Šta lanci snabdevanja u industriji poluprovodnika mogu da nauče ostatak proizvodnog sektora
Pandemija, geopolitičke tenzije i nagle promene u potražnji pokazale su koliko su savremeni lanci snabdevanja ranjivi. Mnoge kompanije koje su godinama optimizovale nabavku isključivo kroz smanjenje troškova i povećanje efikasnosti suočile su se sa ozbiljnim problemima kada su globalni tokovi robe počeli da se prekidaju.
Međutim, industrija poluprovodnika već decenijama funkcioniše u okruženju u kojem je svaki prekid snabdevanja potencijalna pretnja proizvodnji. Zbog toga je razvila pristup koji danas može poslužiti kao model i drugim granama industrije.
Za razliku od većine proizvodnih sektora, fabrike poluprovodnika zavise od hiljada visoko specijalizovanih materijala, hemikalija, alata i komponenti koje dolaze iz različitih delova sveta. U mnogim slučajevima postoje samo jedan ili dva kvalifikovana dobavljača za određeni materijal ili opremu. Ukoliko jedan od njih prestane sa isporukama, čitava proizvodnja može biti zaustavljena.
Zbog toga vodeće kompanije u sektoru poluprovodnika lance snabdevanja ne posmatraju kao funkciju nabavke, već kao sastavni deo proizvodnog procesa. Upravljanje dobavljačima, logističkim tokovima i rizicima sprovodi se sa istom preciznošću kao i upravljanje proizvodnim linijama.
Kompanije poput Intel-a i TSMC-a detaljno mapiraju kritične materijale i procenjuju potencijalne rizike za svaki segment lanca snabdevanja. U mnogim slučajevima zamena dobavljača nije moguća bez višemesečnih ili čak višegodišnjih procesa kvalifikacije i testiranja. Upravo zato analiza rizika postaje sastavni deo svakodnevnog poslovanja.
Jedan od alata koji se intenzivno koristi jeste FMEA analiza (Failure Mode and Effects Analysis), poznata u automobilskoj, mašinskoj i procesnoj industriji. Dok se u većini kompanija koristi za procenu rizika na proizvodnoj opremi, proizvođači poluprovodnika isti pristup primenjuju i na dobavljačke lance. Analiziraju se potencijalni logistički problemi, zavisnost od jednog dobavljača, mogući zastoji u proizvodnji, kao i kvalitet sirovina i komponenti.
Posebno zanimljiva lekcija za ostatak industrije odnosi se na upravljanje materijalima. U sektoru poluprovodnika odluka o izboru materijala smatra se strateškom poslovnom odlukom, a ne isključivo nabavnom aktivnošću. Materijali direktno utiču na performanse proizvoda, kvalitet proizvodnje i dugoročnu konkurentnost kompanije.
Stručnjaci upozoravaju da mnoge kompanije iz drugih industrijskih sektora i dalje uključuju stručnjake za nabavku i materijale tek u završnim fazama razvoja proizvoda. Takav pristup često ograničava mogućnost izbora alternativnih dobavljača i povećava rizik od problema u proizvodnji.
Još jedna važna karakteristika industrije poluprovodnika jeste razvoj snažnih regionalnih ekosistema. Najpoznatiji primer predstavlja Hsinchu Science Park na Tajvanu, gde proizvođači čipova posluju u neposrednoj blizini dobavljača opreme, hemikalija, mernih sistema i specijalizovanih servisnih kompanija. Takva koncentracija znanja i resursa omogućava brže rešavanje problema i veću otpornost čitavog sistema.
Sličan model danas pokušavaju da razviju i novi centri za proizvodnju poluprovodnika u Arizoni, Teksasu i Ohaju. Ključno pitanje nije samo izgradnja fabrika, već i razvoj čitavog ekosistema dobavljača, stručnjaka i servisnih kompanija koji će podržati proizvodnju.
Iskustva industrije poluprovodnika pokazuju da konkurentnost više ne zavisi samo od proizvodnih kapaciteta i troškova rada. U svetu sve većih geopolitičkih i tržišnih neizvesnosti, otpornost lanca snabdevanja postaje jednako važna kao i sama proizvodnja. Upravo zbog toga sve veći broj industrijskih kompanija počinje da preispituje tradicionalne modele nabavke i razvija strategije koje će im omogućiti veću fleksibilnost i sigurnost poslovanja u godinama koje dolaze.
Izvor: industryweek.com/Autor: Kaushika Krishnana
