Izazovi građevinske industrije

U martu 2020. čitav svet je stao. Desilo se nešto za šta su mnogi stručnjaci tvrdili da je nemoguće. U 21. veku, u trenutku kada svet obiluje novim tehnologijama i novim dostignućima, kada se nalazi u četvrtoj industrijskoj revoluciji, kada se prave planovi za turistička putovanja u svemir, svet je ipak stao. Ekonomija i industrija su jednostavno stali.

Predviđanja već u drugom kvartalu 2020. od strane MMF-a bila su da će 90 miliona ljudi biti pogođeno ekstremnim siromaštvom. Sa druge strane, još je teško sagledati dugoročne ekonomske posledice uticaja pandemije na svetsku ekonomiju.

Po MMF-u izvesno je jedino da će i tokom 2021. godine globalna ekonomija funkcionisati daleko ispod svojih kapaciteta. U redovnoj publikaciji Međunarodnog monetarnog fonda pod nazivom “Dugačak i težak uspon“, dat je pregled ekonomskih kretanja u 195 zemalja sveta, zajedno sa projekcijama rasta, perspektivama oporavka i merama koje bi državama trebalo da posluže kao smernice u borbi za očuvanje ekonomskih fundamenata, devastiranih epidemijom.

Oporavak svetske trgovine očekuje se u ovoj godini (8%), a zatim umereni porast od oko 4% u narednim godinama.

Neko je davno rekao: “Ne preživljavaju najači i najpametniji, već oni koji imaju najveću sposobnost za prilagođavanje promenama.“

Građevinska industrija, koja je jedna od najvećih svetskih industrija i koja doprinosi 14% globalnog BDP-a, nije izuzetak kada je u pitanju preživljavanje i prilagođavanje.

Po istraživanju konsultanske kompanije McKinsey & Company, globalno građevinarstvo beleži oskudan rast produktivnosti od jednog procenta godišnje tokom poslednje dve decenije. Prekoračenje vremena i troškova, a ukupna zarada pre kamata i poreza iznosi samo oko pet procenata, uprkos prisustvu značajnog rizika u industriji.

Pandemija COVID-19 je još jedna kriza koja stvara haos u industriji koja je uglavnom posebno osetljiva na ekonomske cikluse.

Kada se sa sveta okrenemo ka ovim prostorima, vidimo da se pre par godina gradnja u Srbiji u jednom trenutku kao feniks vratila, i nekoliko godina beležila je konstantni porast. Podaci govore da u Srbiji radi više od 65.000 gradilišta, 15.000 više nego u istom periodu 2019. godine, a u drugom kvartalu 2020. godine broj zaposlenih bio je veći za 10 odsto nego u istom periodu 2019. godine. Najviše je aktivnih gradilišta u Beogradu i Novom Sadu.

“Srbija trenutno ima 67.000 otvorenih gradilišta i deveta je zemlja u svetu po izdavanju građevinskih dozvola“ – istakla je ministarka Mihajlović novom ministru Tomislavu Momiroviću pri predaji dužnosti.

Iako građevinska industrija nije delovala uzdrmano u toku prošle godine, turbulencije su se osetile na tržištu industrijske proizvodnje, zato što je izvoz stao u pandemiji.

Goran Rodić, potpredsednik Građevinske komore Srbije, za Blic je istakao prošle godine, da je pandemija pokazala da Srbija mora što pre da “obnovi” domaću radnu snagu, s obzirom na to da je zbog zatvaranja granica bilo otežano dovođenje radnika iz inostranstva.

“Stao je izvoz ciglana, crepa, drvne industrije, nagomilale su se zalihe i te su pare zamrznute. Pokazalo se da moramo što više da se orijentišemo na domaću proizvodnju i domaće kapacitete”, rekao je Rodić.

Rodić je tada naglasio da građevinska industrija ne čine samo zidari, tesari i armirači, već mnoge industrijske grane, kao što su građevinska hemija, mašinska, elektro, drvna, čelična industrija, kao i proizvođači sofisticirane opreme. Pokretanje svega pomenutog znači da privreda jedne zemlje stoji stabilno.

U Srbiji su mnoge kapitalne investicije gradile strane kompanije, a njihovi radnici nisu bili u mogućnosti da se vrate u Srbiju odmah nakon zimskih praznika, zbog proglašenja epidemije u zemljama porekla, kao i na svetskom nivou. Problem nisu imali samo zaposleni iz inostranstva već i domaći radnici nakon proglašenja pandemije, policijskog časa…

Kako su se svi upoznavali sa nevidljivim neprijateljom, tako su se određivale i bezbednosne mere i zaposleni su se vraćali na gradilišta. Međutim, svaki zastoj u građevinskoj industriji, kao i u bilo kojoj sferi industrije značio je povećanje troškova.

U Srbiji je pre nekoliko godina implementiran sistem izdavanja elektronske građevinske dozvole koji zakonom garantuje da se svi zahtevi moraju obraditi unutar najviše 28 dana. Porast broja izdatih građevinskih dozvola u periodu 2014. – 2019. godine je porastao tri puta, pa je u 2019. godini broj iznosio 21.824. Tako da Srbija koja je ne tako davne 2014. godine bila 182. na listi od 189 zemalja sveta po lakoći izdavanja građevinske dozvole, u 2020. godini dospela je u top 10 zemalja.

Portal Planradar.com piše da, prema statistici centralne evidencije objedinjenih procedura za izdavanje građevinskih dozvola, vidi se očigledan uticaj svetske pandemije na broj zahteva za izdavanje dozvola.

Od januara do marta 2020. broj zahteva rastao je proporcionalno, dok je u aprilu 2020. umesto očekivanog rasta pao za 30% u odnosu na prethodni mesec. Ali upoređujući prvi kvartal 2020. sa prvim kvartalom 2019. godine, možemo primetiti da je bilo preko 600 izdatih dozvola više.

Uticaj pandemije je vratio čitav svet nekoliko koraka unazad, navodi Planradar, ali i pored toga, situacija je počela da se popravlja već od maja 2020. te se svaki naredni mesec beležio isključivo rast broja zahteva za građevinskim dozvolama. U oktobru 2020. izdato je 3173 građevinske dozvole, što je 30% više u odnosu na godinu pre.

Da se okrenemo malo prilagođavanju i novim tehnologijama. Stručnjaci govore da je građevinska industrija spora industrija kada je u pitanju prilagođavanje novim tehnologijama.

Izbijanje koronavirusa primoralo je sve industrije da improvizuju i prilagode se tehnologijama prema kojima su ranije bili skeptični. Inovacije poput modularne konstrukcije i nosive tehnologije porasle su tako da pokazuju veliko obećanje za građevinsku industriju.

Modularna gradnja predstavlja modernu revoluciju u oblasti građevine. Kada je reč o brzini proizvodnje i brzini izvođenja radova na lokaciji, modularna gradnja je, kako mnogi iz građevinske struke tvrde, neprikosnovena.

Zahvaljujući kategorizaciji objekata kao montažno – privremeni, vreme potrebno za obezbeđivanje neophodnih dozvola je svedeno na minimum. Svi ovi faktori utiču na smanjenje troškova i neophodnog vremena za realizaciju željenih projekata.

Modularna gradnja se formira jednostavnim sistemom međusobnog spajanja i pričvršćivanja modula na lokaciji. Moduli se fabrički proizvode u standardnim dimenzijama ili dimenzijama prilagođenim konkretnom projektu. Kada se radi o mogućnostima njihovog međusobnog spajanja, opcije su praktično neograničene.

Nove građevinske tehnologije uključuju kapitalne troškove, što mnoge kompanije ne mogu priuštiti. Zbog promenjivih ekonomskih ciklusa, zajedno sa averzijom prema riziku, prilagođavanje digitalnim trendovima postalo je izazov za industriju.
Pandemija COVID-19 promenila je način poslovanja građevinske industrije, od raspoređivanja projekata do zapošljavanja radnika, pa sve do sastanaka sa klijentima.

Opet, sa druge strane, ulaganje u sektor istraživanja i razvoja u građevinarstvu daleko je iza drugih industrija. Ulaganja građevinske industrije u informacione tehnologije iznosi manje od jedan odsto prihoda i pored toga što postoji niz razvijenih softverskih rešenja.

Portal Realestate-magazin navodi da su tehnički izazovi sa kojima se građevinska industrija suočava svakako jedan od glavnih uzroka sporog tempa digitalizacije. Ali treba imati u vidu da su projekti sve složeniji i veći. Rastuća potražnja za građevinskim objektima koji vode računa o ekologiji, takođe znači da se tradicionalne prakse moraju menjati.

Poseban problem predstavlja i nedostatak kvalifikovanog kadra.

E sada, kada pogledamo nazad u istoriju i posmatramo građevinsku industriju kroz vreme, vidi se kaže inženjerska struka, da su prethodne tri industrijske revolucije imale uticaj na njen razvoj, ali ne u meri u kojoj su imale uticaj na razvoj ostalih industrijskih grana. Uvođenje gvožđa kao građevinskog materijala i parne mašine u proces realizacije građevinksih projekata predstavlja osnovne uticaje na građevinsku industriju u tzv. prvoj industrijskoj revoluciji.

Druga industrijska revolucija u građevinskoj industriji se može vezati za uvođenje čelika i armiranog betona kao građevinskog materijala, ali i elektrifikacijom procesa vezanih direktno ili indirektno za realizaciju građevinskih projekata. Treća industrijska revolucija podrazumeva uvođenje elektronike i računarstva u skoro sve procese građevinske industrije.

Četvrta industrijska revolucija se u velikoj meri oslanja na digitalizaciju u svakom smislu te reči. Digitalizacija građevinske industrije je svakako jedan od osnovnih koraka, a sve u cilju njenog približavanja ostalim granama industrije.

U mnogim tekstovima se spominje BIM (BUILDING INFORMATION MODELING) kao metodologijia, ali i okruženje u kojem se realizuju građevinski projekti. Po mnogima BIM predstavlja osnovu za početak digitalizacije građevinske industrije.

Ideja BIM-a se pojavila još 70-ih godina prošlog veka. Međutim, sam termin BIM pojavio se tek sredinom 80- ih godina prošlog veka. Koncept “građevinskog informacijskog modela” prvi je razradio Čak Istmen (Chuck Eastmen), profesor Instituta za tehnologiju u Džordžiji, 1975. Godine, u časopisu Journal of the American Institute of Arhitects (AIA) Building Description System.

Uvođenje i primena novih načina realizacije građevinskih projekata i sama digitalizacija građevinske industrije predstavlja dobru priliku da konačno i građevinska industrija uhvati korak sa ostalim industrijskim granama, kada je u pitanju četvrta industrijska revolucija. Iako su se mnoge građevinske kompanije ukrcale u voz četvrte industrijske revolucije, možda one koje još to nisu uradile, bi trebalo da iskoriste ovaj trenutak za prilagođavanje i ostanu konkurentni.

Neki od benefita koji se navode u stručnim časopisima koje uvođenjem, implementacijom BIM-a građevinska kompanija dobija su: redukcija troškova i povećanje brzine i tačnosti procene, skraćivanje vremena realizacije (do 7% je moguće skratiti vreme realizacije projekta), olakšavanje koordinacije izgradnje, smanjivanje zahteva za informacijama i zahteva za izmenama (eliminacija do 40% nebudžetiranih troškova), olakšavanje dostupnosti i formiranja građevinske dokumentacije, olakšavanje simuliranja i vizuelizacije za potrebe realizacije građevinskih projekata…

U toku pandemije način rada koji je procvetao, bio je vođenje poslova preko interneta. Pored svih statističkih analiza, ukazuje se na to da su kompanije koje su se okrenule elektronskim servisima koje država nudi za prikupljanje i dostavljanje dokumentacije, kao i digitalnim rešenjima organizacije gradilišta, bolje prošle.

S obzirom da državne institucije trenutno imaju posebne režime rada, te u svoje prostorije puštaju samo određen broj ljudi istovremeno, došla je do izražaja digitalizacija na svim nivoima.

U doba pandemije pokazalo se da su poslovni ljudi mogli uz pomoć interneta, kompjutera, pametnih telefona da ispune i odrade veliki deo svojih poslovnih obaveza.

Opet, sa druge strane, ne tako davno, cela svetska ekonomija je funkcionisala, na teži način zasigurno, ali je funkcionisala, a da sva navedena “pomagala” koje sada imamo za rad od kuće u doba pandemije, nisu postojala. A ekonomija, kao i sve kompanije su funkcionisale samo uz pomoć fiksnog telefona.

Fax je bio “vau” faktor u tadašnjem poslovnom svetu. Ustvari, verovatno i jedini koji je preživeo dolazak novih tehnologija. Iako to sada deluje kao nemoguće, svet je još tada pokazao da se vrti istom brzinom, bez svih današnjih tehnologija.

Naravno da se ne trebamo vratiti na industriju bez tehnologije i digitalizacije, samo ne treba zaboraviti kako je to funkcionisalo, baš zbog prilagođavanja situaciji.

Nemoguće je isključiti tehnologije iz poslovanja, i bilo bi neodgovorno i loše za posao. Digitalizacija jeste jako bitna stvar, kao i uvođenje digitalnih alata u poslovanje, ali da bi doprineli efikasnosti, ti digitalni alati moraju biti prilagođeni korisnicima.

Robert Gukov, projektni menadžer i nadzorni inženjer instituta IGH je rekao: “Verujem da je potrebno primenjivati digitalne alate u svim fazama realizacije projekta, od pripreme projekta, dizajna, preko faze izgradnje, do nadzora I funkcionisanja objekta“.

Zahtevi kupaca postaju sve složeniji. Građevinske kompanije koriste nove tehnologije kako bi zadovoljile rastuće zahteve tržišta.

Jedan od primera upotrebe novih tehnologija u građevinskoj industriji je i upotreba dronova.

Upotreba dronova u ovoj sferi industrije je i dalje po podacima jedan od najbrže rastućih trendova, sa porastom od preko 200 procenata iz godine u godinu. Ova tehnologija nudi mnogo više upotreba od jednostavnog snimanja iz vazduha za nekretnine i komercijalne napore.

Današnje bespilotne letelice koriste se za brzo mapiranje velikih površina na velikim udaljenostima, proizvodeći vredne mape. Pored snimanja korisnih vazdušnih fotografija lokacije, mnogi dronovi imaju i termovizijske mogućnosti i mogu da pomognu u inspekciji područja koja je teško proceniti, koja oduzimaju puno vremena ili nisu bezbedna.

Napredni softver za bespilotne letelice pruža podatke u realnom vremenu, koji se mogu koristiti za brzo donošenje odluka, dodatno usmeravajući čitav proces izgradnje.

Pored dronova, roboti se godinama koriste u proizvodnji i široko su prihvaćena tehnologija. Iako su daleko od stalnog korišćenja u građevinskoj industriji, roboti se sve više koriste u građevinarstvu za ponavljajuće zadatke kao što su zidanje i farbanje. Roboti su još jedna tehnologija koja bi mogla da pomogne u nedostatku radne snage ili zadacima visokog intenziteta.

Danas se roboti za zidanje povezuju sa CAD i tehnologijama za praćenje podataka, ali uz prisustvo ljudskog faktora, kako bi se izgradili produktivniji, sigurniji i održiviji građevinski objekti. Zbog razvoja ovih tehnologija, može se očekivati da će se zidanje i tehnologije automatizovane gradnje još više transformisati.

Oslanjanje na 3D štampu i dalje raste. Pri tome, mnoge arhitekte sve više gledaju na takozvanu tradicionalnu izgradnju, kao na neefikasnu i kao na još jedan problem u zagađenju okoline, dok 3D štampu u građevini vide kao rešenje koje može da smanji količinu otpada, kao i troškove. Ideja 3D štampanja objekata je jedna od raznovrsnih ideja, kao i adaptiranje velikih kontejnera za prevoz robe, koje su nastale zbog manjka prostora koji nastaje u mnogim zemljama.

Ne tako davno mogli smo videti naslov – “U Belgiji na 3D štampaču odštampana kuća visoka osam metara”. Tada je navedeno da je jedinstveno u ovom podvigu, upravo to što je za štampanje kuće, ne mogu da kažem izgradnju, korišćen fiksni štampač koji je uspeo da stvori objekat koji ima sprat, kao i to da je cela kuća urađena na licu mesta. Kuća se prostire na površini od 90 m2. Nalazi se u provinciji Antverpen u Belgiji.

I na kraju, kao retrospektiva svega napisanog, ostaje da budemo optimisti. Kao što su u svetu posle turbulentne godine prilagođavanja, u građevinskoj industriji su optimisti za 2021. Svetski stručnjaci smatraju da će ova godina biti godina rasta.

Razlozi zbog kojih stručnjaci imaju optimističko viđenje za budućnost inženjerske i građevinske industrije su novi poslovni modeli i ubrzani prelazak na digitalnu transformaciju u inženjerstvu i građevinarstvu.

Za sada, kod nas ne deluje da je pandemija zaustavila izgradnju, kao i kupovinu nekretnina. Ostaje da se vidi šta će zvanična statistika reći.

A nama ostaje nada da smo iz prošle godine naučili nešto, prvenstveno kakve poslovne poteze primeniti u trenucima kada je ekonomija kao čardak, ni na nebu ni na zemlji.

I ostaje nada da će i svet, posle sve nedaće, postati bar malo bolje mesto.