Uticaj korona virusa na građevinsku industriju: Da li je moguća realizacija postojećih planova?

Srbiju je, kao i ostatak sveta, pogodio uticaj korona virusa, a između ostalog imao je posledice i na građevinsku industriju.

Građevinari su se našli pred novim izazovima, naročito na početku epidemije i proglašenja vanrednog stanja.

Uvedene su nove bezbednosne mere na gradilištima, došlo je do obustave prevoza, zatvaranja granica, kašnjenja pri uvozu i isporuci materijala, izvođači radova su morali obezbediti zaštitna sredstva za radnike, a zaposlenih koji posao obavljaju u kancelarijama bilo je u znatno smanjenom broju.

Radnici iz inostranstva koji rade na projektima stranih investitora imali su poteškoća da se vrate u Srbiju.

Kako izgleda građevinska industrija danas, da li je pretrpela neke promene zbog globalne pandemije i da li će planovi biti realizovani na vreme?

Novi trendovi u građevinskoj industriji

Prepreke koje su zadesile građevinsku industriju su povećanje cene troškova izgradnje, manjak radne snage i pooštreni propisi.

Sve je ovo uticalo da se u građevinskoj industriji pojave novi trendovi koji se ponajviše odnose na upotrebu novih tehnoloških rešenja.

Dronovi su sve zastupljeniji u građevinskoj industriji, a osim toga što imaju sposobnost da iz vazduha uslikaju i snime gradilište, služe i za mapiranje i uočavanje potencijalnih grešaka.

Zatim, tu je i daljinsko upravljanje gradilištem pomoću naprednih softvera.

U svetu je sve popularnija modularna gradnja i zelene zgrade. Radi efikasnije izgradnje objekata, sve je zastupljeniji montažni tip gradnje, a njegova prednost leži u tome što su radnici na većoj distanci.

Većina celokupne gradnje konstrukcije dešava se u fabrici, uz pomoć plafonskih dizalica, liftova i transportera i ne iziskuje da ove zadatke obavlja veći broj ljudi.

Tzv. zelene zgrade sve su popularnije u svetu, a pokazalo se da imaju pozitivan efekat na ljude, kako u fiziološkom, tako i u psihološkom smislu.

Efikasno koriste resurse i smanjuju zagađenje što je velika prednost, pa se može očekivati da vreme zelenih zgrada tek dolazi.

Fotografija od: pixabay.com

Kakva je situacija sa građevinskim planovima u Beogradu?

Može se reći da se građevinski planovi u Beogradu odvijaju bez većih smetnji.

Kada govorimo o uticaju pandemije na građevinske dozvole, prestonica je lokacija na kojoj se nakon srednjobanatskog okruga očekuje najviše radova (22,8% od ukupno izdatih građevinskih dozvola u Srbiji).

Treba napomenuti i da je u maju ove godine izdata 2.001 građevinska dozvola što je za 49% više u poređenju sa prošlom godinom.

Na povećanje brojki uticala je i implementacija sistema elektronskog izdavanja građevinskih dozvola, a zakon garantuje da će svaki zahtev biti obrađen u roku od 28 dana.

Dok je na nivou Srbije zabeležen izvestan pad u vrednosti izvedenih građevinskih radova krajem 2020., u prestonici je ona povećana.

Ova vrednost se može ustanoviti tek posle određenog vremenskog perioda u kojem se realizuju projekti za koje su izdate dozvole i realan je pokazatelj kretanja građevinske industrije kod nas.

Struka se slaže u zaključku da stanovništvo na području Balkana ulaže novac u nekretnine, kao i da prednost uglavnom ima novogradnja.

Novi Beograd trenutno ima primat kada su lokacije u pitanju i predstavlja najveću poslovnu zonu sa najviše mogućnosti, pa će nastaviti da prednjači u kvadratima u izgradnji.

Sve popularnije lokacije sa sveobuhvatnim sadržajima

Otkad smo prošli kroz iskustvo pandemije, pokazalo se da su objekti mešovite namene - za stanovanje, poslovne prostore, kreativne industrije i sportske sadržaje veoma praktični i poželjni za život.

Dorćol i donji deo starog dela grada nastaviće svoj razvoj i u ovom delu Beograda odvijaju se veliki građevinski projekti.

Osim toga, gradska uprava nastoji da se taj prostor uredi, jer poseduje ozbiljan potencijal. Beograd ima još interesantnih lokacija u blizini hotela Jugoslavija, ili u zoni starog dela grada kao što su Marina Dorćol i Luka Beograd.

“Ovakve lokacije pružiće upravo ono što masovnom tržištu prija, a to je da na jednom mestu imaju sveobuhvatne sadržaje koji štede vreme, izolovane od gradske vreve.

Svakako će svaka gradska zona imati svoj razvoj,“ stoji u izveštaju Real Estate magazina sa konferencije RICS i Nacionalnog udruženja procenitelja Srbije (NUPS) koja se između ostalog bavila i temom “Građevinska industrija: kratkoročni i dugoročni efekti pandemije COVID-19”.

Trenutni trendovi u građevinskoj industriji u vezi su sa uticajima krize uzrokovane korona virusom, ali i sve prisutnijom digitalizacijom, automatizacijom i upotrebom tehnologija najnovije generacije.

Osim toga tu je i potreba da se smanji zagađenje i gradi u skladu sa životnom sredinom.

Težište je prebačeno i na bezbednost radnika i primenu novih mera.

Da li će novi principi gradnje u Beogradu i Srbiji doneti inovativnija rešenja i kvalitetniju gradnju - ostaje da se vidi.