Može li povećanje minimalca da pogura i ostale zarade

Andrej Brkić iz Unije poslodavaca Srbije rekao je da pregovori o povećanju minimalne cene rada nisu bili laki, ali da je postignut istorijski dogovor o povećanju za 9,4%, ali i da su poslodavci zahtevali čitav set mera kako ne bi trpela privreda.

Aleksandar Radojević iz Saveza samostalnih sindikata Srbije napominje da mera o minimalnoj zaradi obuhvata 90.000 ljudi ali da je neophodno pričati i o prosečnoj zaradi da ne bi došlo do neke vrste uravnilovke zarada.

Povećana je minimalna plata - od oktobra, iznosiće 500 evra, za 9,4 odsto više nego sada.

Tu odluku jednoglasno su na sednici Socijalno-ekonomskog saveta usvojili predstavnici države, poslodavaca i sindikata.

Da li najteži pregovori tek slede u avgustu, kad se bude raspravljalo o tome može li minimalac da poraste na 550 evra? Ko će na sebe preuzeti teret povećanja - država, poslodavci ili svi građani tako što će roba poskupeti da bi se pokrile veće plate?

Šta će biti s prosečnim zaradama - da li će porast minimalca za sobom povući i njih?

Aleksandar Radojević iz Saveza samostalnih sindikata Srbije rekao je da čim je data saglasnost znači da se sindikati slažu sa ovakvim obračunom i ističe da sindikati, naravno, podržavaju svako vanredno povećanje minimalne zarade.

Andrej Brkić iz Unije poslodavaca Srbije podseća da je ovo povećanje od 9,4% vanredno, a nije redovno.

- Pregovori nisu bili laki, bili su intenzivni ali smo uspeli da se dogovorimo. Mnogo ljudi zavisi od ovoga. Kao Unija poslodavaca tražili smo i čitav paket mera koji bi rasteretio poslodavce. Jedna od stvari je povećanje neoporezivog dela. Naveli smo i paket ostalih mera koji očekujemo od Vlade - istakao je Brkić.

Prema njegovim rečima, istorijski je da su sve tri strane uspele da se dogovore poslodavci, sindikati i Vlada i da se izađe sa vanrednim povećanjem minimalne zarade.

- Došli smo do toga da jednostavno privreda ne bi mogla da izdrži to povećanje da nije došlo do povećanja neoporezivog dela. Ali smo mi tražili još čitav paket - poresko rasterećenje zarade je jedna stvar, to je povećanje neoporezivog dela, uvođenje poreskog kredita za poslodavce koji zadržavaju broj zaposlenih, što je vrlo bitna stvar, povećanje neoporezivog iznosa za prevoz i ishranu, putne troškove - naveo je Brkić.

Napominje da su napravili set koji obuhvata i povoljnije kredite za mikro i mala preduzeća uz garanciju države, subvencije za obuku i usavršavanje zaposlenih, moguće korišćenje EU fondova za konkurentnost, energetske uštede, podsticaj za preduzeća koje štede energiju i na kraju sistemska rešenja protiv rada na crno, što je interes cele zemlje, a ne samo poslodavaca, kao i preispitivanje zloupotrebe bolovanja i početak rada na reformi obrazovnog sistema.

Nominalna i realna vrednost minimalne zarade

Radojević je ukazao da 500 eura imaju isto svoju nominalnu i realnu vrednost.

- Da vidimo sav obuhvat ovog povećanja. To se odnosi direktno na 90.000 ljudi koji primaju minimalnu cenu rada. To je jedna socijalna mera da ljudi ne budu ugroženi. Mi čekamo i nove pregovore, ali nećemo samo pričati o minimalnoj ceni rada i o stepenu povećanja, koju mislimo da nije dovoljno 10,1% koja se nudio u narednom periodu, već moramo da pričamo i o prosečnim zaradama - naveo je Radojević.

Prema njegovim rečima, u suprotnom ako se ne priča o prosečnim zadarama ovo će dovesti da imamo neku vrstu uravnilovke sa zaradama.

- Mi treba da izađemo pred sve zaposlene, one koji ne primaju minimalno, i da kažemo koliko će njima da se poveća zarada - naveo je Radojević i istakao da ne očekuje reže razgovore u narednoj rundi pregovora.

Kako je rekao, minimalna potrošačka korpa razlikuje se u različitim sredinama, ona nije ista u Leskovcu i u Beogradu, a zaposleni i u Leskovcu primaju minimalnu cenu rada kao i u Beogradu.

Brkić ističe da ako se ispuni ceo set mera koje su tražili poslodavci ne očekuje onda povećanje cena usluga, sem povećanja cena zbog inflacije.

- S druge strane povećanje minimalca će povećati i mogućnosti potrošnje, znači ljudi će imati više novca, samim tim pokreće se privreda. Tako bi u praksi trebalo da izgleda - objasnio je Brkić.

Izvor: eKapija