Da li je solarna energija najjeftiniji način za proizvodnju velike količine struje

Proizvodnja energije korišćenjem sunčevih zraka koji se reflektuje od površine zemlje, rad noću, pomaganje u uzgoju jagoda: tehnologija solarnih panela brzo napreduje, a troškovi za ključne segmente svetske energetske tranzicije padaju.

Međunarodna agencija za energetiku (IEA) kaže da će ove decenije morati značajno da se poveća korišćenje solarne energije kako bi se dostigli ciljevi Pariskog sporazuma o klimi, pre svega misleći da se povećanje temperature ograniči na 1,5 stepeni Celzijusa u odnosu na predindustrijski period.

Dobra vest je da su troškovi solarnih jedinica pali za 85% između 2010. i 2019. godine, dok su troškovi vetroelektrana pali za 55%, prema izveštaju Međuvladinog panela za klimatske promene (IPPC).

„Neki tvrde da je ovo najjeftiniji način u istoriji da ljudi proizvedu velike količine električne energije“, rekao je Gregori Nemet, profesor na Univerzitetu Viskonsin-Medison.

Stručnjaci se nadaju da će visoke cene fosilnih goriva i strahovi za energetsku bezbednost zbog ruske invazije na Ukrajinu ubrzati primenu obnovljivih izvora energije.

Izveštaj IEA pokazuje da snažan rast obnovljivih izvora energije mora biti usklađen sa snažnim ulaganjima u električne mreže.

Bez dovoljno ulaganja, mreže će se pokazati kao slaba karika u transformaciji elektroenergetskog sektora, što će uticati na pouzdanost i sigurnost napajanja.

AFP ističe da je američki Senat u nedelju usvojio veoma ambiciozan predlog zakona o izdvajanju 370 milijardi dolara za smanjenje emisije gasova staklene bašte za 40 odsto do 2030. godine.

Stručnjaci sa Univerziteta Prinston procenjuju da će se u odnosu na 2020. korišćenje solarne energije 2025. povećati pet puta.

Profesor Nemet veruje da bi solarne jedinice mogle da čine polovinu svetske električne mreže do sredine veka.

Verujem da postoji zaista veliki potencijal“, rekao je Nemet.

„Fotonaponski efekat“ – proces u kome solarne ćelije pretvaraju sunčevu svetlost u električnu energiju – prvi je otkrio francuski fizičar Edmond Bekerel 1839. godine.

Prvi satelit na solarni pogon lansiran je 1958. godine.

IPCC ističe da se energetske tehnologije kao što su solarni paneli i baterije brže nadograđuju i lakše se prilagođavaju od glomaznijih opcija kao što je nuklearna energija.

Danas se gotovo svi paneli koji sijaju na krovovima zgrada i protežu se preko beskrajnih polja napravljeni u Kini, koristeći silicijumske poluprovodnike, ali tehnologija se brzo menja.

Nove solarne ćelije su za petinu efikasnije, a tu su i novi materijali i hibridne ćelije.

To uključuje jeftine, efikasne tehnologije, kao što su solarne ćelije od perovskita.

Tehnički, perovskit je vrsta minerala prvi put pronađena na Uralu i nazvana po Levu Perovskom (koji je bio osnivač Ruskog geografskog društva). Struktura perovskita je svako jedinjenje koje ima istu strukturu kao mineral perovskita.

Pravi perovskit (mineral) se sastoji od kalcijuma, titanijuma i kiseonika u obliku CaTiO3.

Ali kada su upitani šta se dešava nakon što padne noć, naučnici sa Stanforda su rekli da su ove godine proizveli solarnu ćeliju koja može uzimati energiju noću, koristeći curenje toplote sa Zemlje nazad u svemir.

Generisanje energije iz svakog panela će postati sve važnije kako se upotreba solarne energije širi širom sveta, podstičući zabrinutost oko korišćenja zemljišta i štete po ekosisteme.

Rešenje je moguće sa solarnim panelima koje koriste obe strane. Oni bi apsorbovali ne samo energiju direktno iz sunčevih zraka, već i energiju svetlosti koja se reflektuje sa površine ispod njih.

Indija već deset godina koristi solarne panele iznad kanala da ne samo generiše energiju već i da spreči isparavanje i isušivanje kanala.

Ako bi američke države sklone suši to uradile, sačuvale bi oko 63 milijarde galona vode.

Stručnjaci tvrde da će solarna energija biti jedna od energetskih opcija, sa različitim tehnologijama pogodnim za različita mesta.

Potrošači takođe imaju važnu ulogu i trebalo bi da koriste više energije tokom dana.

„Moći ćete da koristite solarnu energiju za nešto malo, kao što je ručni sat, ali i za ogromne elektrane“, rekao je Ron Šof iz Instituta za obnovljivu energiju.

Izvor: SEEbiz