Otvoren 15. CIRED na Kopaoniku: Distributivna mreža pred velikim izazovima

Na Kopaoniku je otvoreno 15. jubilarno regionalno savetovanje Srpskog nacionalnog komiteta CIRED Srbija, koje je okupilo više od 700 registrovanih učesnika, među kojima je više od 113 stručnjaka iz inostranstva.

Časopis Industrija prisutan je na savetovanju kao medijski sponzor CIRED-a, a ove godine i u izlagačkom prostoru, gde predstavljamo aktuelni broj časopisa i pripremamo 123. izdanje, koje izlazi krajem oktobra i u kojem će značajan prostor biti posvećen energetskim temama.

Savetovanje je otvorio Zoran Simendić, predsednik CIRED Srbija, koji je pozdravio učesnike i predstavnike energetskih kompanija, regulatornih tela, fakulteta, naučnih institucija i privrede iz Srbije i regiona.

„Zadovoljstvo mi je i čast što mogu, u svoje ime, ali i u ime Organizacionog komiteta, da pozdravim sve vas koji ste došli da podržite 15. jubilarno regionalno savetovanje Srpskog nacionalnog komiteta CIRED Srbija i doprinesete njegovom uspehu i ostvarivanju planiranih ciljeva“, rekao je Simendić.

On je podsetio da je osnovna uloga CIRED-a razmena iskustava, znanja i informacija između distributivnih kompanija, fakulteta, instituta, proizvođača opreme i drugih učesnika elektroenergetskog sistema.

„Osnovne aktivnosti CIRED-a su razmena iskustava, znanja i informacija među distributivnim preduzećima, fakultetima, institutima, proizvođačima opreme za distribuciju, naučnim institucijama i potrošačima električne energije, a nadam se uskoro i agregatorima i skladištima električne energije.“

Zoran Simendić, predsednik CIRED Srbija

Ovogodišnje savetovanje održava se u godini u kojoj se obeležava 170 godina od rođenja Nikole Tesle, pa je Simendić deo uvodnog obraćanja posvetio i njegovom doprinosu razvoju elektroenergetike i tehnologije.

Govoreći o razvoju tehnologije, podsetio je i na Teslin eksperiment sa daljinskim upravljanjem plovilom, izveden pre 128 godina.

„Bilo je potrebno 128 godina da ta ideja dobije punu primenu“, rekao je Simendić, navodeći današnju široku primenu daljinskog upravljanja, između ostalog i kroz dronove.

Više od 700 učesnika

Govoreći o radu CIRED-a u Srbiji, Simendić je podsetio da je Jugoslovenski CIRED osnovan 1997. godine, dok su nakon razdvajanja Državne zajednice Srbije i Crne Gore 2007. godine formirani nacionalni komiteti Srbije i Crne Gore.

Do sada je, kako je naveo, na savetovanjima objavljeno više od 1.500 radova, koje je potpisalo preko 1.700 inženjera. Organizovano je 29 okruglih stolova, a kroz dosadašnja savetovanja prošlo je više od 9.000 učesnika, dok su 223 kompanije podržale rad CIRED-a.

„Sledeće godine slavimo 30 godina rada Srpskog nacionalnog komiteta“, najavio je Simendić.

Na ovogodišnjem savetovanju prisutno je više od 700 registrovanih učesnika, od kojih preko 113 iz inostranstva. Prihvaćena su 92 stručna rada, a program obuhvata i okrugli sto i tri poslovno-tehnička panela.

„Prisustvo ovolikog broja stručnjaka iz regiona potvrđuje karakter regionalnog savetovanja. Povezuje nas veliki broj sličnosti, a sada i sve veće razlike u oblasti distribucije električne energije, što pokazuje da je neophodno da razmotrimo sve probleme koji su karakteristični za ovaj region.“

Ulaganja od 10 do 15 milijardi evra

Jedna od centralnih tema ovogodišnjeg CIRED-a jeste prilagođavanje distributivne mreže novim uslovima koje donosi energetska tranzicija.Simendić je podsetio da je neposredno pre otvaranja savetovanja održan seminar posvećen akcionom planu za mreže na Zapadnom Balkanu, na kojem je bilo reči o tome kako Evropska unija vidi razvoj prenosne i distributivne mreže u regionu.

„Izgradnja obnovljivih izvora električne energije po dubini distributivne mreže zahteva da se i ta distributivna mreža prilagodi tim uslovima.“

Prema proceni koju je izneo, za distributivnu mrežu Zapadnog Balkana u narednom periodu potrebno je investirati između 10 i 15 milijardi evra.

„Izazovi pred distribucijom koji se pojavljuju su veliki, jer se zahteva stabilnost i bezbednost sistema, a energetska elektronika napreduje velikim koracima. Električnih vozila je sve više i više, a pojavljuju se i skladišta električne energije.“

Sa sve većim brojem obnovljivih izvora energije, kako je istakao, smanjuje se ugljenični otisak, ali se istovremeno pred distributivnu mrežu postavlja novi zahtev – da bude energetski efikasna i pouzdana u svakom trenutku.

„Potrebno je učešće države, struke, nauke i eminentnih stručnjaka na pravcu definisanja pravaca razvoja energetike u Srbiji i rešavanju operativnih problema.“

Upravo se veliki broj radova predstavljenih na ovogodišnjem savetovanju bavi konkretnim operativnim izazovima sa kojima se elektrodistributivni sektor suočava.

Više mladih u energetici

Simendić je ukazao i na potrebu većeg uključivanja mladih stručnjaka u energetiku. „Potrebno je da se što više mladih ljudi okrene ka energetici.“

Uz stručni program, CIRED i ove godine prati veliki broj poslovnih aktivnosti, prezentacija i izložbeni prostor, gde kompanije predstavljaju opremu i rešenja za elektroenergetski sektor.

„Sasvim je razumljivo da su za ovo savetovanje tesno povezane brojne poslovne aktivnosti putem poslovnih prezentacija i izložbe, da svako može da pronađe ono što ga interesuje za rešavanje svakodnevnih problema.“

Na kraju otvaranja, Simendić je zahvalio Ministarstvu rudarstva i energetike kao pokrovitelju, Elektrodistribuciji Srbije, Elektroprivredi Srbije, CEDIS-u i Elektroprivredi Crne Gore, kao i svim sponzorima, donatorima, izlagačima, autorima radova, recenzentima i članovima organizacionog odbora.

Za CIRED Srbija ovo je 15. jubilarno savetovanje, ali i uvod u godinu u kojoj će nacionalni komitet obeležiti tri decenije rada. Istovremeno, teme koje su otvorene na Kopaoniku pokazuju koliko se brzo menja uloga distributivne mreže – od infrastrukture koja prenosi električnu energiju do sve složenijeg sistema koji mora da odgovori na razvoj obnovljivih izvora, električnih vozila, skladišta energije i novih tehnologija.

Časopis Industrija će sa Kopaonika pratiti ovogodišnji CIRED i na našem portalu www.industrija.rs, kao i u narednom, 123. izdanju časopisa, izvestiti o najvažnijim temama, stručnim izlaganjima, novim tehnologijama i aktuelnostima sa ovogodišnjeg savetovanja.