Nove mogućnosti finansiranja malih i srednjih preduzeća

Poslovni forum "WB EDIF 2018 - Program za razvoj preduzeća i inovacije Zapadnog Balkana" čiji je cilj predstavljanje povoljnijih linija finansiranja za mala i srednja preduzeća, održan je u organizaciji Ministarstva privrede i Privredne komore Srbije u saradnji sa Evropskim investicionim fondom, Evropskom mrežom preduzetništva EEN i Delegacijom EU u Srbiji. Programom koji je predstavljen obezbeđeno je 650 miliona evra za sektor malih i srednjih preduzeća.

Otvarajući skup, predsednik PKS Marko Čadež istakao je važnost skupa koji predstavlja mogućnosti kakve privrednicima Srbije i regiona otvara Program za razvoj preduzeća i inovacije Zapadnog Balkana (WB EDIF program - Western Balkans Enterprise Development and Innovation Facility), kao jedan od najznačajnijih programa Evropske unije za poboljšanje pristupa finansijama, unapređenje kvaliteta finansiranja malih i srednjih preduzeća i razvoj finansijskih tržišta u regionu Zapadnog Balkana.

"Današnji skup na kome će biti predstavljen ovaj program, njegove aktivnosti u regionu i uspešne priče kompanija koje su koristile sredstva iz fondova ovog programa - a domaćim privrednicima omogućeno da direktno razgovaraju sa predstavnicima finansijskih institucija - utoliko je značajnijii kada imamo u vidu činjenicu da je problem finansiranja bio i nažalost ostao jedno od najvećih ograničenja uspešnijem poslovanju privrednika u Srbiji i na Zapadnom Balkanu", rekao je Marko Čadež.

Po pristupu finansiranju, lakoći dobijanja kredita i razvijenosti finansijskih tržišta, ekonomije Zapadnog Balkana se nalaze u drugoj polovini liste 137 zemalja koje rangira Svetski ekonomski forum.

Standardna ponuda bankarskog u ovom regionu još je neadekvatna za naša mala i srednja preduzeća: praćena je visokim kamatama, skupim i komplikovanim procedurama, zahtevima za kolateralom i nedostatkom dugoročnih kredita.

"Jaz između ponude i traženje za kreditima je veliki. Procene EIB su da samo Srbiji nedostaje jedna milijarda evra za finansiranje MSP sektora i to pre svega za kredite koji bi se dodeljivali na srednji i duži rok. Tržište alternativnih vidova finansiranja kod nas je još u povoju, a finansijski instrumenti koji u razvijenim zemljama imaju značajnu ulogu u finansiranju malih i srednjih preduzeća, poput poput fondova preduzetnog kapitala, kraudfanding platformi, lizinga ili faktoringa, još su nerazvijeni.

Da bi MSP sektor koji čini okosnicu zapadnobalkanskih privreda ne samo preživljavao, već i investirao, napredovao, rastao i razvijao se, stvarao nova radna mesta, usvajao evropske standarde i postao konkurentniji i sposoban da se sutra izbori sa konkurencijom na jedinstvenom tržištu EU, neophodna aktivna i moderna politika podrške finansiranju“, naglasio je predsednik PKS.

Programi poput EDIF-a predstavljaju najkonkretniji oblik podrške privredi Zapadnog Balkana. Za pet godina: Uz pomoć 275 miliona evra – 150 miliona evra evropskih sredstava i 125 miliona evra međunarodnih finansijskih institucija, obezbedjeno je ukupno 650 miliona evra i omogućena ulaganja u gotovo 5.000 MSP, direktno ili kroz nefinansijske usluge, poput konsultantskih usluga za kritične delove poslovanja.

Na skupu je istaknuto da ovaj program nije samo značajan zbog opredeljenih, odobrenih i najavljenih sredstva kojima će se podržati novi projekti kompanija iz ovog regiona, već i zbog drugačijeg pristupa i koncepta obezbedjivanja sredstva za finansiranje razvoja, koji može da posluži kao model za kreiranje novih programa podrške malim i srednjim preduzećima: umesto da dodeljuje bespovratna sredstava, EDIF u saradnji sa međunarodnim finansijskim instrutucijama, ali i privatnim investitorima, udružuje javne i privatne fondove, (obezbeđuje bankama garancije za određeni portfelj kredita ili omogućava formiranje fondova rizičnog kapitala), otvara mogućnosti da veći broj firmi dođe do kredita, spušta cenu kapitala, omekšava uslove finansiranja na tržištu, obezbedjuje kreiranje novih finansijskih proizvoda.

Program se najvećim delom finansira iz sredstava EU, iz IPA fondova namenjenih Zapadnom Balkanu.

Državni sekretar u Ministarstvu privrede Branimir Stojanović izjavio je na skupu da je prioritet Ministarstva privrede u narednom periodu da pruži veću podršku sektoru malih i srednjih preduzeća, da olakša pristup izvorima finansiranja i nastavi sa unapređenjem uslova poslovanja.

"U prethodnih šest godina sprovođenja EDIF programa, postignuto je veoma mnogo, naročito u pogledu saradnje između Evropske komisije, finansijskih institucija koje su aktivne u regionu, bilateralnih donatora i ekonomija Zapadnog Balkana", rekao je Stojanović.

Kako je naveo, jedan od glavnih rezultata platforme je što sada ima više različitih instrumenata finansijske podrške za Zapadni Balkan.

"Za nas je naročito značajna Garancijska šema, jer će se, podsticanjem boljih uslova kreditiranja od strane finansijskih posrednika, olakšati pristup finansiranju za mala i srednja preduzeća. Tako će više od 100 miliona evra povoljnih kredita biti na raspolaganju za MSP u Srbiji", naveo je Stojanović.

Djanluka Masimi iz Evropskog investicionog fonda (EIF) izjavio je da je veoma zadovoljan što je prvi "Poslovni forum WB EDIF 2018" održan na Zapadnom Balkanu.

"Ovo je jedinstvena prilika da se čuju priče kompanija koje su koristile sredstva iz ovog programa, da se razgovara o izazovima i da zajedno predstavimo malim i srednjim preduzećima mogućnosti ovakvog finansiranja", rekao je on.

Masimi je rekao i da je mnogo postignuto prethodnih godina i da je "WB EDIF" efikasna i integrisana platforma koja olakšava pristup finansiranju malim kompanijama širom Zapadnog Balkana, pružajući istovremeno opipljive i merljive rezultate.

Kroz "WB EDIF 2018" program sprovodi se nekoliko različitih finansijskih instrumenata za MSP: kredita, grantova i ulaganja u vlasnički kapital. EU je do sada uložila oko 150 miliona evra u ovu platformu, na osnovu njih je dostupno više od 650 miliona evra finansiranja za kompanije u regionu.

Ova sredstva se plasiraju preko finansijskih instrumenata i programa EDIF-a, koje vode EIF, EBRD, EIB, Svetska banka, OECD, kao i bilateralni donatori.

Izvor: PKS