Prekretnica u Kini: uspešna konverzija torijuma u uranijum
Kineska agencija Xinhua je objavila da su kineski naučnici uspešno postigli prvu konverziju torijumskog goriva u uranijum u eksperimentalnom torijumskom reaktoru sa rastopljenom soli (Thorium molten salt reactor – TMSR), čime je potvrdila tehničku izvodljivost upotrebe torijuma kao goriva u naprednim nuklearnim sistemima.
Ovaj uspeh, koji je potvrdio Šangajski institut za primenjenu fiziku Kineske akademije nauka (SINAP), označava značajnu prekretnicu u globalnom razvoju nuklearne energije
Eksperimentalni TMSR, izgrađen u saradnji sa drugim kineskim naučnim institucijama, trenutno je jedini operativni reaktor sa rastopljenom soli u svetu koji koristi torijum kao gorivo. Rezultati eksperimenta pružaju ključnu tehničku verifikaciju i predstavljaju realnu opciju za masovnu eksploataciju bogatih rezervi torijuma koje ima Kina.
Reaktori sa rastopljenom soli spadaju u četvrtu generaciju naprednih nuklearnih energetskih sistema. Koriste rastopljenu so visoke temperature kao rashladno sredstvo umesto vode, što im daje niz izuzetnih karakteristika, kao što je inherentna bezbednost jer operišu na atmosferskom pritisku; nemaju potrebe za velikom količinom vode; odlikuju se velikom izlaznom temperatirom. Zbog ovih karakteristika, reaktori sa rastopljenom soli se širom sveta smatraju najpogodnijim za korišćenje torijuma.
Inače, torijum se u prirodi nalazi u znatno u većim količinama nego uranijum, jedini je problem to što sam po sebi nije fisilan element, pa se od njega prvo mora “proizvesti” fisilni izotop uranijuma (U233) koji jeste fisilan. A to, opet reaktore koji koriste torijum čini inherentno manje efikasnim od raktora koji koriste uranijum.
Ali Kina ima nalazišta torijuma, pa se njoj investiranje u teorijumski gorivni ciklus vrlo verovatno isplati. Zato je tehnološki put razvoja TMSR-a usko povezan sa kineskim ciljem uspostavljanja komplementarnog, nisko-ugljeničnog, integrisanog energetskog sistema.
Uz sve to, reaktori sa rastopljenom soli mogu se efikasno povezati sa industrijama kao što su solarna energija, energija vetra, skladištenje energije rastopljenom solju, proizvodnja vodonika na visokoj temperaturi, kao i hemijska i petrohemijska industrija.
Ovo omogućava da nuklearna energija deluje kao pouzdana bazna snaga koja fleksibilno podržava fluktuirajuće obnovljive izvore.
Inače, SINAP je TMSR program pokrenuo 2011. godine, a od tada je postigao značajan napredak od faze laboratorijskog istraživanja do inženjerske verifikacije ključnih materijala i opreme. Kina je razvila domaću ključnu opremu i uspostavila nezavisan lanac snabdevanja, čime je praktično zaokružena kompletna TMSR tehnološka i industrijska infrastruktura.
SINAP je najavio da će sada sarađivati sa vodećim energetskim kompanijama na daljem učvršćivanju industrijskog i lanca snabdevanja za TMSR. Krajnji cilj je izgradnja demonstracionog projekta snage 100 megavata i njegova primena do 2035. godine, čime bi se ova tehnologija uvela u komercijalnu sferu.
Dodajmo i da još jedna država radi na razvoju torijumskog gorivnog ciklusa. U pitanju je Indija koja, kao i Kina, nema nalazišta uranijuma, ali ima velika nalazišta torijuma, pa se i u Indiji mogu očekivati slični projekti. A mi naglašavamo da uspešna konverzija torijuma u uranijum predstavlja izuzetno važan korak, ne samo za kinesku energetsku sigurnost, već i za globalnu potragu za održivim, bezbednim i obilnim izvorima nuklearnog goriva.
Izvor: Nuklearna Perspektiva/Xinhua
