Koje benefite danas zaposleni očekuju od kompanija

Zamislite da vam poslodavac kaže: uzmi vreme koje ti treba, posao te čeka kada se vratiš. Ne vikend produžen za jedan dan, već nekoliko meseci za reset, putovanje, učenje ili jednostavno pauzu bez griže savesti.

U isto vreme, neko drugi bira da radi od kuće kad mu je to potrebno ili uzima slobodan dan posle noći provedene na proslavi.

U eri kada "voće i kafa" više nikoga ne impresioniraju, benefiti postaju poruka o tome kako kompanija vidi svoje ljude, kao potrošnu radnu snagu ili kao dugoročne partnere. Gde je Srbija na toj mapi i da li su sabatikal, fleksibilnost i personalizovani modeli nova norma, a ne izuzetak?

O tome kako se menja odnos zaposlenih prema poslu i šta kompanije u Srbiji još ne razumeju, razgovarali smo sa Davidom Antonijevićem, osnivačem kompanije Friendly HR.

Sabatikal kao reset, ali i test za kompaniju

- Sabatical je planirano, duže odsustvo sa posla – najčešće od jednog do šest meseci, nekada i do godinu dana – koje zaposleni koristi za lični razvoj, odmor, edukaciju ili jednostavno reset - objašnjava Antonijević.

U razvijenim tržištima, posebno u tehnološkim kompanijama, ovakav model odsustva može biti delimično ili u potpunosti plaćen. U Srbiji, kaže, praksa još nije sistemski razvijena pod tim nazivom, ali se pojavljuju fleksibilni modeli produženog odsustva.

Prema njegovim rečima, sabatikal često menja perspektivu zaposlenog.

- Zaposleni se vraćaju sa više energije, jasnijim prioritetima i većom zahvalnošću prema poslu i timu.

Istraživanja pokazuju da produženi odmor smanjuje rizik od burnout-a i povećava dugoročnu angažovanost. Ipak, postoji i druga strana, povratak može biti izazovan.

- Zaposleni mogu da se suoče sa promenama u timu, procesima ili dinamici rada. Zato je važno da kompanija ima jasan plan reintegracije i da povratak bude postepen - naglašava Antonijević.

Benefiti kao realna konkurentska prednost

Na domaćem tržištu, benefiti se i dalje često svode na simbolične dodatke.

- Kod nas se benefiti neretko svode na kafu, voće i tim bilding, ali realnost je mnogo kompleksnija - kaže on.

Prema međunarodnim istraživanjima, 70-80% zaposlenih navodi da bi duže ostali u kompaniji koja nudi kvalitetne benefite i fleksibilnost. Iskustvo Friendly HR-a to potvrđuje.

- Plata jeste primarni faktor pri promeni posla, ali benefiti često prave razliku na kraju. Imali smo situacije da kandidati odbiju finansijski konkurentnu ponudu jer kompanija ne nudi fleksibilne modele rada.

Fleksibilnost, dodaje, više nije luksuz već deo osnovnog paketa očekivanja.

Kompanije koje benefite posmatraju kao deo employer branding strategije imaju prednost, posebno u specijalizovanim industrijama gde je borba za kandidate intenzivnija.

Šta zaposleni zaista cene?

Prema iskustvu rada sa kandidatima u Srbiji, najtraženiji benefit je fleksibilno radno vreme i mogućnost rada od kuće.

Uz to, visoko se kotiraju privatno zdravstveno osiguranje, često i za članove porodice, kao i budžeti za edukaciju i profesionalni razvoj.

- Fleksibilnost je trenutno najtraženiji benefit, dok su zdravstveno osiguranje i razvoj dugoročno važni faktori stabilnosti i lojalnosti - ističe Antonijević.

Personalizacija: od wellnessa do hangover day

Sve više kompanija uvodi personalizovane benefite edukacije, wellness programe ili produžena odsustva.

- Zaposleni koji osećaju da kompanija ulaže u njihov razvoj i wellbeing imaju viši nivo angažovanosti i nižu stopu odlazaka. Kada ih organizacija vidi kao dugoročne partnere, raste i njihova lojalnost.

Friendly HR je nedavno uveo i neuobičajen benefit hangover day.

- Zaposleni mogu da uzmu slobodan dan ako su prethodno imali proslavu ili su se duže zadržali u gradu. Ovaj benefit postoji samo u nekoliko manjih kompanija u Japanu i Velikoj Britaniji – i sada kod nas - kaže Antonijević.

Ipak, upozorava da personalizacija mora biti pažljivo dizajnirana.

- Najbolje funkcionišu modeli koji kombinuju osnovni paket benefita za sve i dodatne fleksibilne opcije po zaposlenom. Tako se smanjuje nejednakost i svakom daje određeni stepen autonomije.

Generacijski jaz u očekivanjima

Razlike među generacijama su sve izraženije.

- Gen Z i mlađi zaposleni na vrh liste stavljaju fleksibilne radne sate i mogućnost rada odakle žele. Takođe visoko rangiraju mentalno zdravlje i jasne karijerne puteve.

Starije generacije češće vrednuju stabilnost, zdravstvene benefite i sigurnost radnog mesta.

Friendly HR se, kako kaže, prilagodio mlađim generacijama i uveo mogućnost slobodnog dana za rođendan.

Zaključak je jasan: univerzalni paket benefita više ne funkcioniše.

- Idealno rešenje su fleksibilni paketi gde zaposleni mogu da biraju ono što im je u datoj životnoj fazi najvažnije. Kompanije koje uvode personalizovane modele imaju veću šansu da zadrže različite profile zaposlenih - poručuje Antonijević.

Izvor: eKapija