka čovečanstva. Arheolozi su ustanovili da su prva vina kakva danas poznajemo nastala u području današnje Jermenije i severnog Irana.

U Bibliji, u kojoj se vino spominje više od 500 puta, ostalo je zapisano da je Noje, kada ga je potop izbacio na planinu Ararat, zasadio i prvi vinograd. Sadnja vinograda postala je navika rimske vojske u periodu bez bitki, a istovetnu naviku u Vojvodinu je donela vojska Marije Terezije - dudovi i vinogradi prostrli su se, uz pomoć Habsburgovaca, na nepregledne površine Panonije i Transilvanije. 

Srpski vladari nisu bili imuni na vino: u Srbiji su vinogradarstvo i vinarstvo su doživeli vrhunac zahvaljujući Nemanjićima koji su vino neizmerno cenili. Čak je Stefan Prvovenčani doneo povelju kojom je zabranio dodavanje vode u vino. Car Dušan je imao veliki podrum u okolini Prizrena, a većina manastira je gajila i prerađivala vinovu lozu. Za cara Lazara Kruševac postaje vinarski centar, dok su Stefan Lazarević i Đurađ Branković širili vinograde oko Smedereva, Vršca i Fruške gore. 

U 19. veku vinogradarstvo se proširilo i postalo državna strategija oslobađanja od poreta: carica Marija Terezija je podsticala sadnju vinove loze i dozvolila da se od krčevina šuma prave vinogradi. Tako su kmetovi dolazili do vlasništva novih površina pod vinogradima i bili oslobođeni pet godina dažbina za novozasađene vinograde na mestu iskrčene šume. Nažalost krajem 19. veka glavnina Srpskih vinograda je uništena philoxerom tako da je razvoj morao krenuti od početka.

Za određene sorte vina iz Vojvodine, iz Sremskih Karlovaca, priča se da su se pile i na Titaniku. Za Bermet, vrhunsko desertno vino sa dosta začina i od sorte grožđa "Prokupac" , kruži ova legenda. Kažu karlovački vinogradari da se na Titaniku uz mnoga druga pića i vina iz prestižnih italijanskih i francuskih vinarija, na vinskoj karti luksuzne klase broda nalazilo i dezertno vino "Auspruh" pravljeno u našim Sremskim Karlovcima.

Organizovana proizvodnja vina počinje sa modernom državom 

Mnoge vinarske kompanije krenule su u obnovu zasada vinograda i modernizaciju pogona kako bi podigle proizvodnju vina. Kako organizovana proizvodnja vina u Srbiji datira od 1848. godine i vladavine Austro - Ugarske, kada je osnovan Navip u Zemunu. Sve do kraja drugog svetskog rata vino se nije flaširalo, već se vino točilo direktno iz buradi, što je I danas tradicija, naročito kod malih proizvodjača. 

Višegodišnja neulaganja u vinarsku industriju i izolacija iz poslednje decenije dvadesetog veka uticale su da Srbija padne po proizvodnji vina, ali ne i po kvalitetu - sve brojnije male privatne vinarije jednako kao i vinska industrija i dalje osvajaju prizanja kvaliteta širom sveta. 

Danas najveću vinarsku kuću predstavljaju Vršački vinogradi sa oko 1.700 hektara zasada. Navip iz Beograda i Rubin iz Kruševca imaju oko 700-800 hektara vinograda; slede Negotinski region, Aleksandrovačka župa, Sremski Karlovci, Smederevo, Palić I Džervin iz Knjaževca. Što se tiče odnosa belih I crnih vina, taj procenat se kreće oko 64 prema 36% u korist belih vina. 

Rajac, čuveno vinarsko selo pored Negotina, sa još čuvenijim Rajačkim pivnicama,koje predstavljaju pravi vinarski grad, je 1889. godine imao 316 hektara pod vinogradima, šezdesetih godina prošlog veka oko 500 hektara pod vinogradima, a trenutno ima samo 80. U Timočkim selima su ostali samo starci i ove godine u Rajcu je posađen samo jedan novi hektar. Poslednjih godina vinogradari sve češće se odlučuju da grožđe u sopstvenim vinskim podrumima prerade u vrhunsko vino. Najzastupljenije sorte u proizvodnji su Rizling, Traminac, Sauvignon, Semion, Pinot, Chardonnay,Merlot, Smederevka, Zupljanka, Prokupac, Vranac, Game.

Vino u Beogradu i eDiskontu 

Nije retko da se i političari i muzičke zvezde okreću vinogradu i vinarstvu, i da svoju zaradu ulažu u zemlju i vinograde. Iako se bolje snalaze u preduzetničkim vodama, čar vina i dalje je u malim porodičnim vinarijama koje s ljubavlju ulažu u tehnologiju, šire kapacitete podruma i vinograda, uvrštavaju probrane vinske sorte u svoje zasade i ne odrode se iz svog vinogorja i svog kraja. Mnoge porodične vinarije su podrumima i prostorima za degustaciju pridodale i restorane i različite ugostiteljske objekte, ponekad napravljene sa mnogo ljubavi kao etno selo gde su u sobe preuređene gigantske vinske bačve. 

Vino, osim što ima terapeutska i dijetetska svojstva, i što je veoma unosan biznis, oko sebe ima splet industrijskih grana koje direktno zavise od njegovog kvaliteta - HORECCA, turizam i diskonti imaju šansu da biraju između južnih i severnih sorti, stonih i slatkih vina. 

U pripremi vinske karte za novootovorene diskonte pića eDiskont sa svojim timom rado asistira. eDiskont je u sastavu kompanije SCB, koja se sa preko 15 godina iskustva u distribuciji pozicionirali kao najkvalitetniji dobavljač Horeca objekata, sposobna da obezbedi brzu i kvalitetnu uslugu i zadovolji različite zahteve naših klijenata, i koja je spremna da se brzo prilagođava novim trendovima.

eDISKONT - HORECA PROGRAM - specijalna ponuda za vinarije

www.ediskont.rs/ © EDISKONT