Evropa na energetskom raskršću: Brisel za nuklearke, Berlin protiv povratka
Energetska politika Evropske unije u izvesnom se smislu našla se na istorijskoj raskrsnici nakon što je predsednica Evropske komisije, Ursula fon der Lajen, otvoreno kritikovala napuštanje nuklearne energije – nazvavši takve odluke pojedinih država članica „strateškom greškom“.
U isto vreme, Brisel najavljuje snažnu finansijsku podršku novim reaktorima, ali Deutsche Welle piše da nemački kancelar Fridrih Merc poručuje da je povratak nuklearkama u toj zemlji nemoguć projekat
Na nedavnom samitu u Parizu, Fon der Lajen je poslala jasnu poruku: nuklearna energija je „pouzdan, priuštiv i čist izvor energije“ koji je ključan za energetski suverenitet Evrope. A zanimljivo je da se Fon der Lajen ovim stavom zapravo “vraća porodičnim korenima”; njen otac, Ernst Albreht, bio je decenijama jedan od najglasnijih zagovornika nuklearne energije u Nemačkoj.
Kako bilo, ono što je sigurno je da usled globalnih kriza, uključujući rat u Ukrajini i eskalacije na Bliskom istoku, Brisel više ne vidi nuklearke samo kao ekološku opciju, već kao bezbednosni imperativ, pa je predsednica EK je najavila i nove modele finansijske pomoći EU za izgradnju novih kapaciteta, što predstavlja gotovo potpuni zaokret u odnosu na politiku od pre samo nekoliko godina.
Ali uprkos pritiscima iz Brisela, najveća evropska ekonomija – Nemačka – se izgleda neće vraćati nuklearnoj energiji i Berlin ostaje pri svom „ne“. Pa je tako kancelar Fridrih Merc (CDU) izjavio je da, iako lično podržava nuklearnu energiju, prethodne odluke o gašenju reaktora su neopozive. „Žalim zbog toga, ali povratak nije moguć. Moramo se koncentrisati na energetsku politiku koju trenutno imamo“, naglasio je Merc.
A to je sve uprkos, zapravo, dosta dobroj osnovi koju bi Nemačka poprilično lakko i jeftino mogla iskoristiti. Istraživačka grupa Radiant je tako pre godinu dana objavila rezulatate svog istraživanja koje pokazuje da su se u tom trenutku vrlo lako na mrežu mogle vratiti barem dve reaktorske jedinice – Brokdorf i Emsland, dok se sedam () moglo vratiti namrežu nakon ne toliko velikih ulaganja.
Glavne prepreke za povratak Nemačke u nuklearni klub su politička blokada (za promenu zakona bila bi potrebna podrška desničarskog AfD-a, sa kojim Merc odbija bilo kakvu saradnju) i skepticizam industrije koja se uveliko prebacila na proizvodnju infrastructure za obnovljive izvore energije te po svemu sudeći potpuno izgubila takozvani “nou-hau”. Pa je tako Markus Kreber, direktor giganta RWE, upozorio je da investicije u male modularne reaktore (SMR) trenutno nisu izvodljive za privatni sektor zbog neizvesnih troškova i dugih rokova izgradnje.Ali problem je i jedna vrsta ideološkog otpora jer socijaldemokrate (SPD) i Zeleni i dalje vide nuklearke kao „grobnicu za milijarde“ javnog novca, insistirajući isključivo na obnovljivim izvorima.
Ali dok Nemačka ostaje pri stavu da su reaktori prošlost, 15 država članica predvođenih Francuskom, Švedskom i Italijom, formiralo je „nuklearnu alijansu“. Ovaj blok planira masovnu izgradnju novih reaktora kako bi osigurao stabilnost mreže i smanjio zavisnost od uvoznog gasa. Sukob između vizije Brisela i nemačkog Energiewende-a preti da postane jedna od najdubljih tačaka razilaženja unutar Unije u narednim godinama.
A mi izdvajamo još jednu zanimljivost: tekst koji se ovom temom bavi smo identifikovali na Deutche Welle – na kojem smo pretragom saznali da je u poslednje vreme počeo intenzivnije da se bavi nuklearnom energijom, što podržavamo, jer prepoznajemo i da su u Nemačkoj politička situacija i stav javnosti takvi kakvi su upravo zbog medijske hegemonije političkih formacija koje se protive nuklearnoj energiji.
Izvor: Nuklearna perspektiva/Deutsche Welle
