Profiti banaka i dalje rastu, u 2025. godini skoro 1,2 milijarde dinara
Za šest najvećih banaka u Srbiji 2025. godina bila je berićetnija nego prethodna, jer su zaradile skoro 1,2 milijarde evra, piše Danas.
Prema nerevidiranim finansijskim izveštajima banaka, njih top šest i po veličini aktive i po profitu, zaradile su prošle godine neto 1,19 milijardi evra, odnosno 139 milijardi dinara, piše Danas.
Iako je Narodna banka Srbije (NBS) prošle godine uvela ograničenja kamatnih stopa, ne samo na stambene, već i na skoro sve druge kredite građanima, banke su se sasvim dobro snašle.
Neto dobit šest najvećih banaka, koje kontrolišu skoro tri četvrtine bankarskog tržišta (aktive), za šest odsto je veća nego 2024. godine. To je dobar pokazatelj poslovanja i ostatka bankarskog tržišta, koji čini još 13 banaka.
Najveći deo zarade, kao što je i uobičajeno, donele su kamate. Neto prihodi od kamata, kada se od prihoda od kamata oduzmu rashodi koje banke plaćaju za kamate, iznosili su 182 milijarde dinara. U evrima to je više od 1,5 milijardi evra. Ipak, uprkos rastu kreditne aktivnosti od čak 15 odsto, neto prihod od kamata je povećan za nešto manje od jedan odsto u odnosu na 2024. godinu.
Sve veća naplata provizija i naknada
Zato su banke nastavile sa praksom koju su započele još u vreme niskih kamatnih stopa, a to je sve veća i veća naplata provizija i naknada. U 2025. godini, šest najvećih banaka je na ime prihoda od naknada i provizija naplatilo u neto iznosu 72,7 milijardi dinara ili oko 620 miliona evra.
U odnosu na 2024. godinu, ovi prihodi su uvećani za skoro 11 odsto, a u odnosu na 2023. za čak 30 odsto.
Prema rečima Nenada Gujaničića, glavnog brokera Momentum sekjuritiza, banke su blizu profitnog plafona još od 2024. godine.
„Kamate nisu nastavile da rastu, ali su na dovoljno visokom nivou da banke imaju izvanredne profite. Prihodi od kamata neće značajnije rasti, došli smo u fazu usporenog rasta ili čak stagnacije. S druge strane, nema troškova po osnovu loših kredita. Tako da su banke verovatno i u 2025. godini imale prinos na aktivu od oko 20 odsto, što je fantazija i dvostruko više nego u EU“, rekao je Gujaničić.
Istakao je i da su ograničenja kamatnih stopa koje je prošle godine NBS uvela na kredite stanovništvu, postavljena na nivou koji je veći od onog što su banke, uglavnom već odobravale.
„To je bila više preventivna mera da ne dođe do velikog rasta kamata. Na bilanse banaka nije preterano uticala ni populistička mera, odobravanja stambenih kredita i onima koji ne bi inače ispunjavali uslove za kredite“, ocenio je Gujaničić.
Izvor: Biznis&Finansije
