„Ako ne rade nemačke, neće raditi ni srpske fabrike“: kriza evropske auto-industrije preliva se na Srbiju

Zbog sve manjeg broja porudžbina i pada aktivnosti na evropskom tržištu automobilske industrije, posebno u Nemačkoj, i fabrike u Srbiji suočavaju se sa smanjenjem obima proizvodnje.

To direktno utiče na zaposlenost u ovom sektoru i povećava broj radnika koji ostaju bez posla ili su upućeni na privremeno odsustvo sa rada, piše Politika.

Samostalni sindikat metalaca Srbije upozorava da su fabrička postrojenja u ovom sektoru suočena sa ozbiljnim izazovima, dok se posledice poremećaja na evropskom tržištu sve više osećaju i u domaćoj industriji.

Tokom prošle godine čak 12.640 radnika bilo je upućeno na plaćeno odsustvo uz naknadu od 60 odsto zarade, i to u trajanju dužem od zakonom propisanih 45 radnih dana, navode u sindikatu. Ovakva praksa je tokom 2025. godine rezultirala i otpuštanjem više od 6.000 radnika.

Posle nedavnog sastanka sa predstavnicima vlade, sindikat je zatražio od države da preduzme hitne i sistemske mere kako bi se radnicima pogođenim krizom u automobilskoj industriji obezbedila stvarna zaštita.

Ekonomisti podsećaju da je Srbija prethodnih godina stvorila uslove za dolazak nemačkih kompanija, pre svega u auto-industriji, ali da promene koje se trenutno dešavaju u evropskoj industriji ne zavise od domaće ekonomije.

Fabrike koje proizvode delove za automobilski sektor rade po modelu proizvodnje za naručioce, odnosno po porudžbini, objašnjava profesor Ljubodrag Savić sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu.

Prema njegovim rečima, taj model više ne može da funkcioniše bez problema jer je evropska automobilska industrija u krizi.

„Ako ne rade nemačke fabrike, neće raditi ni srpske fabrike“, ističe Savić.

On dodaje da Srbija u budućnosti treba više da ulaže u industriju koja proizvodi gotove proizvode, a ne samo komponente za velike međunarodne proizvođače.

„Srbija više ne treba da ulaže samo u firme koje rade kao komponentaši za auto-industriju, već u fabrike koje će praviti gotove proizvode“, kaže Savić.

Istovremeno naglašava da trenutna situacija nije neočekivana i da tržišna ekonomija ne garantuje stalno zaposlenje, već zahteva prilagođavanje promenama na tržištu rada.

Savić smatra da model privlačenja stranih investicija kroz subvencije i dalje može imati važnu ulogu u razvoju industrije, ali da više ne bi trebalo da bude osnovni koncept industrijske politike.

Prema njegovom mišljenju, država bi trebalo da razvija i model decentralizacije industrije, podsećajući da je nekadašnja Jugoslavija razvila snažnu industrijsku bazu sa brojnim međunarodno prepoznatljivim brendovima.

Izvor: Politika/Autor teksta: Marija Brakočević