Nemačko-srpska privredna komora u službi razvoja privrede Srbije i Nemačke

U susret sajmovima koje smo posetili u Frankfurtu i Hanoveru, gde su se predstavile kompanije iz celog sveta, kao i nemačka privreda, razgovarali smo sa direktorom Nemačko-srpske privredne komore gospodinom Martinom Knapom. Interesovalo nas je kakva su iskustva nemačkih kompanija na srpskom tržištu, značaj dualnog obrazovanja koje mnogi smatraju snagom nemačke privrede, kao i mišljenje gospodina Knapa o inicijativi da se nemačko srpski privredni odnosi dodatno unaprede.

Časopis Industrija: Možete li nam reći koji su ciljevi i zadaci Nemačko-srpske privredne komore i da li je njeno osnivanje ustvari bio pozitivan signal nemačkim kompanijama koje žele da ulažu u Srbiji? 

Martin Knap: Osnivanje bilateralne komore definitivno predstavlja pozitivan signal. Ranije smo ovde imali takozvanu Delegaciju nemačke privrede u Srbiji, odnosno filijalu Nemačke privredne komore DIHK. Ove kancelarije osnivale su se nakon promena u svim važnijim zemljama u tranziciji. Danas, kada imamo zvaničnu bilateralnu komoru koja je formirana na osnovu sporazuma obe vlade, poruka je jasna: Srbija je sada deo „normalnih“ trgovinskih partnera Nemačke. Cilj ovakvih bilateralnih komora je uvek isti. Želimo da olakšamo kompanijama ulazak na novo tržište. 

Časopis Industrija: Prema aktuelnim podacima, u Srbiji je registrovano oko 400 nemačkih preduzeća, oko 35 njih su industrijske kompanije. Šta smatrate da je doprinelo poslovanju tolikog broja nemačkih kompanija u Srbiji? 

Martin Knap: U poslednjih nekoliko godina je došlo dosta novih investitora, ali još ima puno prostora za dodatne. Susedna Rumunija ima skoro tri puta više stanovnika od Srbije, ali i čak dvadeset puta više nemačkih kompanija, negde oko osam hiljada. Mnogi od ovih investitora su devedesetih otišli u Rumuniju, jer tada nije bio moguć ulazak u Srbiju.

Takođe i u Bugarskoj, koja ima sličan broj stanovnika kao Srbija, posluje tri puta više nemačkih kompanija. Mi smo, međutim, uvereni da će Srbija na dugoročnom planu uhvatiti korak. Najvažnije je da postoje uslovi za investiranje.

Časopis Industrija: Nemačka je jedan od najvažnijih spoljno trgovinskih partnera Srbije. Da li mislite da postoje dodatni kapaciteti za unapređenje spoljno trgovinskog partnerstva? 

Martin Knap: Snažno se zalažemo za to. I u ovoj godini se ponovo održavaju dobavljačke inicijative, ovaj put u Beogradu. Krajem marta je ovde bila prva grupa nemačkih firmi, a krajem maja očekujemo sledeću. Svi oni dolaze ovde ne da bi nešto prodali, nego da bi pronašli potencijalne dobavljače iz Srbije. Na ovaj način činimo srpsku industriju partnerom nemačke industrije u proizvodnim procesima. I to činimo već treću godinu zaredom. Ovi projekti su podržani od strane nemačke vlade.

Časopis Industrija: Imate li informacije o tome kakva su iskustva nemačkih kompanija koje posluju u našoj zemlji? 

Martin Knap: Može se reći da svaki dan čujemo po neko iskustvo, jedinstveno na svoj način. U proseku, najbolje ide onima koji proizvode isključivo za inostranstvo i koji imaju malo ili nimalo posla sa domaćim tržištem. Oni upakuju celokupnu proizvodnju u kamion i izvoze. Onome ko želi da proda nešto u Srbiji, potrebno je ipak malo više strpljenja.

Časopis Industrija: Nedavno je Nemačko-srpska privredna komora bila jedan od organizatora skupa na kome su se privrednici upoznavali sa odgovornostima u procesu uvođenja dualnog obrazovanja u Srbiji. Kakva su iskustva nemačke privrede sa dualnim obrazovanjem i koliko mislite da je važno da ovakav sistem zaživi i u srpskoj privredi? 

Martin Knap: Sistem takozvanog dualnog obrazovanja se u Nemačkoj već preko sto godina pokazuje kao veoma dobar. Dugo je u inostranstvu doživljavan kao staromodan, ali se danas smatra jednom od tajni uspeha nemačke privrede i kopira se svuda. Nažalost se u mnogim zemljama odvija prilično nekontrolisano.

Postoje mnogi projekti na kojima piše „dualno obrazovanje“, ali se u velikoj meri međusobno razlikuju. U Srbiji imamo više sreće, ovde je broj pilot projekata pregledan. Osim toga, koordinacija preko Privredne komore Srbije se brine za to da se cilj ne izgubi iz vida, a to je uspostavljanje sopstvenog srpskog dualnog obrazovanja koji zadovoljava potrebe lokalne ekonomije. S timu vezi, mi smo na pravom putu.

Nemačko-srpska privredna komora

Nemačko-srpska privredna komora (AHK Srbija) pripada sistemu nemačkih spoljno-trgovinskih i industrijskih komora sa 130 kancelarija u 90 zemalja.

Još od osnivanja tadašnje Delegacije nemačke privrede u Srbiji i Nemačko-srpskog privrednog udruženja 2001. godine, nudi brojne interesantne usluge. AHK Srbija zvanično je osnovana 14. aprila 2016.godine.

Nemačko-srpska privredna komora (AHK Srbija) zastupa interese kompanija članica, pruža informativnu podršku za njihovo poslovanje i zalaže se za razvoj i unapređenje nemačko-srpske trgovine i saradnje u svim privrednim aspektima.