Kako razlikovati dobar VPN od rizičnog
VPN servisi su već godinama tu, ali oko njihove bezbednosti i dalje postoji dosta nejasnoća. Delom zato što mogu da prikriju aktivnosti koje lokalne ili državne vlasti smatraju nelegalnim, poput zaobilaženja provera identiteta ili starosnih ograničenja, a delom zato što se u prodavnicama aplikacija, rame uz rame s dobrim rešenjima, nalaze i brojni loši ili sumnjivi VPN-ovi.
Ako razmišljate o tome da počnete da koristite VPN, ključno pitanje glasi: da li su servisi koje gledate zaista bezbedni?
Odgovor, nažalost, nije jednostavan. VPN tehnologija sama po sebi nije opasna – bezbednost zavisi isključivo od toga ko je servis napravio i kako ga vodi. Loši VPN-ovi obično spadaju u dve kategorije: nepažljivi i zlonamerni.
Prvi ne štite korisnike onako kako bi trebalo, koriste zastarele protokole, dozvoljavaju curenje podataka ili nemaju osnovne zaštitne mehanizme poput „kill switch“ opcije. Drugi su osmišljeni da korisnike učine ranjivijima, kako bi njihovi tvorci mogli da zarade – kroz praćenje aktivnosti, prodaju IP adresa, oglase ili čak ubacivanje malvera.
Dobra vest je da se relativno lako može proveriti da li je neki VPN pouzdan. Provera počinje pre preuzimanja aplikacije: važno je čitati ozbiljne recenzije, ali i iskustva stvarnih korisnika, uz dozu skepticizma prema savršenim ocenama bez konkretnih detalja.
Trebalo bi obratiti pažnju i na to da li je servis ikada predao podatke vlastima uprkos „no-logs“ politici, da li je pretrpeo hakerske napade i koliko je transparentan u vezi sa vlasništvom i sedištem.
Sledeći korak je testiranje tokom probnog perioda. Pouzdani VPN-ovi koriste proverene protokole poput OpenVPN-a, IKEv2 ili WireGuard-a, imaju zaštitu od curenja IP adrese i DNS zahteva, kao i opciju za prekid veze ako VPN padne.
Dodatni plus je otvoreni kod, jer signalizira da servis nema šta da krije.
Važno je naglasiti i da VPN nije čarobno rešenje za bezbednost na internetu. On štiti vašu IP adresu i šifruje saobraćaj, ali ne može da vas spase ako kliknete na zlonamerni link, predate podatke fišing prevarantu ili sami objavite osetljive informacije. VPN je samo jedan deo šireg skupa digitalnih navika koje čine razliku između bezbednog i rizičnog ponašanja na mreži.
Kada je reč o konkretnim servisima, kao pouzdani se često navode Proton VPN, koji je u većinskom vlasništvu neprofitne Proton fondacije i ima otvoren kod, kao i ExpressVPN, čiji su serveri u prošlosti zaplenjeni, ali bez ikakvih podataka o korisnicima.
NordVPN i Surfshark imali su bezbednosne incidente, ali su iz njih izvukli pouke i unapredili zaštitu – što ponekad govori više o ozbiljnosti servisa nego potpuni izostanak problema.
Zaključak je jednostavan: VPN može da bude moćan alat, ali samo ako je pažljivo izabran i korišćen uz zdravorazumske bezbednosne navike, piše Engadget.
Izvor: PC Press
