Rast uslužne industrije i planirani projekti u Beogradu

Turističke brojke u Srbiji sve su bolje. Rast uslužne industrije bio je osetan i u prošloj, 2017. godini, a u prvih osam meseci ove godine broj turista, kako domaćih, tako i stranih nastavlja da se povećava. Da podsetimo, državna strategija vezana za razvoj turizma i uslužne industrije u Srbiji ima za cilj da se do 2020. godine ostvari 3,6 miliona dolazaka i 9 miliona noćenja godišnje.

Međutim, prema dosadašnjim pokazateljima, postoji mogućnost da se ove cifre ostvare već u 2018. godini.

Statistički podaci

Prema podacima Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija, Srbija pripada grupi evropskih država sa najvećim porastom turističkih poseta u 2017. godini. Veći porast zabeležen je jedino u Turskoj, na Islandu i u Crnoj Gori. Tokom prethodne godine Srbija je zabeležila rast turističkih dolazaka od 12,1 odsto u poređenju sa 2016. godinom.

Ukupno, turstičke destinacije u Srbiji je tokom 2017. godine posetilo 3.085.866 turista. Posebno raduje povećanje broja stranaca – ukupno 1.497.173 dolazaka – što je za čak 16,8 odsto u više nego u 2016. godini.

Takav trend nastavljen je i u 2018. Do kraja avgusta Srbija je imala 2.359.446 turističkih poseta, što je skoro 12 procenata više u odnosu na isto vremensko razdoblje u prošloj godini.

Od tog ukupnog broja, 51,02% čine domaći turisti, koji su ostvarili nešto više od 1,2 miliona dolazaka, dok broj poseta stranih turista iznosi 1.152.184 ili 48,8% ukupnog turističkog prometa u prvih osam meseci tekuće godine.

Što se stranih turista tiče, to je rast od 14,8 procenata u poređenju sa istim osmomesečnim razdobljem u prošloj godini.

Kada je reč o ostvarenim noćenjima, brojke su takođe vrlo pozitivne - 6.646.888 noćenja (više za 13,1 procenat nego 2017.), od čega su domaći turisti ostvarlii 4.138.495, a strani gosti 2.508.393 noćenja, ili 16,3% više u odnosu na noćenja stranaca u istom periodu lane.

Beograd i dalje destinacija broj jedan

Beograd je apsolutni turistički lider kada su u pitanju destinacije u Srbiji, sa više od 50 procenata učešća u ukupnom turističkom prometu (posete i noćenja).

Slede ga glavni grad Vojvodine Novi Sad, zatim planinski centri Zlatibor i Kopaonik, kao i Vrnjačka banja. Inače, ovih 5 destinacija pokrivaju 75% ukupnog turističkog prometa, dok se tek jedna četvrtina prometa ostvaruje na svim ostalim turističkim odredištima u Srbiji.

U periodu od januara do avgusta 2018. godine, Beograd je posetilo nešto više od 725 hiljada turista, od čega čak 614.886 stranaca.

To je 53% od ukupnog broja stranaca koji su posetili Srbiju u ovom periodu, i predstavlja rast od 13,1 odsto u odnosu na isto razdoblje u prošloj godini.

Noćenja u Beogradu takođe nastavljaju da rastu – ukupno 1.499.761. Pri tome, Beograd učestvuje sa 51% u ukupnom broju ostvarenih noćenja stranih turista u Srbiji (Beograd 1.287.975, a cela Srbija 2.508.393 noćenja stranaca).

Beograd je najpopularnija destinacija u Srbiji iz mnogo razloga. Bogati kulturno-istorijski sadržaji, mnoštvo manifestacija i festivala tokom čitave godine, najbolji izbor hotela i drugih smeštajnih objekata – samo su neki od faktora koji Beograd stavljaju ispred drugi turistički odredišta u Srbiji.

Osim toga, glavni grad Srbije ima bogatu gastronomsku ponudu, a uživa i reputaciju jedne od najboljih evropskih (pa čak i svetskih) destinacija za ljubitelje noćnog provoda.

U skladu sa tim, opravdano se očekuje da, za Beograd već sada jako uspešna 2018. godina, još više statistički poraste uoči novogodišnjih praznika.

Najraznovrsnija ponuda i povoljne cene dočeka u Beogradu privlače puno stranih turista koji žele da se dobro provedu za novogodišnje praznike.

Takođe, Beograd je najveći kongresni centar Srbije i sve privlačnija destinacija MICE turizma, sa zavidnim kapacitetama za sve vrste poslovnih I naučnih okupljanja.

Planirani projekti u Beogradu koji bi trebalo da daju vetar u leđa turizmu

Ono što daje razlog za dalji optimizam u razvoju uslužne industrije u Beogradu jesu projekti koji su predviđeni (a neki od njih su već u fazi realizacije) za narednih nekoliko godina. Izmeštanje železničke i autobuske stanice, radovi na unapređenju saobraćajne infrastrukture i rekonstrukcija ulica, trgova, parkovskih površina su samo deo planiranih projekata koji će bez ikakve sumnje uticati na dalji rast turizma.

A u nastavku teksta pogledajte neke od najznačajnijih projekata u Beogradu. 

Izgradnja gondole od Kalemegdana do Ušća

Ova investicija, čija je vrednost oko 15 miliona evra, će biti i najznačajnija kada je u pitanju unapređenje turizma u našem glavnom gradu. Gondola će voziti 20 metara iznad reke Save, a kretaće se brzinom od 5 ili 6 metara u sekundi. To znači da će vožnja u jednom pravcu trajati oko 3 minuta, s obzirom da će dužina ove vazdušne relacije iznositi 1.000 metara.

Prema proceni, kapacitet gondole biće od 3 do 6.000 turista na sat, pa se očekuje povraćaj uloženog novca u periodu između 5 i 7 godina. Prema planovima, izgradnja gondole biće okončana do kraja 2019. godine. 

Beograd na vodi

Svakako najznačajniji projekat u našem glavnom gradu je Beograd na vodi, na čijoj realizaciji se već radi. Beograd na vodi obuhvata brojne građevinske projekte, od podizanja stambenih objekata, pa do izgradnje novog, modernog mosta na Savi. 

Kula Beograd

Planirana je izgradnja najvišeg tornja ne samo u Beogradu nego i na čitavom prostoru Balkana. Kula Beograd biće visoka 168 metara, ukupne površine 50.000 kvadratnih metara, i imaće četrdeset nivoa. Na vrhu će se nalaziti panoramski restoran, a ostatak kule sadržaće apartmane najvećih ugostiteljskih brendova, „St. Regis“ hotel, wellness centar i bazen, zabavne sadržaje, dok će ispred kule biti uređen javni plato sa višestrukom namenom. 

Tržni centar „BW Galerija“

Sa izgradnjom tržnog centra Galerija otpočelo se septembra 2017. godine, a završetak radova planiran je za 2020. godinu. BW Galerija je jedan od ključnih projekata Beograda na vodi.

Sa površinom od 300.000 kvadratnih metara, to će biti jedan od najvećih šoping centara u ovom delu Evrope, sa najvećim izborom ekskluzivne robe, kafićima, restoranima, najmodernijim bioskopom i raznim zabavnim sadržajima.

Takođe, u Galeriji će se nalaziti ogromna gradska zatvorena garaža sa više od 3.600 parking mesta. Na tržni centar Galerija gleda se kao na buduću nezaobilaznu destinaciju turista, ali i samih Beograđana.

Izgradnja novog mosta na Savi

Beograd će dobiti i novi most preko reke Save. Trenutno se radi idejni projekat, za šta je rok deset meseci, nakon čega se očekuje početak radova. Prema planiranom terminu, izgradnja mosta trajaće do pred kraj 2020. godine, a ukupna vrednost investicije je oko 53 miliona evra. Novi most na Savi imaće dužinu 420 metara, 4 (po dve u oba smera) kolovozne trake, dve trake sa šinama, kao i pešačku i biciklističku stazu. 

Izgradnja šina preko Mosta na Adi

Još jedna investicija povezana sa projektom Beograd na vodi jeste i izgradnja šina preko Mosta na Adi, čime će se postići puno u smislu razvitka saobraćajne mreže u gradu i smanjenja gužvi. 

Biće postavljeno 2,7 km šina, deonica će spajati ulicu Đorđa Stanojevića sa zonom gde se račvaju pruge ka Banovnom brdu, odnosno Rakovici. Na taj način omogući će se direktna tramvajska veza Novog Beograda između Banovnog brda, čime će se dužina putovanja između ova dva dela grada smanjiti za čitavih 15 minuta.

Vrednost radova iznosi 1,97 milijardi dinara, a izvođači su francuska firma „Kolas rejl“, u kooperaciji sa našim „Energoprojektom“.

Izgradnja putne infrastukture je možda od krucijalnog značaja sa aspekta turizma, s obzirom da je jedna od glavnih pritužbi stranih turista koji dolaze u Beograd upravo gužva u saobraćaju. 

Šta najviše vole strani turisti, a šta im najviše smeta u Srbiji?

Prema istraživanju Ministarstva turizma i Turističke organizacije Srbije, koje je sprovedeno među stranim turistima, stranci dolaze da posete našu zemlju pre svega zbog bogatog kulturno-istorijskog nasleđa (njih 40%).

Drugi razlozi su ljubaznost i gostoprimstvo (22%), bogata kulinarska ponuda (21%), povoljne cene (16%), kao i zabava, zbog koje je u Srbiju došlo oko 10% intervjuisanih stranih turista. 

A na pitanje šta im najviše smeta u Srbiji, stranci su navodili taksiste, džeparoše, prosjake, kao i velike saobraćajne gužve u Beogradu. 

Informacije o Beogradu stranci najčešće pronalaze na društvenim mrežama i turističkim sajtovima. Njih 53% došlo je u Beograd nakon što su željene informacije pročitali na internetu. 

I za sam kraj, samo da dodamo da značajan doprinos ovakvom razvoju uslužne industrije daju sve bolje avio veze Beograda i Niša sa gradovima širom sveta. Aerodromi „Nikola Tesla“ i „Konstantnin Veliki“ povezani su direktnim linijama sa 96 destinacija, a od ovog ukupnog broja redovni letovi pokrivaju čak 71 avio-liniju.