Veštačka inteligencija ima potencijal da promeni logistiku

Robot koji sortira robu u skladištu, i to hiljadu pošiljki po satu, sa preciznošću od 99% - nije scena iz naučno-fantastičnog filma, već realnost u nekim svetskim kompanijama.

Ako je verovati kompaniji McKinsey, više od četiri miliona robota biće prisutno u 50.000 skladišta do 2025. godine. Globalno tržište automatizacije skladišta dostići će cifru od 51 mlrd USD do 2030. godine.

Roboti u skladištima nisu jedini primer automatizacije. Veštačka inteligencija ima potencijal da promeni logistiku, kao nijedna alatka do sada.

Neke kompanije je već koriste za optimizaciju ruta, automatizovanje skladišta, upravljanje zalihama, i sve to zahvaljujući analizi velikog broja podataka.

- Veštačka inteligencija će verovatno postati sve važnija u logistici u narednim godinama, ali potpuno preuzimanje logističkih operacija od strane VI možda neće biti ostvareno u skorije vreme - smatra ChatGPT, jedan od programa veštačke inteligencije.

Dr Dejan Mirčetić, naučni saradnik u Institutu za veštačku inteligenciju Srbije, za portal eKapija ipak kaže da je samo pitanje vremena kada će svim logističkim procesima upravljati veštačka inteligencija.

- Imajući u vidu složenost logističkih procesa i troškova koje oni generišu u današnjoj neizvesnoj i visoko nestabilnoj globalnoj ekonomiji, VI predstavlja tehnologiju koja značajno može promeniti izgled savremene logistike - kaže dr Mirčetić.

Široj upotrebi trebalo bi da se raduju i krajnji korisnici, jer kako ocenjuje naš sagovornik, cene finalnih proizvoda biće niže.

- U današnjim savremenim logističkim lancima, u ceni finalnog proizvoda logistički troškovi učestvuju i do 50%. Velika je zabluda kod finalnih korisnika da su troškovi proizvodnje najveći nosilac cene finalnog proizvoda. Često su logistički troškovi plasmana proizvoda na neko tržište drastično veći. Samim tim, ukoliko bi se upotrebila snaga VI zarad optimizacije navedenih procesa i smanjili logistički troškovi, to bi značajno smanjilo i finalnu cenu proizvoda - smatra dr Mirčetić.

U Srbiji u pripremi platforma koja prognozira potražnju i optimizuje lanac snabdevanja

Neke kompanije koje već koriste robote i veštačku inteligenciju u skladištima, poput DHL, kažu da se na ovaj način za 40% povećava kapacitet sortiranja - roboti sortiraju hiljadu pošiljki po satu, sa preciznošću od 99%. U automatizovanim skladištima koja opslužuju roboti, VI može da pomogne u praćenju njihovog kretanja, identifikovanju grešaka, za vizuelni pregled robe.

Istraživanje Statiste pokazalo je da je 55% kompanija upotrebom veštačke inteligencije smanjilo troškove za 10% i više.

Upotreba VI u logistici predstavljaće faktor konkurentnosti i doprinositi diferencijaciji na tržištu između logističkih kompanija.

Za sada, najdalje u primeni VI otišla je kompanija Amazon, koja razvija VI platformu za svoje logističke procese. U našoj zemlji još nema značajnije primene, jer kompanije još nisu svesne koliko je VI tehnologija koja će promeniti procese u industriji - kaže dr Mirčetić.

To bi uskoro moglo da se promeni. Institut za veštačku inteligenciju Srbije trenutno razvija platformu koja će, pored prognoziranja potražnje, omogućiti i optimizaciju celokupnog lanca snabdevanja.

Na taj način, kako objašnjava naš sagovornik, stvoriće se uslovi za potpunu automatizaciju svih ključnih odluka u lancima snabdevanja (nabavka materijala, tempiranje proizvodnje, planiranje zaliha, distribucija, skladištenje, rutiranje vozila, plasman proizvoda u maloprodajne objekte, raspored proizvoda na rafovima).

Platforma je u razvojnoj fazi i Institut je dizajnira u saradnji sa kompanijom "Agromarket".

- Naša platforma će omogućiti da odgovarajući proizvodi budu u pravo vreme, na pravom mestu i u odgovarajućoj količini koju to potrošači i tržište zahtevaju, naravno po što nižim troškovima za dotičnu kompaniju. Čitav proces biće automatizovan i sproveden od strane algoritama baziranim na VI, koji će biti u stanju da samostalno donose optimalne odluke, bez intervencije i korekcija od strane logističkih eksperata.

Cilj je smanjivanje operativnih troškova kompanije, a povećavanje nivoa usluge finalnim potrošačima - ističe dr Mirčetić.

I ne samo da će nam veštačka inteligencija pomoći da predviđamo tražnju, analizirajući faktore koji utiču na to, poput vesti, vremenske prognoze, trendova na društvenim mrežama, već će pomagati i u određivanju cena proizvoda.

- VI ima veliki potencijal da nam omogući da bolje sagledamo trenutna kretanja i "raspoloženje" kupaca na tržištu, što će u krajnjoj liniji uključivati i predlaganje odgovarajuće cene koju su kupci spremni da izdvoje za određeni proizvod - kaže dr Mirčetić.

Kamioni bez vozača i dronovi za isporuku robe

Dalji razvoj veštačke inteligencije u sektoru logistike uticaće i na zaposlene. Radnici koji sada rade u skladištima dobili su ozbiljnu konkurenciju koja će postajati sve opasnija.

Kompanija XPO Logistics Inc procenjuje da roboti u skladištima povećavaju efikasnost šest puta. Prema rečima našeg sagovornika, veštačka inteligencija ugroziće sva ona radna mesta koja se zasnivaju na procesima koji se mogu automatizovati.

- Prvenstveno, to su poslovi u skladišnom i transportnom sektoru, gde uskoro možemo očekivati potpunu automatizaciju aktivnosti. Sa druge strane, VI će doprineti i otvaranju novih radnih mesta koji će biti fokusirani na dizajn različitih ERP sistema (softveri za upravljanje procesima u preduzećima) baziranim na VI - kaže dr Mirčetić.

Veštačka inteligencija utiče i na transport. Alibaba je korišćenjem veštačke inteligencije uspela da kontroliše rute isporuke i poveća efikasnost - za 10% smanjeno je korišćenje vozila i za 30% smanjene distance. Ipak, izgleda da smo i dalje daleko od autonomnih kamiona i upotrebe dronova za isporuku robe, koji su nekada najavljivani kao revolucija u ovom sektoru.

Amazon već 10 godina razvija dronove za isporuku robe, ali bez većih uspeha. Samo jedna isporuka izvršena je 2016. godine, a testiranje se obeležili padovi, bezbednosne brige i poteškoće u vezi regulatornih propisa. Kompanija je nedavno predstavila dron koji ima 36 kilograma, prečnika oko 150 santimetara, a pakete isporučuje sa visine od 3,6 metara. Dron može da nosi pakete manje od 2,2 kg, a u povratnom putovanju prelazi do 12 kilometara.

- Dron je nezavisan što znači da ima moć da donosi odluke. Ako vidi nešto što emituje toplotu, i nije u mogućnosti da isporuči paket, vratiće se u stanicu. Ali ipak postoji operator koji nadgleda čitav proces – kažu u Amazonu.

Ipak, kako primećuje naš sagovornik, za masovnu primenu tehnologija poput dronova i autonomnih vozila, veliku prepreku predstavljaju trenutni zakonski okviri koji ne prepoznaju navedene tehnologije i samim tim ne uređuju način korišćenja iste.

- Što se tiče tehničke strane, istraživanja u datim oblastima svakodnevno napreduju, pogotovo u oblasti autonomnih vozila gde smo već danas u situaciji da imamo potpuno autonomna vozila koja su u stanju da bezbedno upravljaju vozilom kroz saobraćajne tokove tokom vršnih opterećenja (jutarnji i poslepodnevni špicevi) - kaže dr Mirčetić.

Naš sagovornik ističe da pored zakonskih okvira, za masovniju primenu ovih tehnologija, pogotovo autonomnih vozila, potrebno je i prevazići strah kod potencijalnih korisnika.

- Navedeni strah se manifestuje u činjenici da se korisnici boje situacije u kojoj se nalaze u vozilu, a ne upravljaju istim, već određeni algoritam koji je za njih potpuno strana i apstraktna konstrukcija. To je potpuno prirodno, jer se ljudi boje samo onoga što ne poznaju. Tako je do sada bilo i sa drugim tehnologijama u prošlosti.

Upravo je i to jedan od zadataka Instituta za veštačku inteligenciju Srbije, da pokuša da smanji jaz i strah od VI koji postoji u društvu.

Verujem da će se kroz upoznavanje sa VI strah od njene primene sve više smanjivati i da ćemo uskoro imati široko rasprostranjenu primenu veštačku inteligencije - zaključuje dr Dejan Mirčetić, naučni saradnik u Institutu za veštačku inteligenciju Srbije.

Izvor: eKapija