Mali modularni reaktor u Plominu; Istra odlučno protiv

Hrvatski premijer Andrej Plenković potvrdio je u Saboru da Vlada razmatra opciju transformacije Termoelektrane Plomin u lokaciju za prvi mali modularni nuklearni reaktor (SMR) u Hrvatskoj. Ova najava izazvala je oštre reakcije istarskog župana Borisa Miletića i zastupnika IDS-a Dalibora Pausa, koji poručuju da se o takvim projektima ne može odlučivati bez lokalne zajednice

Odgovarajući na pitanje zastupnika Pausa o potencijalnoj gradnji SMR-a na mestu današnje TE Plomin, premijer je izjavio da je to „ideja o kojoj se razmišlja“. Iako je ministar privrede Ante Šušnjar ranije tvrdio da o konkretnim lokacijama još nije bilo reči, premijerov odgovor ukazuje na to da je Plomin već ušao u fazu strateškog razmatranja.

Župan Miletić: Istra vidi budućnost u zelenim politikama, ne u nuklearkama

Istarski župan Boris Miletić brzo je reagovao, naglasivši da Istra, kao najrazvijenija turistička regija u Hrvatskoj, ne vidi nuklearnu energiju na svom području.

„Nisam a priori protiv nuklearne energije, ali je ne vidim u Istarskoj županiji. Budućnost Istre vidimo u obnovljivim izvorima energije“, izjavio je Miletić.

Župan je dodao da prihodi od istarskog turizma čine sedam posto BDP-a Hrvatske i da se o projektima koji utiču na identitet i sigurnost regije mora odlučivati u saradnji sa lokalnim stanovništvom.

Šta predviđa novi zakon o razvoju nuklearne energije?

Hrvatska vlada je u martu 2026. predstavila predlog zakona koji bi trebao da stvori pravni okvir za povećanje udela nuklearne energije na 30% do 2040. godine. Ključne tačke plana su:

Energetska sigurnost: cilj je smanjenje zavisnosti od uvoza i stabilizacija cena struje.

SMR tehnologija: planira se izgradnja do tri mala modularna reaktora, a prve jedinice mogle bi biti gotove za desetak godina.

Pravni okvir: zakon ne određuje fiksne lokacije, ali nalaže Vladi da u roku od šest meseci donese program aktivnosti za izradu Plana razvoja nuklearne energije.

Paus: Može li Vlada graditi mimo prostornih planova?

A zastupnik Dalibor Paus istakao je da premijer nije odgovorio na ključno pitanje: može li država odlučiti o lokaciji nuklearke mimo važećih prostornih planova Istarske županije i Opštine Kršan? Paus upozorava da izostanak transparentnosti dovodi do nepovjerenja javnosti, što može ugroziti projekte od strateškog značaja.

A dok struka tek treba da kaže svoju reč o najpogodnijim lokacijama, Plomin ostaje u centru političke borbe između državnog vrha koji teži nuklearnoj opciji i lokalne vlasti koja zagovara isključivo “zelenu” Istru.

Analiza: NIMBY fenomen na balkanski način

Ipak, mi dodajemo da je argument župana Miletića da je Istra “turistička regija” pa zato tu ne može nuklearka klasičan NIMBY (Not In My Backyard) argument – što je ogroman problem za nuklearne projekte i problem koji se danas čini veoma teško rešivim.

Jer generalna javnost ponekad može i biti pristalica nuklearne energije, ali joj se lokalne zajednice žestoko (i skoro uvek izuzetno agresivno) protive onog trenutka kada se najavi da će baš u njihovoj zajednici da se gradi nuklearna elektrana (Not In My

Back Yard – “ne u mom dvorištu”). Odnosno, građani imaju pozitivan stav prema nuklearnoj energiji, ali pod uslovom da nije u njihovoj blizini (iliti u “njihovom dvorištu” – back yard) – što znači da zapravo možda i nemaju toliko pozitivan stav prema nuklearnoj energiji.

Što se, pak, tiče ostalih argumenata, mi dodajemo: Finska, Slovenija (Krško) i Francuska pak dokazuju da je turizam itekako moguće razvijati paralelno sa nuklearnom energijom, a i podsećamo da je turizam daleko manje kompatibilan sa solarnom energijom koja zahteva milione hektara da bi proizvela ekvivalentnu količinu energije.

Takođe, premijer Plenković koristi termin “mali modularni reaktori” – ponovo, pretpostavljamo, sa ciljem omekšavanja eventualnih otpora i/ili određene mistifikacije. Stoga podsećamo: iako se to koristi često kao argument, veliko je pitanje da li su mali modularni reaktori inherentno bezbedniji od reaktora velikog kapaciteta u funkciji ukupne snage, ali podsećamo i da operativnih SMR-ova ima samo dva dok se ostali nalaze tek u različitim fazama dizajniranja, što znači da nije za očekivati da se u skorije vreme pojave u masovnoj upotrebi.

A dodajemo i treću stvar: pominje se konverzija termoelektrane u nuklearnu. To se, bojimo se gotovo sigurno neće desiti zbog inerentnih nedostataka tog procesa i smatramo da se administracije ovog argumenta late ne bi li umirili i odobrovoljili one zajednice koje u ovom trenutku zavise od eksploatacije uglja: konverzija termoelektrana u nuklearne i nema previše smisla jer nije radikalno jeftinija opcija od izgradnje potpuno nove i ne verujemo da će se neki ovakav projekat igde u svetu realizovati.

Izvor: Nuklearna Perspektiva/Glas Istre