STATISTIKA, PROGNOZE I GRAĐEVINSKA INDUSTRIJA U 2024.

Građevinska industrija je po mnogima iz ove oblasti spremna da prođe kroz značajne transformacije 2024.godine. Kao i uvek i u svakom poslu jedno je bitno, predvideti predstojeće promene i njihove implikacije, a shvatanje načina kako se građevinska industrija menja ove godine biće ključno za svakoga ko želi da ostane konkurentan.

Za razliku od britanskih stručnjaka koji predviđaju da će građevinski sektor u Velikoj Britaniji biti svedok obnovljenog rasta, podstaknutog porastom poverenja potrošača i kompanija, i da će ovaj rast biti podržan najnovijim trendovima i inovacijama kao što su softver za upravljanje gradnjom, 3D štampanje, održivost i kontinuirano usvajanje automatizacije, stručnjaci za ovaj ‘’naš’’ deo Evrope imaju drugačije viđenje.

Po Evropskom udruženju za prognoze u građevinskoj industriji (EECFA), u ovoj godini očekuje se pad u oblasti građevinarstva u zemljama jugoistočne Evrope, ali se računa i na preokret trenda već naredne godine.

Neke kompanije smatraju da iako postoje strahovi od recesije, inovacije u građevinskoj industriji su nezaustavljive i biće pravi odgovor na potencijalne ekonomske teškoće.

U stručnim krugovima se može čuti da građevinska industrija zaostaje u prihvatanju moderne tehnologije u svojim svakodnevnim operacijama, ali se to u realnosti i svakodnevnici ove industrije pokazuje kao pogrešno razmišljanje.

Kako navode posmatrači Deloitt e-a, sposobnost održavanja stabilnosti pruža prostor za ambicioznije promene i za posti zanje viših ciljeva, a dodatak za održivi rast i nova upotreba tehnologije u građevinarstvu su sve to učinili mogućim.

Razvoj građevinske industrije uključuje metode izgradnje, tehnološke i softverske inovacije, preovlađujuće tržišne uslove i zakonodavnu uključenost u nove inovacije u tehnologiji izgradnje.

Ulaganja u infrastrukturni, energetski i komunalni sektor, koji i dalje predstavljaju značajan pokretač povećanja ukupne građevinske proizvodnje, povezana su i sa drugim tržišnim trendovima.

Na osnovu svih ovih faktora, videli smo nekoliko globalnih prognoza i izveštaja o tržišnom pregledu industrije.

Jedna od studija sa početka prošle godine prikazuje da će globalno građevinsko tržište porasti za 8 biliona dolara do 2030. godine, vođeno Kinom, SAD i Indijom.

Druga nova studija – Globalna konstrukcija 2030 – predviđa da ć e obim građevinske proizvodnje porasti za 85 procenata, na 15,5 biliona dolara širom sveta do 2030. godine, i takođe pokazuje da Kina, SAD i Indija prednjače i da čine 57 procenata ukupnog globalnog rasta.

Neke od vodećih kompanija u ovom sektoru smatraju da se građevinska industrija stalno razvija i da tako ni ova godina neće biti izuzetak i da u ovoj industriji postoji niz odličnih trendova i inovacija, kao što su softver za upravljanje gradnjom, BIM, dronovi, roboti , 3D štampanje i veštačka inteligencija.

Sve nabrojano, po njima, predstavlja vrh ledenog brega i samo predstavu o tome šta sve treba očekivati u građevinarstvu tokom godina koje dolaze.

Globalna industrija soft vera za upravljanje građevinskim radovima trenutno iznosi 9,3 milijardi dolara. Međutim, prognoza izgleda još bolje u ciframa, sa očekivanim skokom na 23,9 milijardi dolara do 2031. (kombinovana godišnja stopa rasta od 10,2%).

EVROPA

DW u svom tekstu piše o procenama da će 2024. godine, 10.000 ljudi u Nemačkoj ostati bez posla u građevinskoj industriji.

Što predstavlja prva otpuštanja ili bar takve procene, posle više od 15 godina, odnosno od krize 2008. godine.

Podaci da se ova prva otpuštanja od finansijske krize 2008. godine očekuju su sa razlogom, a to je kriza u stanogradnji u Nemačkoj građevinskoj industriji.

"Očekujemo da će oko 10.000 radnika morati biti otpušteno u narednim mesecima", rekao je Tim-Oliver Miler, generalni direktor udruženja građevinske industrije HDB, nemačkoj novinskoj agenciji dpa, a prenosi DW.

Pored navedene krize u stanogradnji, jedan od razloga je i slaba ekonomija u građevinarstvu.

Dok su komercijalna i javna gradnja 2023. zabeležili samo blagi pad prodaje, prodaja u stambenoj izgradnji pala je za 12 odsto, rekao je Miler i dodao: "Pretpostavljamo da će 2024. godine prodaja u stambenoj izgradnji pasti za dodatnih 12 posto."

Prema istraživanju članova HDB-a, 55 posto od 450 anketiranih kompanija očekuje da će se njihov profi t smanjiti 2024. godine. 60 posto firmi želi da zadrži radnu snagu na postojećem nivou, 12 posto da poveća broj zaposlenih, a skoro trećina(28  posto) hoće da ukida radna mesta.

Miler opet smatra da uprkos krizi kompanije moraju da zapošljavaju kako bi se održao nivo kvalifikovanih radnika.

Po pisanju Constructionbriefing.com, građevinska industrija u Evropi mogla bi da počne da se smanjuje ove godine, prema najnovijoj prognozi ekonomista holandske banke ING. Ova banka upozorava da su visoke kamate i rastuć i troškovi izgradnje "drastično smanjili" potražnju za novim zgradama u Evropi.

Rečeno je da su tekući projekti i pojačan fokus na održivost do sada sprečili smanjenje obima izgradnje, ali predviđa da će pad početi da se pojavljuje ove godine.

Ipak, ING je unapredio svoju prethodnu prognozu obima izgradnje u Evropskoj uniji (EU) u 2023. na nulti rast. Pravdajući svoju poboljšanu prognozu, ING je ukazao da je građevinska proizvodnja u trećem kvartalu 2023. godine bila na istom nivou kao u istom periodu godinu dana ranije.

Proizvođači cementa, cigle i betona već počinju da primećuju nagli pad proizvodnje, koji je u junu prošle godine pao u proseku za 13% širom EU u poređenju sa isti m periodom 2022. godine.

Kao rezultat toga, predviđa se samo "skromni" pad od 1% u 2024. za obim izgradnje u EU.

Ono što je predviđanja ING-a je da renoviranje bude proti vteža izgradnji novijh stanova, tj. očekuju da će tržište renoviranja uravnotežiti pad u sektoru novih zgrada.

Indikatori među specijalizovanim građevinskim kompanijama bili su marginalno negativni po prvi put u više od dve godine, u prošlogodišnjim analizama.

Taj podsektor obuhvata građevinska preduzeća koja se bave popravkom i održavanjem kao što su montaža, gipsari, stolari, moleri i staklari…

Što se ti če poskupljenja, podaci ukazuju da procenat izvođača u Evropi koji povećavaju svoje cene opada, zahvaljujuć i sve većoj konkurenciji i slabljenju potražnje.

U avgustu 2022. oko 65% kompanija u Austriji i Holandiji odgovorilo je na ankete rekavši da planiraju povećanje prodajnih cena, dok je u avgustu prošle godine taj procenat pao na samo 8% u Austriji i 20% u Holandiji. U Nemačkoj većina građevinskih kompanija sada planira smanjenje cena.

Za naše komšije iz EU, Rumuniju, prognoze su dosta pesimistične.

Očekuje se usporavanje u građevinarstvu, kao i usporavanje na nivou ukupne privrede.

"Politički pritisak na smanjenje budžetskog deficita, visoka socijalna potrošnja i prelazak na novi programski period EU učinili su izazovnim fokusiranje na javne projekte.

Situacija nije bolja ni na strani privatnih investicija, sa ‘zategnutim’ tržištem rada i sporim rastom potrošnje koji se očekuje u 2024. Ipak, do 2025. godine bi većina ovih prepreka mogla da nestane i da se ponovo beleži rast", kažu analitičari EECFA, a prenosi Biznis.rs

Kretanja u Rumuniji mogla bi, kako su naveli, najnegativnije da doprinesu smanjenju građevinske aktivnosti u našem regionu tokom ove godine, dok predviđanja kažu da će ostale zemlje imati bolji učinak.

Građevinske industrije Bugarske, Hrvatske i Srbije takođe bi mogle da budu na višem nivou u 2025. nego u 2023. i ovoj godini, prognozira EECFA.

Biznis.rs prenosi da njihova analiza počinje u Bugarskoj, gde se očekuje da će ekonomija te susedne zemlje u 2024. godini zabeležiti niži, ali pozitivan privredni rast nego u prošloj godini.

"U tom kontekstu, građevinska industrija će pratiti ovaj trend sa heterogenim učinkom. Dok će u periodu do 2025. godine niskogradnja i nestambena gradnja verovatno doprineti pozitivnim ciframa rasta, posle nekoliko jakih godina predviđa se da će stambena izgradnja beležiti zanemarljive stope, ako uopšte uspe da ostvari rast", naveli su analitičari EECFA.

Hrvatsko građevinarstvo će, kako očekuju, nastaviti da raste, ali manje snažno u 2024. i 2025. godini u odnosu na brzi rast kakav se
beležio tokom prošle godine.

"Niskogradnja je spremna da postane najsjajnija zvezda na građevinskom nebu te zemlje", prognoziraju analitičari EECFA. Slovenačka građevinska industrija suočila se tokom 2023. godine sa ekonomskim izazovima pogoršanim nezapamćenim poplavama u avgustu, koje su prouzrokovale štetu od 10 milijardi evra.

UK

Građevinska industrija u Velikoj Britaniji je na pragu značajnog oživljavanja 2024. godine, sa očekivanim rastom od 12% u odnosu na prethodnu godinu.

Ova obećavajuća prognoza se u velikoj meri pripisuje očekivanom porastu ekonomije Ujedinjenog Kraljevstva, što će verovatno podstaći povećano poverenje potrošača i preduzeća. Shodno tome, poboljšana potrošnja domaćinstava i obnovljena vera u stabilnost tržišta su postavljeni da stimulišu aktivnosti u različitim sektorima unutar industrije.

Nakon pada proizvodnje tokom 2023. godine, očekuje se da će jedan od trendova za 2024. biti ponovni rast. Iako su očekivanja skromna i nisu ni blizu nivou proizvodnje iz 2022. godine, to je ipak znak pozitivne promene.

Izveštaji pokazuju da će jedna od ključnih stvari koje treba očekivati u građevinskoj industriji U.K. za 2024. biti postepen, skroman rast u brojnim sektorima.

Veći troškovi izgradnje, kamatne stope, problemi u lancu snabdevanja i drugi problemi predstavljali su značajne izazove za građevinsku industriju tokom prošle godine.

Međutim, gledajući unapred, po stručnjacima ovo bi trebalo da počne da se stabilizuje. CMS omogućava građevinskim timovima da upravljaju planiranjem projekta, zakazivanjem, komunikacijama i dokumentacijom, upravljanje građevinskim projektima i automatizacijom projekata.

Analize govore da će upotreba ovog softvera eksponencijalno rasti tokom 2024. i dalje, sa predviđenom globalnom vrednošću tržišta od skoro 20 milijardi funti do 2028.

U 2024. godini, građevinska industrija UK je spremna za transformativni pomak ka održivosti. Od ključnih igrača se očekuje da prihvate napredne tehnologije i održive prakse koje će suštinski preoblikovati sektor.

Još jedan trend izgradnje na koji treba obratiti pažnju u 2024. je povećana upotreba 3D štampanja.

Prvi 3D štampač, armirani beton, u Velikoj Britaniji je ušao na tržište i trebalo bi da koristi zajednici za britanski građevinski sektor.

Iako su napori Ujedinjenog Kraljevstva tradicionalno bili skromni u ovom sektoru, 3D štampanje može doneti brojne prednosti građevinskoj industriji koje ćemo verovatno videti 2024. Od isplativosti do fleksibilnosti i brzine do bezbednosti, to je inovacija koja bi mogla da isplati sve napore, ali sa odgovarajućom obukom i iskustvom.

Predviđa se da će automatizacija nastaviti svoj rastući uticaj na građevinsku industriju Ujedinjenog Kraljevstva kako se lagano krećemo u 2024. godini.

Kao i kod svih inovacija u automati zaciji, raste zabrinutost zbog smanjene potrebe za osobljem, ali to nije nužno slučaj.

Stručnjaci predviđaju da ć e, slično kao u drugim sektorima, automati zacija delovati kao pomoć no sredstvo za zaposlene, a ne kao zamena.

USA

Pored toga što se bori sa tekuć om infl acijom, industrija se suočava sa nestabilnošć u cena materijala i poveć anjem troškova rada.

Još jedan značajan izazov je tekući nedostatak kvalifikovane radne snage, koji nastavlja da utiče na sektor.

Štaviše, visoke kamatne stope i stroži standardi krediti ranja takođe utiču na građevinsku aktivnost.

Održivost i dalje predstavlja poslovni imperati v za građevinsku industriju.

Kompanije se suočavaju sa višedimenzionalnim izazovom na ovom frontu, jer se prilagođavaju evoluirajućim tržišnim trendovima i ekološkim propisima i ispunjavaju zahteve kupaca za zelenijim zgradama, dok takođe sprečavaju prebrzo ubrzanje troškova izgradnje Vlada SAD takođe daje prioritet održivoj izgradnji kroz Federalnu inicijativu za čistu kupovinu.

Na primer, inicijativa je dovela do specifikacije više od 2 milijarde američkih dolara za nabavku građevinskog materijala sa niskim sadržajem ugljenika kao što su asfalt, beton i čelik za federalne nabavke i njihovu upotrebu u projektima finansiranim iz federalnih jedinica.

Pored balansiranja između održivosti i efikasnosti , sve češće pojave teških vremenskih događaja kao što su uragani, poplave i šumski požari podigli su fokus na otpornom dizajnu.

Kao što je istakao Savet za zelenu gradnju SAD, vlasnici zgrada i kupci pokazuju veće interesovanje za pristupe zelene gradnje koji se bave nizom zahteva za otpornošću.

Sa takvim novim zahtevima i za održivost i za otpornost, industrija je spremna da iskoristi prednosti povećanja u razvoju naprednih i novih materijala kao što su samozarastajući ili ekološki prihvatljivi beton visokih performansi, električni transformatorski silikonski čelik.

Silicijumski čelik orijenti san na zrno (FeSi čelik; transformatorski čelik; električni čelik) je meka magnetna polikristalna metalna legura koja se koristi kao materijal jezgra u jezgrama električnih transformatora i električnih motora.

Mnogi novi namenski vođeni materijali su projektovani da nadmaše mogućnosti prirodnih materijala i nude prednosti kao što su izdržljivost, fleksibilnost, stabilnost i efikasnost.

Lideri u industriji nastavljaju da daju prioritet ulaganjima u tehnologiju, sa ciljem poboljšanja efikasnosti kako bi ublažili trenutne izazove u vezi sa radnom snagom, troškovima i lancem snabdevanja.

U SAD se smatra da porast generativne veštačke inteligencije bi moga da označi ključni trenutak u digitalnoj transformaciji industrije, nadovezujući se na zamah dobijen tokom pandemije.

Kompanije iz građevinske industrije aktivno istražuju potencijal generativne AI za povećanje efikasnosti i rade na rešenjima da iskoriste ovu tehnologiju kako bi zadovoljile njihove poslovne potrebe. glavnih operativnih direktora navelo je da je glavna prepreka stvaranju poslovne vrednosti pomoću veštačke inteligencije identifikovanje pravih slučajeva upotrebe.

Pored toga, kompanije se brinu oko sajber rizika, bezbednosti podataka i nedostatak poverenja.

Važno je prepoznati da ove tehnologije zavise od ljudske inteligencije i nadzora.

Bez obzira na napredak u građevinskoj tehnologiji, lideri u industriji istražuju koncept čoveka u procesima koji pored novih tehnologija zahtevaju uključivanje visokokvalifikovanih pojedinaca za obavljanje zadataka kao što su provera činjenica, dubinska analiza i razumevanje složenih detalja potrebnih za svaki proces izgradnje.

Šira ekonomija, monetarna politika i ukupna neizvesnost tržišta imali su različite uticaje na različite segmente građevinske industrije u SAD. Ukupna građevinska potrošnja iznosila je 1,98 biliona dolara u avgustu 2023. što je povećanje od 7,4% u
odnosu na prethodnu godinu.

Ova ukupna potrošnja prvenstveno je bila vođena potrošnjom za nestambenu izgradnju, koja je zabeležila rast u 2023. godini.

Nasuprot tome, potrošnja na stambenu izgradnju smanjena je za 3% prošle godine u odnosu na 2022. naglašavajući opštu slabost na stambenom tržištu.

SRBIJA

Za Srbiju je rečeno da je tokom 2023. godine imala bolje rezultate nego što se očekivalo, da se privredni rast oporavio u drugoj polovini godine, a građevinarstvo zabeležilo dobre rezultate.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS),  rast bruto dodate vrednosti (BDV) građevinarstva u Srbiji za devet meseci 2023. u odnosu na isti period 2022. godine iznosio je 9,2%.

"Takvom rastu i dalje najviše doprinose aktivnosti na izgradnji saobraćajne infrastrukture, a posebno modernizacija pruge BeogradBudimpešta, izgradnja Moravskog koridora, auto-puta BeogradJužni Jadran (deonica Preljina–Požega), brze saobraćajnice Ruma-Šabac-Loznica i Fruškogorskog koridora, kao i brze saobraćajnice Požarevac-Golubac i Iverak-Lajkovac).

Doprinos daje i izgradnja cevovodnih, komunikacionih i električnih vodova, kao i izgradnjakomunalne-kanalizacione   infrastrukture u okviru projekta ‘ČistaSrbija'", naveo je RZS u svojoj analizi.

‘’Zastoj u sektoru građevinarstva svakako će statistički uticaj na rast privrede u 2024. godini. Ali mislim da tolikog rasta, koliko je predstavljen, nije ni bilo u 2023. već je pre to dejstvo kompenzacije zvanične statistike za pad u 2022. koji opet nije bio toliki.

Naša statistika ima problema da uhvati građevinski sektor a mi mislimo da je u poslednje dve godine rast bio po dva odsto – kaže za 24sedam profesor ekonomije Milojko Arsić, urednik "Kvartalnog monitora".

Što se tiče prognoze za 2024. godinu, analitičari EECFA podsećaju da se u Srbiji gradnja zgrada konsoliduje na umeren način, dok niskogradnja beleži dvocifrenu stopu rasta.

"Ublažavanje inflatornih pritisaka takođe pomaže stabilizaciji tržišta, dok visoke kamatne stope ostaju glavna prepreka rastu u kratkom roku", upozoravaju analitičari EECFA.

"Rast kamatnih stopa zabeležen u poslednjih godinu dana svakako utiče na smanjenu aktivnost u građevinarstvu, u njegovom privatnom delu van javnih radova.

Kamatne stope će biti visoke i u 2024. ali treba reći i da je uticaj kamatnih stopa u Srbiji ipak manji nego drugde u svetu, jer relativno veliki deo investitora svoje projekte finansira iz sopstvenog novca, a ne iz kredita.

A i sama kupovina stanova je samo do 30% iz kredita, a ostalo je za keš, što je nečuveno u svetu.

Zbog toga kod nas cene i ne padaju kao u Evropi’’– napominje Arsić.

Evropska centralna banka odlučila je da zadrži referentnu kamatnu stopu na postojećem nivou od četiri odsto.

U ECB veruju da će visoke kamate, uz slabljenje ekonomije, i dalje obuzdavati inflaciju, koja je u decembru iznosila 2,9 odsto, ali se ne očekuje dostizanje ciljane inflacije od dva odsto pre sledeće godine.

Ove vesti su iznenadile investitore, koji su gajili velika očekivanja da će ECB smanjiti kamate.

Kako nisu čuli šta su očekivali, jedna od prvih izjava je bila, kako ECB pogrešno shvata i privredni rast i inflaciju i krajem januara ove godine dosta samouvereno rekli da očekuju da će na proleće banka biti prinuđena da smanji kamate.

Dok kreatori monetarne politike ECB tvrde da se to neće desiti, nama ostaje da sačekamo proleće i da verujemo da će se odluke donositi isključivo na osnovu velikog znanja i iskustva.