PRAVO ODREDIŠTE: KORIŠĆENJE ZENON-A ZA NAVOĐENJE AVIONA I PRTLJAGA

Sa 16 miliona putnika koji su prošli kroz njega u 2019. godini, aerodrom u Budimpešti je najveći međunarodni aerodrom u Mađarskoj i centralno čvorište za Jugoistočnu Evropu.

Međutim, kontrola aerodroma i SCADA sistemi za upravljanje ključnom infrastrukturom bili su zastareli i nestandardizovani.

U pokušaju da pojednostavi inženjering, odeljenje za kontrolne sisteme odlučilo je da objedini sisteme pomoću zenon softverske platforme. To je povećalo pouzdanost i osiguralo autonomiju aerodroma.

Lao Ce je rekao: ”Putovanje od hiljadu milja počinje jednim korakom.”

Za one koji putuju avionom, prvi korak vodi na aerodrom.

Aerodromi su intermodalna saobraćajna čvorišta koja povezuju kopneni i vazdušni saobraćaj.

Njihovi zadaci obuhvataju procesiranje dolazaka, odlazaka i tranzita za putnike i terete, kao i navođenje aviona u vazduhu i na zemlji.

Aerodromi su često veoma veliki i svakako složeni – naročito zbog povećanih bezbednosnih zahteva.

U direktnom kontaktu sa kontrolnim tornjem, svaki avion se navodi korak po korak do svog izlaza ili početne pozicije.

To podržava opsežan, sofisticirani sistem svetlosnog obeležavanja (AGLS).

Upravljanje putnicima je jednako složeno – od izdavanja svih transportnih dokumenata na šalteru za čekiranje sve do prolaska kroz bezbednosne provere i na izlazima.

Uz to, provereni prtljag mora da se registruje, pregleda i transportuje do pravih aviona i stanica za podizanje.

Unutar aerodromskih zgrada, te zadatke obično obavlja automatizovani sistem za rukovanje prtljagom (BHS).

Veliki aerodrom sa širokim spektrom zadataka

Aerodrom Franc List u Budimpešti (BUD) je međunarodni aerodrom glavnog grada Mađarske, popularno nazvan ”Ferihegy“.

Udaljen je samo 16 kilometara od centra Budimpešte. Pre COVID-a, u 2019. godini ovaj aerodrom je koristilo više od 16 miliona putnika.

Pod upravom privatnog konzorcijuma, BUD je i važan teretni aerodrom. BUD Cargo City je centralno čvorište za vazdušni teretni saobraćaj u državi.

Heterogeni pejzaž sistema

Od kada je počeo sa radom kao putnički aerodrom 1950. godine, BUD je često proširivan, redizajniran i modernizovan.

Mnoge od tih nadogradnji ostavile su nepromenjenima neke od postojećih instalacija i sistema.

Različiti ugovori o prepravkama ili proširenjima često su se sklapali u razmaku od više godina i dodeljivali različitim izvođačima.

Iz svega toga je proizašao veoma heterogen pejzaž sistema za AGLS i BHS na aerodromu.

Ta heterogenost proširila se na razne kontrolne sisteme.

“Imali smo ukupno šest SCADA sistema za rad i praćenje“ kaže Géza Kulcsár, lider grupe kontrolnih sistema na Međunarodnom aerodromu Franc List u Budimpešti.

“Čak četiri je korišćeno samo za BHS.“

Želja za pojednostavljivanjem rada i održavanja

Postojeće sisteme implementirali su različiti sistem integratori za pojedinačne instalacije.

Shodno tome, imali su samo specifične interfejse potrebne za njihove definisane, usko orijentisane svrhe.

Svaki sistem je imao sopstveni, pojedinačni vizuelni prikaz. Tokom rada, različit izgled i upotrebljivost softvera (HMI) predstavljali su veliki problem.

Takođe, povlačili su sa sobom i dodatan i nepotreban rizik od pogrešnog tumačenja.

Nedostatak doslednosti značio je i da je osoblje za održavanje moralo da se obučava na svim izolovanim aplikacijama.

Za modifikacije su morali da se vrate na sistem integratore.

Međutim, podršku je često bilo teško dobiti, jer su neke od tih firmi prestale da posluju ili su ih napustili zaposleni kojima su bile poznate aerodromske instalacije.

“Podjednako jednostavni zadaci kao što su ažuriranja operativnog sistema često su se pokazivali kao strahoviti izazovi,“ seća se Géza Kulcsár. “Delimični prekidi rada sistema su se dešavali redovno.“

Standardizacija pomoću zenon-a

Sasvim je razumljivo što su ti izazovi podstakli želju za standardizacijom sistema.

Cilj nije bila potpuna integracija svih sistema, već objedinjavanje sistema unutar AGLS i BHS.

Da bi se pripremili za proces selekcije sistema, stručnjaci za kontrolne sisteme na aerodromu u Budimpešti sproveli su studiju da bi uporedili prednosti i mane svih odgovarajućih kontrolnih i sistema za vizuelni prikaz.

Uzeli su u obzir iskustva iz realnih operacija. SICAM-230, koji je bio u upotrebi od 2010. godine, pokazao je najveću stabilnost i najmanju sklonost padu.

Međutim, prvobitni dobavljač više ne pruža tehničku podršku za softver i predložio je alternativni softverski proizvod.

On se pokazao nepodesnim za specifične zahteve aerodroma, tako da je odbačen na samom početku.

U središtu SICAM-230 nalazi se softverska platforma zenon kompanije COPA-DATA, proizvođača softvera sa sedištem u Salcburgu, Austrija.

Géza Kulcsár se okrenuo upravo kompaniji COPA-DATA.

Niskorizična promena softvera

Kao prvi korak, stručnjaci BUD transformisali su kontrolne sisteme AGLS.

Zamenili su sve upravljačke sisteme, uključujući dvanaest redundantnih upravljačkih jedinica (PLC) i povezanih perifernih uređaja. Samo je energetska elektronika ostala netaknuta.

Sistem je imao 30.000 promenljivih. Povrh svega, uspostavili su i nadređeni kontrolni sistem pomoću zenon softvera.

On ima i pristupni uređaj za aerodromski radarski sistem (ARS).

“Imali smo samo šest sati za prebacivanje i puštanje u rad celog AGLS i izveli smo to potpuno samostalno,“ objašnjava Géza Kulcsár.

“Zahvaljujući otvorenosti zenon softvera i jednostavnom rukovanju, to uopšte nije predstavljalo problem.“

Iskustvo stečeno u korišćenju SICAM-230 takođe se pokazalo kao dragoceno tokom kasnijih modifikacija.

“Treba nam samo 16 minuta od uvoza promenljivih do primopredaje sistema, što ostavlja dosta vremena za intenzivno testiranje,“ kaže Géza Kulcsár.

On naglašava činjenicu da mogućnost ubacivanja podataka u zenon tokom rada daje znatnu prednost, naročito u slučaju AGLS:

“Pošto možemo da testiramo modifikacije pomoću simulacije, za implementiranje promena potrebne su samo tri sekunde.“

Kompletno snimanje svih sistemskih parametara u zenon softveru omogućava vraćanje na prethodno stanje u roku od dva minuta u slučaju problema.

Ta svojstva sistema omogućavaju godišnja ažuriranja kontrolnih sistema na aerodromu, bez stresa.

Fleksibilnost i brzina

Inženjeri kontrolnog sistema aerodroma iskoristili su veliku fleksibilnost zenon softvera.

Originalni drajveri i interfejsi za više od 400 sistema i komponenti bilo kojeg proizvođača, olakšavaju zadatak integrisanja PLC-a, drajvera i senzora.

Opcije za kreiranje zenon projekata obezbeđuju sličnu fleksibilnost. Načelo zenon softvera je “parametrizacija umesto programiranja“.

Postoje Smart Objects biblioteke koje se mogu koristiti za kreiranje simbola, funkcija i njihovih kombinacija.

One se mogu ponovo koristiti bilo gde u sistemu i prilagoditi pojedinačnoj svrsi podešavanjem parametara.

Stoga je dovoljno da se centralno čuvaju i održavaju. Promene je potrebno izvršiti samo jednom.

One automatski postaju delotvorne u svim relevantnim potprojektima bez ikakvih daljih radnji.

Objedinjeni koncept vizuelnog prikaza

Ova svojstva zenon softvera znatno ubrzavaju inženjerski posao, istovremeno eliminišući neke od poznatih izvora grešaka.

Da bi se obnovio BHS, veći deo posla je bio usmeren na kreiranje pregleda promenljivih, jer neke informacije pronađene u dokumentaciji kontrolnog sistema nisu odgovarale stvarnosti.

“Pomoću zenon softvera mogli smo da kreiramo vizuelni prikaz za BHS sa njegovih više od 1.000 pokretnih traka za samo dve nedelje,“ navodi Géza Kulcsár.

“Za njegovo konfigurisanje, koristili smo standardni zenon bez izmena i nismo morali da napišemo ni jedan red kôda.“

Dizajniranje budućnosti sa zenon softverom

Rešenja na bazi zenon softvera pokazala su se kao delotvorna i efikasna u svakodnevnom radu.

Stabilnost sistema dosegla je najviši mogući nivo. Isto tako, napor potreban za prilagođavanja i modifikacije umnogome je smanjen.

Aerodromski tim više ne mora da se oslanja na podršku trećih lica.

Štaviše, standardizovani ekrani su znatno poboljšali jednostavnost rada sistema.

Ohrabren ovim poboljšanjima, Géza Kulcsár sada planira da koristi zenon za integrisanje automatizacije aerodromske zgrade i sistema napajanja.

“Velikom prednošću smatram to što naš sedmočlani tim sada ima svu tehnologiju u svojim rukama,“ rekao je on. “

To nam je olakšalo obezbeđivanje operativne spremnosti uprkos restrikcijama pristupa za osoblje izvan preduzeća tokom pandemije COVID-19.“

Najvažniji detalji:

zenon kao upravljački sistem visokog nivoa za sisteme svetlosne signalizacije i rukovanja prtljagom na aerodromu u Budimpešti:

• visoka operativna pouzdanost čak i u nestandardnim situacijama

• modifikacije sistema bez perioda neaktivnosti

• standardizovani korisnički interfejsi

• brz inženjering bez potrebe za veštinama programiranja

• visok stepen autonomije u radu i održavanju

Géza Kulcsár, Lider grupe kontrolnih sistema na Međunarodnom aerodromu Franc List Budimpešta: “Pomoću zenon softvera, kreirali smo vizuelni prikaz za BHS, koji obuhvata više od 1.000 pokretnih traka, za samo dve sedmice i utrošili samo šest sati za puštanje u rad celog AGLS.”

Vaš kontakt:
Dalibor Bobić
EXOR ETI d.o.o.
Bul. Zorana Đinđića 71/15
11070 Beograd
tel: +381 11 4063 414
+381 11 4077 165
mob: +381 60 5553 788
e-mail: dalibor.bobic@exor-eti.rs
sales.cee@copadata.com
web: www.exor-eti.rs
www.copadata.com