Sporazum od 80 milijardi dolara za nove nuklearne reaktore
Vlada Sjedinjenih Američkih Država potpisala je ambiciozan sporazum sa vlasnicima kompanije Vestinghaus Elektrik, čiji je cilj izgradnja nuklearnih reaktora vrednih najmanje 80 milijardi dolara. Ova inicijativa predstavlja jedan od najsmelijih planova i najozbiljnijih ulaganja u američkom nuklearnom energstskom sektoru u poslednjih nekoliko decenija
Partnerstvo, sklopljeno sa kompanijama Cameco i Brookfield Asset Management, vlasnicima Westinghouse Electric, dolazi u trenutku kada rast potrošnje električne energije od strane data centara za veštačku inteligenciju (AI) podiže američku potražnju za strujom po prvi put u poslednje dve decenije, stvarajući značajan pritisak na električnu mrežu.
Prema uslovima sporazuma, Vlada SAD će preuzeti značajnu ulogu, obećavajući da će organizovati finansiranje projekata i pomoći u obezbeđivanju dozvola za Westinghouse reaktore, uključujući AP1000 i male modularne reaktore.
Zauzvrat, plan nudi Vladi SAD 20% udela u budućoj dobiti nakon što Vestinghaus isplati 17,5 milijardi dolara profita Cameco-u i Brookfieldu. Vlada ima opciju da taj profit pretvori u vlasnički udeo (equity stake) do 20% i može zahtevati izlazak Westinghousea na berzu (IPO) do 2029. godine, ukoliko njegova vrednost pređe 30 milijardi dolara, preciznije navodi anewz.tv.
Međunarodna dimenzija je takođe izuzetno jaka. Predsednik Trump objavio je u Tokiju da će Japan obezbediti podršku u iznosu do 332 milijarde dolara za američku infrastrukturu, uključujući i izgradnju nuklearnih reaktora. Japanske kompanije poput Mitsubishi Heavy Industries, Toshiba i IHI mogle bi biti uključene u izgradnju Westinghouse reaktora vrednu do 100 milijardi dolara.
Izazovi i kritike
Uprkos velikom zamahu, ostaje neizvesno da li će se ovakav plan ostvariti. Reuters i anewz.tv podsećaju da je izgradnja novih nuklearnih reaktora u SAD oduvek bila težak izazov zbog astronomskog rasta troškova i zabrinutosti javnosti.
Najnoviji primer su reaktori Vogtle u Džordžiji, koji su završeni 2023. i 2024. godine sa sedam godina zakašnjenja i koštali su oko 35 milijardi dolara, što je daleko više nego dvostruko u odnosu na originalnu procenu od 14 milijardi dolara.
Dodatnu zabrinutost izaziva izvršna naredba predsednika Trumpa iz maja, kojom je naloženo Regulatornoj komisiji za nuklearnu energiju (NRC) da smanji propise i ubrza izdavanje licenci za nove reaktore, sa ciljem da se taj višegodišnji proces skrati na samo 18 meseci i da se započne izgradnja 10 novih velikih reaktora do 2030. godine.
Ali bez obzira na ekonomske i regulatorne poteškoće, nuklearni sektor doživljava neočekivani preporod, koji je predvođen potrebama provajdera koji opslužuju operacije veštačke inteligencije.
Tehnološki giganti, uključujući Google, Microsoft i Amazon, već su potpisali ugovore o nabavci energije iz nuklearnih tehnologija sledeće generacije, poput malih modularnih reaktora i fuzije o čemu redovno izveštavamo i pišemo. Ovaj trend ukazuje da, iako se suočava sa istorijskim problemima troškova i regulative, nuklearna energija postaje strateški neophodna za ispunjavanje eksponencijalno rastuće potražnje za pouzdanom i nisko-ugljeničnom energijom koju nameće era veštačke inteligencije.
Izvor: Nuklearna perspektiva (Reuters, Anewz, World Nuclear News)
