Gde je granica između finansijske sigurnosti i toksičnih odnosa

"Zaposleni ne odlaze zbog plate, već zbog loših odnosa" rečenica je koju HR svet često koristi kao mantru. Ipak, koliko ona zaista važi u Srbiji, gde ni prosečna plata mnogima ne omogućava da pokriju osnovne životne troškove?

- Ovaj narativ je mnogo prisutniji u razvijenim zemljama, gde minimalna plata pokriva osnovne potrebe. Kod nas, gde 70-80% zaposlenih radi na pozicijama sa nižim platama, moramo se zapitati: da li ljudi zaista imaju luksuz da odu zbog loših odnosa, i ako odu, kuda odlaze? - kaže za eKapiju Nikoleta Đorđević, HR konsultantkinja.

Upravo ta svakodnevna borba za finansijsku sigurnost često prevagne. Đorđević navodi da je vrlo čest slučaj da zaposleni promeni posao zbog svega 50 EUR razlike, sume koja nekome može predstavljati i 10% ukupnih mesečnih primanja.

Ipak, ističe, ne treba generalizovati. Na višim pozicijama motivi su drugačiji: važniji postaju međuljudski odnosi, mogućnost razvoja i kultura kompanije.

Koliko košta "dovoljno" i kada počinje osećaj nepravde

Na pitanje do kog iznosa novac ostaje dominantan motivator, Đorđević kaže da ne postoji univerzalan odgovor jer se finansijska situacija razlikuje i među industrijama i među pojedincima. Ipak, jedno je sigurno.

- Osećaj potplaćenosti uvek ima negativan uticaj, i to ne uvek zbog realne finansijske situacije, već zbog subjektivnog osećaja nepravde. Ako znamo da je tržišna vrednost pozicije 1.000 EUR, a mi dobijamo 700, osećaj iskorišćenosti može ozbiljno narušiti motivaciju.

Zato kao podršku transparentnijim i pravednijim praksama, Nikoleta pozdravlja najavljeno uvođenje zakona o transparentnosti plata, koji već zaživljava u Evropskoj uniji.

Benefiti nisu zamena za poštovanje, ali mogu biti znak poverenja

Privatno zdravstveno osiguranje, rad na daljinu, dodatni slobodni dani, sve su to benefiti koje kompanije sve češće koriste kao "mamac" za zadržavanje kadrova. Međutim, kako navodi sagovornica eKapije, oni nisu standard već privilegija, posebno u domaćim firmama.

- U lošem okruženju, ni najbolji benefiti ne pomažu dugoročno, ali u zdravoj kulturi mogu napraviti veliku razliku. Uostalom, ti benefiti mnogo govore o poverenju koje kompanija ima u svoje ljude - ističe Đorđević, podvlačeći primer firme koja očevima daje tri meseca plaćenog odsustva nakon rođenja deteta.

Generacijske razlike: tražiš smisao ili stabilnost?

Razlike u motivima za promenu posla sve su primetnije među generacijama. Generacija Z, kako objašnjava sagovornica, ima značajno niži prag tolerancije na toksičnu radnu kulturu i otvorenije insistira na poštovanju, balansu i svrsi.

- Mi, milenijalci, odrastali smo gledajući roditelje kako decenijama ostaju na istom poslu. Gen Z dolazi sa drugačijim stavovima i glasnije ih iznosi. Oni menjaju poslodavce brže i češće. Milenijalci, pak, sve više balansiraju između vrednosti i potrebe za sigurnošću, jer su najčešće u fazi osnivanja porodice.

Plata privlači, kultura zadržava

Kada se kompanija suoči s ograničenim budžetom, mnogi HR profesionalci postavljaju sebi pitanje: u šta ulagati, u povećanje plata ili u izgradnju bolje organizacione kulture.

- Ne postoji univerzalno rešenje jer odluka zavisi od trenutnih izazova u organizaciji. Prvo moramo znati šta zaista tišti zaposlene. Plata daje brzu, ali kratkotrajnu satisfakciju, dok ulaganje u kulturu ima dugoročniji efekat. Idealno je raditi paralelno, ali ako već biramo, neka zaposleni budu ti koji će reći šta im je važnije.

Đorđević zaključuje da plata više ne sme biti tabu tema. Ipak, iako je fer nadoknada osnova, sama po sebi nije dovoljna.

- Ljudi ne žele da rade tamo gde ih ne poštuju, ali ni da žive od entuzijazma pa se prirodno kao finalno rešenje nameće ravnoteža. Ako imamo fer plaćanje i zdravu kulturu to je recept za dugoročnu lojalnost - zaključuje ona.

Izvor: eKapija