Uticaj higijene na bezbednost i zdravlje na radu

Održavanje visokog nivoa higijene na radnom mestu nije pitanje izbora, već neophodnost. Posebno u industrijskom okruženju, higijena direktno utiče na smanjenje zdravstvenih rizika i sprečavanje povreda.

Pravilna higijena kao osnov zaštite zaposlenih

Higijena radnog prostora predstavlja prvi korak u prevenciji profesionalnih bolesti i povreda. U industrijskom okruženju, gde se svakodnevno rukuje alatima, mašinama, hemikalijama ili opasnim materijama, čistoća prostora ne sme biti prepuštena slučaju.

U kancelarijskim i pratećim prostorijama unutar industrijskih kompleksa, sve češće se primenjuju efikasna rešenja za brzo i praktično čišćenje, kao što su štapni usisivači, koji omogućavaju fleksibilnost i jednostavno održavanje urednosti bez narušavanja toka rada.

Prema podacima Evropske agencije za bezbednost i zdravlje na radu, čak 15% svih incidenata na radnom mestu može se povezati sa lošom higijenom – bilo da je reč o klizavim podovima, prisustvu mikroorganizama ili akumuliranoj prašini.

Ovo je posebno izraženo u zatvorenim prostorima sa lošom ventilacijom, gde zagađivači ostaju duže u vazduhu. Prisustvo alergena, buđi, bakterija i hemikalija u prostoru utiče na respiratorne probleme, glavobolje, smanjenu koncentraciju i povećanu stopu bolovanja.

Zato je od suštinske važnosti da obezbedite ne samo osnovna sredstva za čišćenje, već i pravilan sistem održavanja, uključujući vremenske intervale, odgovorne osobe i upotrebu opreme koja je prilagođena tipu prostora.

Uvođenje pravila o redovnom čišćenju svih radnih i pomoćnih površina značajno smanjuje potencijalne rizike i čini radno okruženje bezbednijim i prijatnijim za boravak.

Nehigijenski uslovi kao izvor profesionalnih bolesti

Zdravstveni problemi izazvani lošom higijenom na radnom mestu često se razvijaju postepeno, ali posledice mogu biti dugoročne i ozbiljne.

U industrijskim halama, magacinima i radionicama, prisustvo prašine, metalnih čestica, ostataka hemikalija i ulja na podovima ili površinama ne samo da povećava rizik od fizičkih povreda, već i direktno utiče na zdravlje disajnih puteva.

Podaci Svetske zdravstvene organizacije pokazuju da su radnici izloženi nehigijenskim uslovima u riziku da razviju hronične bolesti pluća, dermatološke probleme, pa čak i određene vrste infekcija koje mogu postati izuzetno opasne u kolektivnom radnom okruženju.

U prostorima gde se zanemaruje redovno čišćenje i dezinfekcija, rizik od zaraznih bolesti eksponencijalno raste – naročito u sanitarnim čvorovima, kuhinjama, garderoberima i prostorijama za odmor.

Ukoliko se radna sredina ne održava u skladu sa propisanim standardima, dolazi do pojave mikroorganizama poput stafilokoka, streptokoka i raznih gljivica koje mogu izazvati masovne infekcije među zaposlenima.

Takođe, povećan broj grinja i bakterija u tekstilu (npr. zavese, tapacirani nameštaj u kancelarijama) dovodi do pogoršanja simptoma kod osoba sa alergijama i astmom.

Foto: Pixabay.com

Sprečavanje ovakvih scenarija ne zahteva veliki budžet, već strateški pristup. Uvođenjem periodičnih sanitarnih pregleda, edukacijom osoblja i jasnim protokolima za postupanje u slučaju kontaminacije, znatno se smanjuje verovatnoća oboljevanja i gubitka radnih dana usled bolesti.

Higijena kao deo sistema bezbednosti na radu

Bezbednost na radu ne podrazumeva samo zaštitnu opremu i tehničke mere – higijena prostora je njen sastavni deo. Nered, masne površine, prosute hemikalije ili ostaci materijala mogu predstavljati direktnu opasnost za zaposlene.

Pored povećanog rizika od fizičkih povreda, loše održavani prostori otežavaju brzu evakuaciju i reagovanje u slučaju požara ili drugih hitnih situacija.

Zakonom o bezbednosti i zdravlju na radu Republike Srbije predviđena je obaveza poslodavca da obezbedi uslove koji omogućavaju nesmetano i sigurno obavljanje posla, uključujući i održavanje higijene.

Inspekcijski nadzor redovno kontroliše čistoću radnih i pomoćnih prostorija, što znači da zapostavljanje ovih obaveza može dovesti do kazni i privremenog zatvaranja objekta.

Uvođenje takozvanog „5S“ principa, koji se bazira na pet japanskih reči koje počinju na slovo S (Seiri - odvajanje, Seiton - uređivanje, Seiso - čišćenje, Seiketsu - standardizacija, Shitsuke - održavanje), u industrijskoj proizvodnji pokazalo se kao efikasna metoda za podizanje nivoa higijene i smanjenje rizika.

Uloga zaposlenih je bitna – oni moraju biti edukovani da prepoznaju potencijalne opasnosti i da ih odmah prijave ili otklone. Uvođenje dnevnih kontrola higijene na nivou odeljenja, kao i definisanje jasnih odgovornosti (npr. vođa smene ili nadzorni tehničar), omogućava pravovremeno reagovanje i održavanje visokog standarda čistoće.

Edukacija i odgovornost – osnova održive higijene

Bez uključenosti zaposlenih i jasno definisanih pravila, nijedan sistem higijene neće dati rezultate. Čak i kada firma poseduje savremenu opremu i angažovano osoblje za čišćenje, neusaglašenost i odsustvo odgovornosti kod zaposlenih dovode do pada kvaliteta higijenskih standarda.

Edukacija je prvi i najvažniji korak. Zaposleni moraju biti upoznati sa procedurama, sredstvima za čišćenje, pravilima upotrebe zajedničkih prostorija i svojim pravima i obavezama u vezi sa higijenom.

Organizacija kvartalnih radionica, internog treninga i dostupnih uputstava može znatno unaprediti razumevanje i primenu pravila.

Uvođenje sistema podsećanja i interne kontrole (poput tabela za dnevno čišćenje, QR kodova za prijavu problema ili sistema internih nagrada za najurednije odeljenje) često ima bolji efekat od eksternih kontrola.

Kada se kultura higijene gradi unutar kolektiva, rezultati postaju trajni, a otpor prema pravilima se smanjuje.

Takođe, veoma je važno obezbediti uslove koji omogućavaju zaposlenima da se ponašaju odgovorno – to znači dovoljno sredstava za čišćenje, adekvatne kante za otpad, redovno pražnjenje i održavanje prostora, kao i dostupnost opreme poput štapnih usisivača za brzo uklanjanje manjih nečistoća.

Kada se zaposlenima omogući da brinu o prostoru kao o svom, razvija se osećaj zajedništva i profesionalnosti. Higijena tada postaje prirodan deo radnog dana, a ne nametnuta obaveza.

Higijena na radnom mestu je temelj bezbednog, zdravog i profesionalnog okruženja.

Pravilnom organizacijom, edukacijom zaposlenih i sistemskim pristupom, rizici se značajno smanjuju, a kvalitet rada i zadovoljstvo zaposlenih rastu.