Trgovački lanci u Evropi i SAD prelaze na digitalne etikete
Elektronske oznake cena u Evropi sve češće se koriste kao zamena za papirnate etikete u prodavnicama.
Reč je o digitalnim ekranima koji prikazuju cene i informacije u stvarnom vremenu i omogućavaju centralizovano ažuriranje putem bežične mreže, čime se uklanja potreba za ručnim menjanjem oznaka od papira.
Takve etikete omogućavaju trgovcima da u trenu snize cene, ali i da podstaknu strah kod kupaca od tzv. dinamičkog određivanja cena, odnosno poskupljenja u stvarnom vremenu, piše The Wall Street Journal.
U Norveškoj su kupci već navikli na prizor u kojem se cene menjaju doslovno pred njihovim očima. Na digitalnim etiketama cena jaja ili mleka nestane, ekran zatreperi i u nekoliko sekundi pojavi se novi iznos.
U trgovačkom lancu REMA 1000 u Norveškoj cene mogu promeniti do 100 puta dnevno, a tokom praznika i češće.
Partap Sandu, šef odseka za cene u ovom trgovačkom lancu objašnjava kako je cilj nadmašiti konkurenciju jednim pritiskom na dugme.
- Snižavamo cene možda za 10 centi, a onda naši konkurenti urade isto, a onda iz početka- kaže Sandu.
Stručnjaci smatraju da je samo pitanje vremena kada će ovakva praksa zaživjeti i u SAD.
- Sve što treba uraditi je posetiti Holandiju ili Norvešku. To je prozor u budućnost - ističe Janis Stamatopulos, profesor sa Univerziteta u Teksasu.
Upravo ta budućnost izazvala je zabrinutost među američkim političarima i potrošačima, koji strahuju da će digitalne etikete dovesti do naglih skokova cena osnovnih namirnica.
Američki trgovački lanci poput Walmarta, Krogera i Whole Foodsa već koriste elektroničke etikete, no njihova nedavna primena u sektoru prehrane privukla je posebnu pažnju.
Prošle godine, senatori Elizabet Voren i Bob Kejsi uputili su pismo Krogeru, izrazivši strah da bi tehnologija mogla da se zloupotrebi za podizanje cena kad je potražnja veća ili tokom vremenskih nepogoda.
Slična rasprava vodi se i u Velikoj Britaniji gde su trgovački lanci Tesco i Sainsbury's uveravali parlamentarce da ne planiraju da koriste tehnologiju za podizanje cena.
Kao pozitivan primer ističe se holandski lanac Albert Heijn. U njihovim trgovinama zaposleni označavaju proizvode kojima uskoro ističe rok trajanja, što pokreće elektronski interni sistem za formiranje cena da svakih 15 minuta proveri kako se ti proizvodi prodaju i da li je potrebno dodatno sniženje.
Cena jednog proizvoda može se sniziti najviše četiri puta dnevno, pri čemu popusti počinju s 25%, a po potrebi rastu na 40%, 70% i na kraju 90%. Time ovaj lanac godišnje spase oko 250.000 kilograma hrane.
Izvor: eKapija
