Značaj ekološki održivih kuća i njihovi tipovi

Komentari: 0
Fotografija od: pixabay.com

‘’Trenutni neodrživi obrasci proizvodnje i potrošnje se moraju promeniti’’, između ostalog je navedeno u Milenijumskoj deklaraciji Ujedinjenih nacija koja je usvojena pre više od 20 godina. Potpisalo ju je 189 zemalja, uključujući i Srbiju.

Planeta na kojoj živimo ima ograničene resurse i mogućnosti odlaganja otpada. Nažalost, udaljavajući se od principa vođenja života u skladu sa prirodom, mi resurse planete Zemlje iscrpljujemo do krajnjih granica i samim tim vodimo neodrživ stil života.

U sklopu promena koje vode ka smanjenju štetnog uticaja na naše okruženje, potrošnja resursa u okviru domaćinstva takođe igra bitnu ulogu. Zato je ekološki održiva gradnja postala veoma važna na svetskom nivou, a u nastavku teksta saznajte šta ona podrazumeva i kakvi tipovi ‘zelenih kuća’ trenutno postoje.

Šta podrazumeva pojam održive ili ‘zelene’ kuće?

Zamislite kuće koje su pravljene u doba kada je čovek još aktivno sarađivao sa prirodom. Sada probajte da zamislite njihov pandan u današnjem vremenu, uz sva tehničko-tehnološka znanja do kojih se vremenom došlo - ka tome teži koncept ekološki održive kuće.

Solarni paneli, zeleni krovovi, pasivna solarna orijentacija, filtriranje vode i bolja termalna izolacija su samo neki od sistema za uštedu resursa, preko kojih se poboljšava i kvalitet života u održivim kućama

Istovremeno, one proizvode onoliko energije koliko je potroše. Na ovaj način se smanjuje štetni uticaj na okruženje i celokupni karbonski otisak.

U svetu je izgradnja ‘zelenih kuća’ sve češća, a iako je ponuda novogradnje u Beogradu veoma široka, u Srbiji su ekološki održive kuće i dalje u povoju. Verovatno je situacija takva zbog većih početnih ulaganja koje izgradnja ovakvih kuća podrazumeva. Međutim, njihova isplativost se ne može osporiti, jer su ‘zelene kuće’ upravo dizajnirane tako da dugoročno štede energiju i vodu.

Zelena gradnja se može implementirati tokom projektovanja, izvođenja ili rekonstrukcije nekog objekta i to na sledeće načine:

- primenom kvalitetnih stručnih rešenja u procesu urbanog planiranja

- korišćenjem dobrih i redukovanjem loših karakteristika lokacije (pravilna orijentacija zgrade u odnosu na osunčanost, dominantne vetrove; odovarajuća projektna rešenja; rešavanje fasadnih ravni odgovarajući odnos otvora i punih zidnih platana; p

- potpuno ili delimično ozelenjavanje krovnih i zidnih ravni i slično)

- primenom lokalnih, recikliranih materijala ili materijala koji smanjuju energetske potrebe zgrade

- primenom obnovljivih izvora energije

- upravljanjem i korišćenjem kišne vode i reciklažom korišćene vode

- primenom pravilnog upravljanja otpadom (tokom gradnje i korišćenja zgrade)

- upotrebom mera koje obezbeđuju potreban komfor za buduće stanare objekta (pre svega povoljnu temperaturu, osvetljenje, akustiku i kvalitet vazduha)

- podsticanjem budućih stanara na ekološki osvešćeno ponašanje tokom boravka u objektu

Kakve vrste održivih kuća postoje?

Obnovljivi izvori energije su svakako energija budućnosti, a gradnja kuća koje bi ih koristile je postala tema o kojoj se priča, ali i koja se već aktivno primenjuje u različitim krajevima naše planete. Iz drugačijih mesta, dolaze i drugačiji tipovi održivih kuća, a mi vam njih nekoliko predstavljamo u daljem tekstu.

Veoma male kuće

Spadaju među najpopularnije trendove u gradnji ekološki održivih kuća koje su postale poznate zahvaljujući američkom pokretu koji je promovisao ovaj jednostavan način života. Njihova tipična veličina je 9 i 37m², iako ne postoje precizna pravila kolikih dimenzija moraju biti.

Mogu da budu i mobilne (koje se premeštaju sa lokacije na lokaciju), a njihov imperativ je ekonomičnost i jednostavan stil života koji ne šteti svom okruženju. Potrošnja energije je daleko manja, a multifunkcionalni nameštaj stvara utisak većeg prostora.

Održive montažne kuće

Veliki broj montažnih kuća već postoji u našoj zemlji, ali je u ovom slučaju akcenat na njhovoj ekološkoj održivosti. Elementi montažnih kuća se prave u fabrikama, van lokacije na kojoj se kasnije od njih montira kuća. Postoje različite tehnike izrade montažnih kuća, ali su najzastupljenije one koje kao primarni materijal koriste drvo.

Počevši od samog načina gradnje, gde proizvode daleko manje otpada, do dizajna u koji su uključeni elementi za poboljšanje energetske efikasnosti, ove kuće zaista teže kompletnoj ekološkoj održivosti. Čitav proces izgradnje traje oko dva meseca, a hlađenje i zagrevanje ovakvih kuća je veoma brzo i lako.

Pasivne kuće

Prilikom izgradnje pasivne kuće, poštuju se stroga pravila kako bi se postigla odlična energetska efikasnost. Zahvaljujući odličnoj izolaciji i stolariji u ovakvim kućama se postiže maksimalni komfor, odličan kvalitet vazduha i optimalna temperatura tokom hladnog i toplog vremena.

Ove kuće su pasivne, jer im nije potreban aktivni sistem grejanja ili hlađenja, već koriste postojeće pasivne sisteme - unutrašnje izvore toplote, solarne dobitke toplote i minimalno dogrevanje svežim vazduhom. Kreirali su ih naučnici iz Nemačke i Švedske tokom 80-ih godina prošlog veka.

U procesu gradnje pasivne kuće se pazi i na njeno pozicioniranje u odnosu na okruženje, pre svega na postavljanje glavnih prozora tako da budu južno orijentisani. Na taj način se prirodno dobija više sunčeve svetlosti i toplote.

Kuće od prirodnih i/ili recikliranih materijala

Kuće od prirodnih materijala mogu da se oblože slamom ili nekim sličnim prirodnim materijalom radi bolje izolacije. Takođe, slama može biti i jedna od njihovih strukturalnih komponenti u fazi izgradnje.

Tokom vekova, ovaj način gradnje bio je poznat širom veta, dok na scenu nije stupila masovna proizvodnja. Međutim, ponovo je popularizovan krajem prošlog veka u Severnoj Americi, Evropi i Australiji.

Ovakve kuće su održive zbog recikliranja slame, umesto njenog spaljivanja, ali i zbog uštede energije koja može ići i do 75%, zahvaljujući dobroj izolaciji.

Osim kuća koje se u potpunosti prave od različitih prirodnih materijala, postoje i one pravljene uz dodatak recikliranih (starih guma, staklenih flaša i slično).

Osmislio ih je Majkl Rejnolds tokom 70-ih godina 20. veka i nazvao ‘kuće brodovi’. Kuće napravljene od recikliranih materijala se prirodno hlade i greju, sakupljaju solarnu energiju, energiju vetra i kišnicu, dok pravilno tretiraju svoj otpad, što ih čini u potpunosti samoodrživim.

Ustanovljeno je da zelena gradnja donosi ekološke i ekonomske benefite, ali je potrebno da se uloži mnogo više truda kako bi ovaj način gradnje i načina života zaista zaživeo i pomogao našoj planeti.

 

Izvori korišćenih informacija:

https://www.pbs.org/newshour/science/5-charts-show-how-your-household-drives-up-global-greenhouse-gas-emissions
https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9E%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%81%D1%82
https://www.ohchr.org/en/instruments-mechanisms/instruments/united-nations-millennium-declaration
https://elemental.green/what-are-the-different-types-of-sustainable-homes/
https://dengarden.com/misc/Environmentally-Friendly-Houses
https://serbiagbc.rs/sta-je-zelena-gradnja/
https://worldgbc.org/what-is-a-sustainable-built-environment/
https://thetinylife.com/what-is-the-tiny-house-movement/
https://www.gradnja.rs/montazne-kuce-cena-srbija-proizvodjaci-prednosti-mane/
https://www.pasivnakuca.rs/index.php/pasivna-kuca

0 Komentara o ovom članku
Ostavi komentar

Ostavi komentar

Klijenti