Kritične sirovine potopile industrije velikih članica EU

Kritične sirovine (KS) su posebno važni za proizvode visoke tehnologije i novonastale inovacije. Tehnološki napredak i kvalitet života zavise od pristupa rastućem broju sirovina. Sirovine poput litijuma, kobalta, neodimijuma ili disprozijuma, i dr. nezamenjive su za digitalizaciju, tehnologije obnovljivih izvora energije i proizvodnju električnih vozila i opreme.

Potražnja za KS – brzo raste, a vlade i preduzeća teže dekarbonizovanoj proizvodnji uz neto nultu emisiju. Usporavanje industrija velikih EU članica donosi ekološke benefite, jer visoka uvozna zavisnost za KS produbljuje nesklad između baznih i održivih industrijskih sektora.

Sirovine su suštinski povezane sa svim industrijama u svim fazama lanca snabdevanja. Oni su ključni za snažnu evropsku industrijsku bazu, suštinski gradivni element rasta i konkurentnosti EU. Ubrzani ciklusi tehnoloških inovacija doveli su do stalno rastuće potražnje za KS.

Očekivanja su da će buduća globalna upotreba KS udvostručiti do 2030. godine. Trka za KS budila je rastuću zabrinutost za obezbeđivanje KS za privredu EU, pa je Evropska komisija (EK) pokrenula niz koraka u cilju poboljšanja pristupa sirovinama (Evropsku inicijativu za sirovine, 2008. godine;

Strategiju industrijske politike EU, 2017. godine, Zakon o kritičnim sirovinama EU, 2023. godine), kako bi odražavala razvoj tržišta, proizvodnje i tehnologije. Komisija, koja je istovremeno angažovana u dijalogu o kritičnim sirovinama sa SAD i Japanom, pridaje veliki značaj listi KS za EU, i svake tri godine (počev od 2011. godine) procenjuje listu KS i ažurira je.

Spisak KS se širi iz godine u godinu. Novi rudarski basenovi i primena novih tehnoloških procesa izdvajanja sirovina iz ruda, još više, omogućili su da se povećava ponuda sirovina širom sveta. Najširi asortiman u ponudi sirovina imaju manje razvijene zemlje, dok pojedine razvijene zemlje nerado crpe svoje izvore. Evropska komisija je za 2023. godinu izdvojila spisak sa 34 KS za EU.

Istovremeno, raste njihov značaj u industriji. Naročito dominiraju sektori obnovljive energije, e-mobilnosti, kao i odbrambenog sistema i svemirskih istraživanja. Primena savremenih tehnologija omogućava da se dalje širi pristup proizvodnje, kroz inovacije i nove tehnologije – industrija 4.0.

Akcije podržavaju cirkularnu ekonomiju u svakom koraku lanca vrednosti – od proizvodnje do potrošnje, popravke i ponovne proizvodnje, upravljanja otpadom i sekundarnih sirovina koje se vraćaju u privredu.

Pored uloženih velikih napora i investicija, lanac vrednosti KS nije u potpunosti i homogeno pokriven u industriji EU. Postoji izražena neravnoteža između koraka uzvodno (vađenje) i nizvodnih koraka (proizvodnja i upotreba). S obzirom na veoma ograničenu ponudu KS iz sekundarnih izvora (reciklaža), potreba za pristupom primarnim izvorima, uključujući rude, koncentrate, prerađene ili rafinisane materijale je ogromna i ključna za evropske industrije i povezane poslove, konačno i za ekonomsku korist.

Važno je napomenuti, da je oslanjanje uglavnom na primarne izvore KS posledica odsustva univerzalno usaglašene upotrebe sirovina u cirkularnoj ekonomiji. Iako nekoliko KS ima visok tehnički i realni ekonomski potencijal za reciklažu, i uprkos podsticanju vlada da se krene ka kružnoj ekonomiji, stopa reciklaže (mera udela sekundarnih izvora u snabdevanju sirovinama) KS je generalno niska.

Više je razloga za to: tehnologije sortiranja i reciklaže još uvek nisu dostupne po konkurentnim cenama; snabdevanje je trenutno zatvoreno za dugotrajna sredstva (dolazi do kašnjenja između proizvodnje i rashoda, što negativno utiče na sadašnje stope reciklaže); potražnja za mnogim KS raste u različitim sektorima i doprinos reciklaže je uglavnom nedovoljan da se zadovolji potražnja. Sa regulativom se otišlo najdalje (pokriveni su svi koraci), s tim da je administracija spora i glomazna.

Proizvodnja kritičnih sirovina u svetu

Globalnu ekonomiju pogađa rastuća zavisnost za KS, što je posledica ograničene ponude. Istovremeno, njihova primena u naprednim tehnološkim sektorima privreda utiče na sve veću potražnju.

Tako raste i strateški značaj KS. Proizvodnja sirovina velikim stepenom zavisna je od istraživanja i ulaganja u njihovu eksploataciju, efikasnu primenu u proizvodnim procesima i tehnologiju koja ih koristi.

Proizvodnja KS beleži rastući trend poslednjih godina. Na strani ponude dominira Kina, koja je najveći globalni i EU dobavljač za većinu KS.

Do pre nekoliko godina pojedine retke sirovine mogle su se naći samo u Kini, pa je imala dominantan položaj. Druge zemlje su takođe važni globalni dobavljači specifičnih materijala. Na primer, Rusija i Južna Afrika su najveći svetski dobavljači metala platinske grupe, Australija litijumom, SAD berilijumom i helijumom, a Brazil niobijumom.

Prekidi u lancima snabdevanja KS bili su učestali tokom kriznih perioda. Iza brojnih rizika snabdevanja stajale su protekcionističke mere zemalja bogatih KS. Dominirali su razlozi neekonomske prirode.

Kakva god njihova priroda u suštini bila, to je dovodilo do poremećaja poslovanja – nestabilnosti na tržištu retkih sirovina, nerealnog porasta cena KS usled prekomerne potražnje, kasnila je skupa tehnologija, zarade u novoj industriji beležile su rastući trend, zahtevan je novi menadžment, kreirana je nova podsticajna politika, pa su shodno tome troškovi poslovanja dramatično rasli. Trpeli su industrijski sektori i grane najrazvijenijih ekonomija.

Vremenom se menjala globalna mapa KS. Rastuću proizvodnju kritičnih sirovina pratila je veća dostupnost, a veća dostupnost ukazivala je na manji pritisak zavisnosti od KS. Na taj način smanjen je rizik unutar lanaca snabdevanja – npr. mapa kritičnih sirovina 2020. godine povoljnija je u odnosu na 2017. godinu. Istovremeno, porast dostupnosti odgovara većem stepen diversifikacije dobavljača što garantuje kontinuitet proizvodnje kod velikih industrijskih zemalja. Smanjenje rizika snabdevanja KS otvara prostor investitorima. Rastu zelene investicije.

Izvor: Energija Balkana