Najskuplje svetske građevine

Ljudi iza sebe kroz vekove ostavljaju na hiljade impresivnih stvari, a među njima su i velelepne građevine. Pored svoje veličine i lepote, jedna od stvari kojima određene građevine dolaze na top listu je i novac koji je utrošen da bi se izgradile.

Ako pogledamo objekat koji je prvi na spiskovima najskupljih građevina na svetu, postavlja se pitanje, da li on zaista može ući u tu top listu. Zašto? Nije građen na zemlji baš, ali je pravljen, građen. Radi se o međunarodnoj svemirskoj stanici za koju je utrošeno oko 100 milijardi dolara. 

Međunarodna svemirska stanica sastavlja se u nižoj orbiti Zemlje od 1998. godine, tada je u svemir i poslata njena prva komponenta, a verovatno će se narednih godina poslati još neke komponente, što znači da račun još nije podvučen.

Stanica je zajednički projekt pet svemirskih agencija (američka NASA, ruski RosCosmos, evropska ESA, japanska JAXA i kanadska CSA), a oko Zemlje orbitira na visini između 330 i 435 kilometara brzinom nešto manjom od 28.000 kilometara na sat.

Dimenzije su joj 108,5 metara širine i 72,8 metara dužine, a teži malo ispod 420 tona. Dosad je na stanici bilo i radilo preko 220 astronauta iz 18 država sveta (najviše Amerikanaca,), a može se videti sa Zemljine površine golim okom.

Hidroelektrane ili električna postrojenja za proizvodnju električne energije sa pogonom na vodu su isto jedna od jako zahtevnih arhitektonskih i građevinskih projekata, kao i investicionih.

U celom procesu treba napraviti postrojenje gde će tekuća voda obrtati svojom kinetičkom energijom hidraulične turbine koja je povezana sa električnom mašinom ili generatorom električne energije.

Grade se na mestima gde postoji dovoljno tekuće vode, količinski, i visinske razlike. Snaga hidroelektrane je srazmerna količini vode i visinske razlike, a jedan kWh energije proizveden u hidroelektrani je značajno jeftiniji od onog u termoelektrani bez obzira na cenu izgradnje samog postrojenja. Ono što je najbitnije, taj jedan kWh energije ima mnogo manji negativni uticaj na životnu okolinu. 

Najskuplja o kojoj smo pričali u u jednom od prethodnih brojeva časopisa je Hidroelektrana Tri Klanca u Kini. S obzirom na tu priču, navešćemo samo osnovne podatke.

Po podacima kineskih vlasti koštala je preko 25 milijardi dolara, po nekim drugim podacima, troškovi su došli do 50 milijardi dolara. Ima 32 turbine i ta snaga odgovara snazi oko 15 nuklearnih reaktora.

Prema podacima Američke agencije za istraživanje svemira, ova hidroelektrana je zbog promene toka vode, stvaranje ogromnih rezervoara i dizanja ogromne količine vode na 175 metara iznad nivoa mora, čak usporila rotaciju zemlje i produžila prosečni dan za 0,006 mikrosekundi.

Druga Hidroelektrana po investiciji ali i po kilovat satima je Itaipu i nalazi se na reci Parani, ujedno na granici između Brazila i Paragvaja. Građena je 13 godina, između 1971. i 1984. godine, a ima instaliranu snagu od 14.000 megavata koju daje 20 turbina od snage 700 MW svaka.

Rekord je bio kada je elektrana je proizvela 94,7 milijardi, a taj je rekord srušen kad je elektrana pre dve godine proizvela 103.1 TWh, više nego njen "najveći konkurent", hidroelektrana Tri klanca u Kini. Koštala je oko 20 milijardi dolara.

U njenu izgradnju je potrošena količina betona dovoljna za izgradnju nešto preko 200 stadiona Marakana u Brazilu i čelika dovoljnih za skoro 400 Ajfelovih tornjeva.

Reč Itaipu na jeziku lokalnog naroda Gvarani znači “kamenje koje peva” To je zajednički poduhvat Brazila i Paragvaja.

Ima 20 turbina, a po međudržavnom ugovoru, nije dozvoljeno puštati u rad više od 18 turbina istovremeno. Američko udruženje građevinskih inženjera je 1994. proglasilo branu Itaipu za jedno od Sedam čuda modernog sveta.

Posle čuda modernog sveta, dolazimo do čuda zabavnog parka čiji je trošak izgradnje iznosio oko 40 milijardi dolara. Ovaj zabavni park u Abu Dabiju (UAE) gradio se između 2007. i 2015 godine, ima 5 vozova smrti sa Ferrari tematikom i još nekoliko desetina drugih atrakacija.

Proteže se na području od 86.000 metara kvadratnih, koji su pokriveni velikom krovnom strukturom na kojoj se nalazi najveći logo Ferarija na svetu, dimenzija 65×48,5 metara.

Ponose i hvale se najbržim svetskim vozom smrti (Ferrari Rosa) koji u pet sekundi dostiže brzinu od 240 km/h.

A sada na kraju da spomenemo i nekoliko “jeftinih” građevina koje su koštale tričavih nekoliko milijardi. Od 2 do 6 milijardi dolara tačnije.

Pošto nisu koštale ni celih 10 milijardi bar, zamalo da ih propustimo.

Šest milijardi dolara bilo je potrebno da se izgradi hotel "Marina bej sends". Ovaj hotel se nalazi u Singapuru.

U ponudi najskupljeg odmarališta nalazi se više od 2.500 soba, muzej, sedam svetski poznatih kuvara i tržni centar. Međutim gosti verovali ili ne, više posećuju kockarnicu od 500 stolova i preko hiljadu slot mašina nego muzej hotela.

U svakom slučaju, neverovatno je da je hotel koštao šest milijardi dolara, koliko i spoljni dug neke zemlje. 

Izgradnja odmarališta na ostrvu Sentosa koštala je 5,38 milijardi dolara. "Svet Sentosa" čini šest tematski različitih hotela sa ukupno 1.500 soba i nalazi se takođe u Singapuru.

Ginisov je rekorder po veličini. Specijalna atrakcija hotela je Univerzalov tematski park.

Palata emirata – Abu Dabi, Ujedinjeni Arapski Emirati smatra se vrhuncem luksuza. U izgradnju ovog hotela sa sedam zvezdica investirano je 4,46 milijardi dolara.

Elitni gosti palate mogu da koriste marinu i heliodrom, ali i da uživaju u apartmanima obloženim zlatom i mermerom.

Prelazimo u Ameriku i nezaobilazni Las Vegas. Izgradnja luksuznog odmarališta Kosmopolitan u Las Vegasu koštala je 4,16 milijardi dolara. "Kosmopolitan" čine hotel, kazino koji se prostire na površini većoj od 7.000 kvadratnih metara i zaista veliko pozorište.

Bio je proglašen za najbolji hotel na svetu 2013. godine. 

Novoizgrađeni Svetski trgovinski centar u Njujorku, najviša je zgrada na zapadnoj hemisferi i treća po visinu u celom svetu.

Poznat je i kao Toranj slobode, a konstruisan u znak sećanja na "kule bliznakinje", koje su srušene tokom terorističkog napada. U njegovu izgradnju uloženo je 3,8 milijarde dolara.

Antila – Mumbaj, Indija je rezidencija predsednika kompanije "Reliance Industries", smeštena u srcu Južnog Mumbaja (Indija), jedna je od najskupljih kuća na svetu.

Izgradnja Atile stajala je 2,53 milijarde dolara. Ova 27-spratnica, koju održava oko 600 ljudi, podignuta je 2010. na obali okeana, na zemljištu čiji kvadratni metar košta 10.000 dolara.

Ukoliko ikada posetite Las Vegas, ne možete izbeći da ne vidite "Belađo". Gradnja ovog luksuznog hotela, visokog 150 metara, stajala je 2,3 milijarde dolara.

"Belađo" je izgrađen 1998. godine, na mestu gde se ranije nalazio hotel "Dina". Poseban utisak ostavlja fontana, koja ovaj hotel čini nezaobilanom turističkom atrakcijom.

Aerodromi su takođe jedni od izuzetnih građevina, koje su projektovane da opslužuju milione ljudi. Nećemo navesti koliko su koštali, ali zaslužuju da se nađu u ovom tekstu zbog neverovatnog broja ljudi koje “ugoste” i koji prođu kroz njih.

Ovo je spisak najvećih aerodroma.

Međunarodni aerodrom Hartsfild-Džekson se nalazi u Atlanti i predstavlja najprometniji aerodrom na svetu. To je jedini aerodrom koji opslužuje više od 100 miliona putnika godišnje, što je zaista neverovatan podatak.

Aerodrom “Bejing Capital International” se nalazi u kineskoj prestonici i predstavlja najveći i najprometniji aerodrom u Aziji, a drugi je najveći aerodrom na svetu. Kroz pekinški aerodrom je 2017. prošlo oko 95 miliona putnika. 

Međunarodni aerodrom u Dubaiju se poslednjih godina, veoma razvio, pa je tako prestigao aerodrom u Tokiju, koji je dugo godina važio za treći najveći aerodrom na svetu.

Međunarodni aerodrom u Dubaiju ima 90 partnerskih aviokompanija, koje nude letove kao više od 240 destinacija na šest kontinenata. Ako nastavi ovim tempom da se razvija, predviđanja za ovaj aerodrom su da će za dve godine preći 100 miliona putnika godišnje.

Međunarodni aerodrom u Tokiju poznat je i kao aerodrom Haneda a ujedno je i četvrti je najveći aerodrom na svetu. Aerodrom ima tendenciju da se širi i trenutno može da primi više od 90 miliona putnika godišnje.

Međunarodni aerodrom u Los Anđelesu je takođe na ovom spisku. Ovaj aerodrom je drugi po veličini u Sjedinjenim Američkim Državama i jedini primer aerodroma na svetu u kom sve nacionalne aviokompanije u državi (American, Delta i United Airlines) imaju hab.

Osim za nacionalne, aerodrom u Los Anđelesu je hab i za kompanije Alaska Airlins, Virgin Airlines i kargo kompaniju Atlas Air.

Takođe, ovaj aerodrom je specifičan i po tome što se na njemu nalazi prvi privatni terminal u Americi. Terminal je otvoren 2017. godine, a on najviše odgovara brojnim poznatim ličnostima koje žive u Los Anđelesu i žele da izbegnu fotoreportere.

Još mnoštvo građevina zaslužuje da bude na ovim stranicama, neke zbog lepote, neke zbog ogromne investicije, neke zbog kreativnosti arhitekte, neke zbog genijalnosti koju su ljudi pretočili u građevinu i to pre nekoliko hiljada godina, bez moderne mehanizacije, a da ni dan-danas čovečanstvo ne zna tačno kako su to uspeli.

Sve to zaslužuje da se nađe na ovim stranicama. I hoće. U nekom narednom izdanju.