Od na Drini ćuprije do arhitektonskog čuda dugog 165 kilometara

"Od svega što čovek u životnom nagonu podiže i gradi, ništa nije u mojim očima bolje i vrednije od mostova. Oni su važniji od kuća, svetiji, opštiji od hramova. Svačiji i prema svakom jednaki, korisni, podignuti uvek smisleno, na mestu na kom se ukrštava najveći broj ljudskih potreba, istrajniji su od drugih građevina i ne služe ničem što je tajno i zlo." - Ivo Andrić

Mostovi su oduvek predstavljali način na koji su ljudi pokazivali istrajnost, upornost, način da premoste prirodnu prepreku i da se povežu sa drugim ljudima i drugim prirodnim prostranstvima.

Moguće je da su najraniji mostovi bili palo drveće i kamenje za prelaz preko vode. Neolitski ljudi su na taj način gradili mostove preko močvara. Najjednostavniji tip mosta predstavlja kamenje koje proviruje iz vode i preko koga se može hodati. To je verovatno bio jedan od najranijih tipova načina kako preći na drugu stranu.

Drevni narodi su verovatno isto tako koristili mostove od debala; drugim rečima mostove od trupaca koji su prirodno pali ili namerno oboreni i postavljeni preko potoka. 

Jedan od najstarijih mostova koji još uvek postoji i što je još važnije, još uvek se koristi, je Arkadiko most iz 13. veka p. n. e, u Peloponezu u južnoj Grčkoj. 

Most može biti napravljen od različitih materijala. Prvi su mostovi bili građeni od drveta i kamena. U rimskom carstvu poznavali su svodove, i zahvaljujući svodovima moguće je bilo da grade mostove od kamena. Rimski inženjeri su bili najveći graditelji mostova u antičkom svetu.

U blizini velikih gradova bili su izgrađeni akvadukti, neki od njih postoje do današnjih dana. Koristili su jedan tip cementa, zvani pozolana, sastojao se od vode, kreča, peska, i vulkanskog kamena.

Posle pada Rimskog carstva građevinari su nadovezali na rimske tradicije gradnje. Romanski mostovi su upravo proizlazili iz načina gradnje rimskih uzora.

Nastupanje gotike i snažnih carstava je unapredio gradnju mostova i mostovi su građeni sa većim lukovima. Sa pojavom renesanse je došlo do većih promena, stubovi su postali lakši, a mostovi su bivali širi.

Mostove od kanapa, koji su jednostavan tip visećeg mosta, je koristila civilizacija Inka na planinama Anda u Južnoj Americi, neposredno pre evropske kolonizacije u 16. veku.

Velike promene su nastale u doba industrijalizacije. Tokom 18. veka došlo je do mnoštva inovacija u dizajnu drvenih mostova, jedan od najzaslužnijih za to bio je Hans Grubenman. Dok je prvu knjigu o inženjerstvu i mostovima napisao Iber Gotje 1716. godine. 

Razvoj želežnice je zahtevao konstrukcije koje su morale da budu jeftinije i izdržljivije. U prvo vreme su se gradili drveni mostovi i vijadukti od kamena i opeka, a kasnije se sve više koristilo liveno gvožđe. 

U 20. veku za konstrukciju mostova je bio odlučujući beton — armirani beton i prednapregnuti beton.

Kada govorimo o mostovima, jedan koji je neozabilazan u istoriji ovog podneblja je i most o kome je ispričana priča koja je bila nagrađena nobelovom nagradom. 

Most Mehmed-paše Sokolovića (Stari most u Višegradu) predstavlja jedno od najmonumentalnijih dela arhitekture koja je nastala u razdoblju od 15. do 19. veka u Bosni i Hercegovini. 

Most je izgrađen u periodu od 1571. do 1577. godine, na mestu gde je put povezivao Bosnu sa Carigradom iznad reke Drine (tzv. „Carigradska džada“). Izgradnja mosta poverena je najvećem turskom graditelju, Kodža Mimar Sinanu, dvorskom arhitekti i vrhovnom graditelju tadašnjeg carstva.

Zadužbina je Mehmed-paše Sokolovića, velikog vezira trojice sultana: Sulejmana Veličanstvenog, Selima II i Murata III. Sredina mosta, nazvana kapija-sofa, bila je proširena i ubrzo je postala popularno sastajalište za ljude iz Višegrada i okoline. Ovaj most je jedan od dokaza kakve sve priče ove građevine mogu ispredati.

Verovatno tadašnji graditelji nisu mogli ni zamisliti kakvi će se mostovi u budućnosti graditi. Novi mostovi koji postavljaju razne rekorde, su definitivno čuda arhitektonske, graditeljske i inženjerske struke, ali, da li su izgubili svoju lepotu, procenite sami. Moje je mišljenje da nisu. 

Posle raznih kamenih, drvenih mostova, mostova starih po nekoliko hiljada godina, dolazimo do tri impozantna mosta. Dva završena, jednog i dalje u izgradnji. Njihove konstrukcije i različita arhitektura iz datog doba, možda i govore o njima kao o ogledalima i naratorima vremena u kojem su građeni. Mostovi u Kini i most u Kuvajtu definitivno pokazuju za kakve je sve poduhvate spremno danas čovečanstvo i koliko je koraka otišlo napred od vremena prvih mostova. 

Izgradnja mosta zvanog Šeik Sabah IV el Ahmed el Džabir el Sabah vredna je tri milijarde dolara, bar je za sada na toliko procenjena po podacima koji su izneti javnosti. Novi most u Kuvajtu trenutno je jedan od najvećih infrastrukturnih projekata u svetu i nosi ime po 13. kuvajtskom emiru.

Impresivni betonski most na otvorenom moru biće dugačak više od 48 kilometara i do kraja godine, kada je planiran završetak radova, pridružiće se grupi najdužih mostova preko mora na planeti. 

Mediji na bliskom istoku navode da će novi most postati jedan od ključnih segmenata razvojnog plana o obnovi drevne trgovačke rute pod nazivom “Put svile”. Naime, “Put svile” je naziv za mrežu karavanskih puteva čiji je glavni cilj bilo povezivanje zemalja Sredozemlja sa istočnom Azijom, a tim putem stizali su, pored svile, još i začini, zlato, slonovača, drago kamenje…

Kada bude bio završen, novi most će skratiti vreme putovanja na dvadesetak minuta od sadašnjih više od sat vremena - koliko je potrebno za vožnju oko zaliva. Ovaj impresivni betonski gredni most će na otvorenom moru imati prepuste gde konstrukcija dobija pilon, koji izgleda kao jarbol na moru. 

U Kini je prošle godine otvoren najveći most na svetu preko mora dug 55 kilometara i vredan prema podacima neverovatnih 18 milijardi dolara. Mada se iznosi razlikuju od izvora do izvora. Ovaj kolosalni projekat povezuje Hong Kong, Makao i kontinentalnu Kinu.

U toj infrastrukturi dugoj 55 kilometara, izmenjuju se dug putni most koji vijuga i podmorski tunel. Most je čak 20 puta duži od čuvenog Golden Gejt mosta u San Francisku. 

Most će povezati gradove, na području na kojem živi preko 60 miliona ljudi. Skratiće put između dva grada sa tri sata na 30 minuta. Most je sagrađen tako da može da izdrži zemljotres magnitude 8 stepena Rihtera, a u njega je utrošeno 400.000 tona čelika.

Graditelji su morali da smisle kako da reše problem mekog i dubokog okeanskog tla, a to su na kraju učinili tako što su usadili sto ogromnih čeličnih cilindara u peščano dno, čime su postavili temelje veštačkim ostrvima. Konstrukcija podvodnog tunela duga je 6,7 kilometara.

Na mostu i tunelu radilo je više od 14.000 radnika, a bilo je uključeno i 300 brodova. Projektant mosta Lu Ji je rekao da most može da traje 120 godina bez većih radova na održavanju. 

Na početku je namerno napomenuto da je ovo najduži most preko mora zato što se najduži most u svim kategorijama Danjang-Kunšan (Danyang-Kunshan) proteže na neverovatnih 165 kilometara.

Da biste imali predstavu koliko je zaista dugačko ovo arhitentonsko čudo, od Beograda do Novog Sada autoputem imate 94 kilometra.

Most spaja velike pomorske luke Šangaj i Nanjing u istočnokineskoj pokrajini Jiangsu i predstavlja svakako jedno čudo moderne arhitekture.

Inače, prema podacima u Kini se nalazi većina svetskih arhitektonskih čuda kada su mostovi u pitanju, ili 11 najdužih svetskih mostova od 15 koliko ih ima ukupno.

Ova priča je započeta rečenicom našeg velikog nobelovca Ive Andrića koga je jedan most inspirisao za remek delo književnosti, pa je verovatno red i završiti je upravo rečima ovog velikog čoveka i pisca. U tekstu “Mostovi” u Politici januara 1933. godine, između ostalog, je napisao:

“Naposletku, sve čim se ovaj naš život kazuje – misli, napori, pogledi, osmesi, reči, uzdasi – sve to teži ka drugoj obali, kojoj se upravlja kao cilju, i na kojoj tek dobiva svoj pravi smisao. Sve to ima nešto da savlada i premosti: nered, smrt ili nesmisao. Jer, sve je prelaz, most čiji se krajevi gube u beskonačnosti, i prema kom su svi zemni mostovi samo dečije igračke, bledi simboli. A sva je naša nada s one strane.”