Evropska industrija: rast zarada ne prati realnu ekonomiju
Evropske kompanije u prvom kvartalu 2026. beleže najbrži rast profita u poslednje tri godine, ali analitičari upozoravaju da iza pozitivnih bilansa stoji duboka neravnoteža između energetskog sektora i ostatka privrede. Najnoviji podaci pokazuju da rast cena energije i geopolitička nestabilnost donose ogromne profite energetskim gigantima, dok proizvodnja, automobilska industrija i potrošački sektor ulaze u novu fazu pritisaka.
Prema analizi agencije Reuters, zarade evropskih kompanija porasle su za 10,2 odsto u odnosu na isti period prošle godine, što predstavlja najbolji kvartalni rezultat još od postpandemijskog oporavka. Međutim, najveći deo rasta dolazi iz energetskog i finansijskog sektora, dok industrijska proizvodnja i potrošnja pokazuju znake usporavanja.
Energetske kompanije poput Shell, BP i TotalEnergies beleže snažan rast prihoda zahvaljujući cenama nafte i gasa koje su ponovo skočile nakon destabilizacije tržišta usled sukoba na Bliskom istoku. Cena nafte Brent trenutno se kreće iznad 100 dolara po barelu, dok evropsko tržište gasa ostaje pod pritiskom zbog neizvesnosti oko snabdevanja i mogućih novih poremećaja u Hormuškom moreuzu.
Sa druge strane, evropska industrija sve otvorenije upozorava na gubitak konkurentnosti. Posebno su pogođeni automobilski, hemijski i proizvodni sektor, gde kompanije pokušavaju da smanje troškove, zamrznu investicije i reorganizuju proizvodnju. Analitičari navode da rast cena energije sada direktno utiče na tražnju, logistiku i investicione planove širom Evropske unije.
Istovremeno, Evropska unija ubrzano povećava ulaganja u energetsku infrastrukturu i elektrifikaciju industrije. Švajcarsko-švedska kompanija ABB objavila je investicioni plan vredan 200 miliona dolara za proširenje proizvodnje elektroenergetske opreme u Evropi, uključujući fabrike u Italiji, Nemačkoj, Poljskoj i nordijskim zemljama. Kompanija očekuje snažan rast potražnje zbog razvoja data centara, veštačke inteligencije i elektrifikacije industrije.
Paralelno sa tim, istraživanja pokazuju da će Evropa do 2030. povećati kapacitete obnovljivih izvora energije sa baterijskim skladištima za više od 450 odsto, pri čemu se Nemačka pozicionira kao najatraktivnije tržište za nove projekte.
Analitičari ocenjuju da evropska ekonomija trenutno ulazi u period „dvostruke realnosti“ — energetski sektor i deo infrastrukture beleže rast i rekordne profite, dok veliki deo proizvodne ekonomije trpi posledice visokih troškova energije, geopolitičkih tenzija i slabljenja potrošnje. Upravo zbog toga Brisel priprema nove industrijske i energetske mere koje bi trebalo da spreče dalje slabljenje evropske konkurentnosti tokom druge polovine godine.
Izvor: Reuters
