Stres - Burnout, sindrom izgaranja na poslu

Komentari: 2

Radeći sa najrazličitijim kategorijama pacijenata lako se moglo uočiti da su uzroci javljanja ljudi psihijatru prilično raznoliki.

Međutim, jedna zajednička stvar se uporno javlja, gotovo uniformno, bilo kao sporedni, prateći faktor ili pak glavni inicijator posete psihijatriskoj ambulanti, a to je stres.

U savremenom dobu se toliko govori o stresu i njegovim posledicama, da se čini da o tome već sve znamo, a da li je tako?

Stres je ljudska reakcija koja se ispoljava kada su pritisci i zahtevi postavljeni ispred pojedinaca toliko intenzivni da ih oni ne mogu podneti i sa njima se izboriti. Intenzitet stresa, štaviše, raste sa zabrinutošću da se sa njima ne može izaći na kraj.

Stres ne čine sami događaji i situacije, već je stres u stvari naša reakcija na te događaje ili situacije.

Premalo stresa uvodi u dosadu, nasuprot tome, previše stresa može da izazove neproduktivni nivo napetosti i straha. Stres takođe može imati i pozitivne efekte, podstičući motivaciju i budnost, obezbeđujući stimulaciju da se prevaziđu izazovne situacije. 

Umereni nivoi stresa zapravo unapređuju dostignuća i efikasnost u životu čoveka. 

Svaka osoba je različita i jedinstvena u svom načinu opažanja, shvatanja i reagovanja na različite događaje, ljude i stvari. Osetljivost na stres zavisi od temperamenta koji se najvećim delom nasleđuje, i karaktera koji se formira u ranom detinjstvu, kao i iskustava koje osoba doživljava tokom života (roditelji, škola, religija i dr.).

Prema tome, isti nivo stresa neće podjednako uticati na sve ljude.

Uzroci stresa najčešće mogu biti različiti pritisci i zahtevi spoljašnjeg ili unutrašnjeg porekla.

Spoljašnji uzroci stresa mogu biti: 

-Uzroci stresa na poslu: Ispunjenje zahteva na poslu, odnosi sa Vašim kolegama, upravljanje zaposlenima, edukacija novozaposlenih i neizvesnost oko njihovog učinka, poštovanje rokova, doprinos boljem učinku i rezultatima, rad prekovremeno i za praznike… 

-Uzroci stresa kod kuće: Smrt člana porodice, prijatelja ili bliske osobe, bolest ili povreda člana porodice ili bliske osobe, vlastito venčanje, venčanje dece, razdvajanje ili razvod od partnera, trudnoća ili rođenje deteta, ponašanje i neposlušnost vlastite dece, uspeh dece u školi, nedovoljno novca za kvalitetniji životni standard, gubitak novca ili drugih vrednost (pljačka, požari, poplave..)

Unutrašnji uzroci stresa (mentalne zamke):

Nerealna očekivanja, PRETRPAN PLAN RADA, uzimanje stvari previše lično, “sve ili ništa” razmišljanje, preuveličavanje , krutost u mišljenju, pesimistički stavovi, preterana samokritičnost, perfekcionizam, zavisnost od rada “workaholics”.
Životni stil - alkohol, stimulanti, kafa, manjak sna…

Veći deo stresa koji doživljavamo, jeste samogenerisan, tj. posledica je načina na koji shvatamo život, bilo da nas događaji obeshrabruju ili podstiču, vesele ili rastužuju, u velikoj meri zavisi od toga i kako doživljvamo sami sebe.

Samogenerisani stres zvuči paradoksalno - jer veći broj ljudi misli na spoljnje uzroke kada su uznemireni.

Prepoznavanje da mi sami formiramo većinu naše uznemirenosti, prvi je korak u prevazilaženju iste.

POSLEDICE NEGATIVNOG EFEKTA STRESA NA TELO, EMOCIJE, UM I PONAŠANJE

Psihički simtomi i promene u ponašanju usled stresa:

- Epizode depresije i plačljivosti 

- Nestrpljivost i loša kontrola ponašanja 

- Verbalna i fizička agresivnost 

- Pad koncentracije i zaboravnost 

- Konfuzija i teškoće u donošenju odluka 

- Zabrinutost i nemir

- Panični napadi 

- Gubitak volje i smanjenje seksualne želje 

- Promene apetita –snižen ili pojačan 

- Poremećaji ishrane-anoreksija, bulimija 

- Povećan unos alkohola ili psihoaktivnih supstanci 

- Povećano pušenje

Sa stresom povezane bolesti:

 

Kardiovaskularne bolesti; autoimune bolesti; maligne bolesti; astma; bolesti endokrinih žlezda (šećerna bolest, bolesti štitne žlezde, poremećaj polnih žlezda / sterilitet); gastritis i čir na želucu, iritabilni kolon, hemoroidi; kožne bolesti / psorijaza, ekcemi; migrena….

80% SAVREMENIH BOLESTI IMA SVOJE POREKLO U STRESU!

Istraživanja su pokazala da svaki treći zaposleni u Evropi boluje od posledica dugotrajne izloženosti stresu. Stres je u današnje vreme neminovnost i sastavni je deo života, te remeti unutrašnju ravnotežu organizma. 

Stres dovodi do preterane aktivnosti određenih kontrolnih centara u mozgu (poput hipotalamusa, koji u kaskadnom procesu preko hipofize dovodi do pojačanog lučenja hormona žlezda sa unutrašnjim lučenjem.

Aktivira nadbubrežne žlezde koje pojačano luče stresne hormone (kortizol i adrenalin - utiču na krvni pritisak, metabolizam šećera i holesterola, imunitet), štitne žlezde (utiče na rad srca, metabolizam, termoregulaciju, raspoloženje)...

Dakle, na stres prvo reaguje naš nervni sistem, zatim žlezde i na kraju čitav imuni sistem…

Početkom 2019. godine, u “Annals of Internal Medicine” (jedan od najpoznatijih i najuticajnijih lekarskih časopisa u SAD), objavljen je podatak da se kao posledica izloženosti stresu na poslu tj,“burn out sindroma “, samo u SAD godišnje gubi oko 4,6 milijardi dolara. 

Takođe, u Velikoj Britaniji godišnje preko 40 miliona radnih dana izgubi se zbog stresa i sa stresom povezanih bolesti (mereno u novcu, to je preko 1,5 milijardi funti godišnje).

Verovatno su navedeni podaci doprineli da Svetska zdravstvena organizacija (WHO) sredinom 2019. godine prvi put uvrsti sindrom izgaranja na radnom mestu (burnout syndrome) u svoj priručnik Međunarodne klasifikacije bolesti (ICD-11), koji će zdravstveni radnici u budućnosti moći da dijagnostifikuju kao medicinski poremećaj povezan s poslom koji pojedinac obavlja.

Pre gotovo pola veka, Burnout sindrom (sindrom izgaranja na poslu) opisao je njujorški psiholog i psihoanalitičar Herbert Freudenberger, kao stanje mentalne i fizičke iscrpljenosti uzrokovane profesionalnim životom pojedinca.

Izgaranje (burnout) ili iscrpljenost se javlja zbog neusklađenosti ambicija, ideja, ciljeva i zadataka na poslu, preteranog rada i/ili loših međuljudskih odnosa, zbog čega osoba postaje izložena hroničnom stresu.

Ovaj poremećej nastaje postepeno, gotovo neprimetno. Simptomi su u početku uglavnom blagi, i obično im se ne pridaje značaj (razdražljivost, napetost, nesanica, aksioznost, pojačano znojenje, odlaganje zadataka, povlačenje, odavanje porocima, cinizam i ogorčenost…).

Organizam je, u početku u stanju da raznim mehanizmima kompenzacije održi unutrašnju ravnotežu, ali ta sposobnost nije beskonačna. Ako nakon napornog rada i stresa organizam ne stiže da se oporavi, dolazi do nakupljanja stresa, fizičke i psihičke iscrpljenosti, narušavanja zdravlja, odnosno pojave psihosomatske bolesti.

Simptomi koji karakterišu ovaj sindrom mogu se podeliti u 3 grupe:

Emocionalni simptomi: gubitak motivacije, osećaj neuspeha i bespomoćnosti, gubitak poverenja i samopoštovanja…

Ponašajni simptomi: povlačenje od drugih, pad koncentracije, pesimistični i cinični stavovi.

Fizički (telesni) simptomi: učestali umor, glavobolje, bolovi u leđima ili mišićima, promene u apetitu, poremećaji spavanja, pad imuniteta…

Istraživanja pokazuju da su ovom sindromu najizloženije visoko odgovorne osobe, sklone perfekcionizmu, niske frustracione tolerancije, sa izraženom potrebom za kontrolom, izraženog takmičarkog duha i često pesimističnim stavom.

Takođe je uočeno da ovom sindromu najčešće podležu osobe koje se bave pomagačkim profesijama, koje zahtevaju brigu o drugima. U tom smislu najugroženiji su oni koji su zaposleni u zdravstvu: doktori, medicinske sestre i tehničari, psiholozi, socijalni radnici… kao i osobe koje se bave profesijama s visokim stepenom odgovornosti (poslovni ljudi, menadžeri, direktori, brokeri, advokati).

Burnout sindrom ne izaziva samo previše radnih sati i obaveza. Loši međuljudski odnosi, česti konflikti, nepažnja, demotivacija i neusklađenost ambicija sa opisom posla takođe mogu dovesti do izgaranja.

STRATEGIJA ZA PREVAZILAŽENJE STRESA

PREPOZNAVANJE DA MI SAMI FORMIRAMO VEĆINU NAŠE UZNEMIRENOSTI, PRVI JE KORAK U PREVAZILAŽENJU ISTE.

Prepoznati problem. Najvažnije je prepoznati izvor negativnog stresa.
To nikako nije priznanje vlastite slabosti da se nosi sa stresom, već put ka prepoznavanju problema i pravljenja plana mera koje će dovesti do prevazilaženja stresa.

TEHNIKE PREVAZILAŽENJA STRESA - PROMENI SVOJE MIŠLJENJE

Re-framing

Re-framing je tehnika kojom se menja način gledanja na stvari u cilju boljeg osećaja vezanog za njih. Različiti su načini poimanja stvari oko nas, izaberite onaj koji vam najviše odgovara. Re-framing ne menja stvarnost, ali pomaže da stvari sagledate iz drugog ugla i manje stresno.

Pozitivno mišljenje

Zaboravite bespomoćnost, malodušnost, očaj i neuspeh. Stres nas čini ranjivim na negativne nagoveštaje, pretpostavke-usmerite se na pozitivne: fokusirajte se na Vašu snagu-na ono u čemu ste dobri. Učite od Stresa kojem ste izloženi. 

Tražite šanse i mogućnosti. Tražite pozitivno - NAČINITE PROMENU!

PROMENI SVOJE PONAŠANJE!

Asertivnost , Organizacija , Ventilacija, Humor, Diverzija i distrakcija

Asertivno ponašanje predstavlja zauzimanje za sopstvena prava kroz izražavanje svojih misli, osećanja i uverenja na direktan, iskren i odgovarajući način, istovremeno vodeći računa o pravima drugih.

Nedostatak asertivnosti često pokazuje nisko samopoštovanje i nisko samopouzdanje. Ključ asertivnosti je verbalna i neverbalna komunikacija. Šireći dijapazon komunikacijskih veština dobijamo na asertivnosti.

*Pravila asertivnosti:
1) Pravo da izrazim svoja osećanja
2) Pravo da izrazim svoje mišljenje/uverenje
3) Pravo da menjam mišljenje
4) Pravo da kažem “ne razumem”
5) Pravo da budem to što jesam, ne da glumim za druge
6) Pravo da odbijem odgovornost za probleme drugih ljudi
7) Pravo da imam razumne zahteve od drugih
8) Pravo da postavim svoje prioritete
9) Pravo da budem saslušan i shvaćen ozbiljno 

Osobine asertivnih ljudi:

Poštuju sebe i druge; preuzimaju odgovornost za svoje akcije i postupke;
otvoreno traže ono što žele; razočarani ako budu odbijeni; samopouzdanje je nepoljuljano; ne opuštaju se na pohvale drugih.

Asertivne veštine:

Uspostavite dobar kontakt očima/ne “buljite”; sedite ili stojite mirno/ne vrpoljite se.
Govorite čvrstim i mirnim glasom; koristite jezik tela “mislim”/”osećam”
“Šta Vi mislite?/Šta Vi osećate?”; budite koncizni i ciljajte u metu.
Kao rezultat: imaćete Veće samopouzdanje; manje napetosti; efikasnije prevazilaženje stresa; poštovanje sebe i drugih na efikasniji način; osećaj samokontrole…

PROMENA JE PROCES, A NE JEDAN DOGAĐAJ!

ORGANIZUJTE SE.

Loša samoorganizacija je jedan od najčešćih razloga stresa. Postavite prioritete, strukturišite obaveze i aktivnosti na osnovu ostvarljivosti. NE PRETRPAVAJTE SVOJ RASPORED!

Samoorganizacija Vam omogućava da izbegnete lični i profesionalni haos. 

Upravljajte Vašim vremenom.

Pravite raspored rada.

Šta MORAM uraditi? Šta bi TREBAO/LA uraditi? Šta bih VOLEO/LA uraditi? 

Ne gubite vreme uzalud; naučite da bespotrebne aktivnosti izbegavate;

ne gubite vreme na izvinjenja za neučinjeno; postavite sebi ostvarive ciljeve.

NEKA VREME BUDE VAŠ PARTNER, A NE PROTIVNIK!

VENTILACIJA.

“Podeljen problem je pola problema”. Razvijajte krug podrške među prijateljima i kolegama. Nisu uvek događaji stresogeni, već način kako ih vidimo.

HUMOR.

- Redukuje stres
- Koristite i na poslu i kod kuće
- Smanjuje mišićnu napetost
- Poboljšava disanje
- Pojačava lučenje endorfina-prirodnih analgetika

DIVERZIJA I DISTRAKCIJA.
Pravite pauze, češće po malo; izbegavajte stvari koje Vas zamaraju- ovako ne rešavate problem, ali smiruje Vas; mislite logičnije 

PROMENI SVOJ ŽIVOTNI STIL!

Navike u ishrani; pušenje i alkohol; fizička aktivnost; spavanje; odmaranje i relaksacija.

Korist od fizičke aktivnosti: Smanjuje napetost vegetativnog nervnog sistema koji se u stresu sprema za “borbu ili bežanje”; podstiče cirkulaciju krvi; smanjuje arterijski pritisak,“čisti” misli od briga; poboljšava sliku o sebi-osećate se bolje u svojoj koži; razvija socijalne kontakte.

Redovan i kvalitetan san: redukuje stres, teško se nositi sa problemima kad ste neispavani.

Jutra Vam počinju sveže i puni ste energije za novi dan.

Korist od relaksacije i odmora: Pobeđuje umor i iscrpljenost; promoviše san; smanjuje bolove; smanjuje napetost u mišićima; smanjuje zabrinutost; bolje i logičnije mislite; produktivniji ste posle relaksacije. 

Savladavanje stresa i njegovih posledica podrazumeva najpre spoznaju sopstvenih granica.

Kako izgarati, kako bez rezerve davati sve od sebe, truditi se, iznova i iznova pružati svoj maksimum, a ne sagoreti pokušavajući?

Prevencija sindroma izgaranja bazira se na učenju i prepoznavanju navedenih znakova i simptoma hronične izloženosti stresu.

Zatim, radom na međuljudskim odnosima, usklađivanjem ambicija i opisa posla, te jačanjem emocionalne pismenosti. Međutim, ako pojedinac, i pored primene suportativnih metoda prethodno navedenih, ne uspeva sam da se nosi sa stresom, poželjno je da blagovremeno potraži stručnu pomoć.






 

O Autoru

dr Duško Paunović, psihijatar

2 Komentara o ovom članku
Ostavi komentar
Aleksandar Petrovic
26.05.2020 08:58
Veoma sadržajan tekst sa dobrim smernicama.
Da li postoji mogucnost kontakta sa dr. Paunovicem?
Srdacan pozdra Odgovori
Dr Ivan Belic
26.05.2020 20:01
Tekst obiluje naucnim cinjenicama koje su predstavljene sirokom auditorijumu narativno prepoznatljivim stilom.Izuzetno poznavanje i prikaz problema.Mnogi se prepoznaju i nakon ovog teksta shvataju sustinu i slozenost sindroma B out. Odgovori

Ostavi komentar

Klijenti