Srbija uvodi centralni registar parafiskalnih nameta

Zamislite da svaka taksa koju plaćamo – od registracije firme do eko-takse – bude jasno navedena na jednom mestu, dostupna jednim klikom i plaćena elektronski bez čekanja u redovima. Ili da čak, kada budemo znali koliko taksi uopšte ima na republičkom, pokrajinskom, gradskom i opštinskom nivou, neke ukinemo kao beskorisne ili čak štetne.

U Srbiji ova vizija bi mogla da postaje stvarnost ako se ostvari naum da se kroz centralni registar parafiskalnih nameta od kraja 2026. godine omogućiti elektronsko plaćanje za oko 6.000 do sada poznatih administrativnih procedura.

Ovaj ambiciozni projekat, podržan izmenama Zakona o Registru administrativnih postupaka, obećava smanjenje birokratskog tereta i uštede za privredu od oko 50 miliona evra godišnje.

Veliki broj taksi i naknada trenutno opterećuje građane i preduzeća u Srbiji, često bez jasnog pravnog osnova ili svrhe.

Od dupliranih nameta, poput onih za podnošenje zahteva i donošenje rešenja, do problematičnih eko-taksi, privrednici se suočavaju sa troškovima koji čine i do 20% njihovih operativnih budžeta.

Centralni registar, integrisan u platformu eUprave, donosi transparentnost, eliminiše prostor za korupciju i omogućava uvid u sve obavezne naknade, njihove iznose i pravne osnove.

Reforma ne znači samo digitalizaciju, već i racionalizaciju.

Vlada Srbije, uz podršku Ministarstva finansija i NALED-a, planira ukidanje do 30% redundantnih nameta, čime će se smanjiti administrativni troškovi za 15-20% već u prvoj godini.

Registar administrativnih postupaka, koji već sadrži podatke o preko 6.000 procedura, postaće osnova za interoperabilni sistem koji će omogućiti elektronsko plaćanje bez dodatnih dokaza o uplati, slično platformi Plati koju koristi MUP.

Centralni registar za transparentnost i uštede

Srbija trenutno ima preko 2.000 republičkih i lokalnih taksi i naknada samo za privredu, što predstavlja značajno opterećenje, posebno za mala i srednja preduzeća.

Prema podacima NALED-a, ove naknade često čine 20% operativnih troškova firmi, dok administrativne takse doprinose javnim prihodima sa samo 0,2%.

Mnoge od njih, poput dupliranih naknada za iste administrativne radnje ili eko-takse, smatraju se besmislenim ili neopravdanim.

Kako bi se ovo rešilo, Vlada Srbije pokrenula je izradu centralnog registra parafiskalnih nameta, koji je počeo sa radom krajem 2024. godine preko platforme eUprave.

Registar omogućava uvid u sve obavezne naknade, njihove iznose i pravne osnove, čime se smanjuje prostor za korupciju i olakšava planiranje troškova.

- Ovo je ključni korak ka transparentnosti i modernizaciji administracije - izjavio je tada Marko Čadež, predsednik Privredne komore Srbije.

Sistem, integrisan u Registar administrativnih postupaka, omogućiće elektronsko plaćanje za svih procedura na republičkom, pokrajinskom i lokalnom nivou.

Bez "dokaza o plaćanju"

Ukoliko postoji elektronska usluga, Registar će korisnika preusmeriti na stranu na kojoj se može pokrenuti digitalizovani postupak.

Plaća se preko pošte ili banke, ili elektronskim plaćanjem a ono neće morati da se naknadno "dokazuje".

- Nadležni sada zahtevaju dostavlјanje naloga za uplatu kao dokaz o plaćenom iznosu ili dostavlјanje izvoda iz banke.

To nepotrebno uvećava administrativne troškove podnosiocima zahteva i otna neće biti - objašnjava Republički sekretarijat za javne politike.

Da je to moguće, pokazuje primer Ministarstva unutrašnjih poslova, koje koristi platformu "Plati". Na njoj je moguće elektronsko plaćanje i nisu potrebni naknadni dokazi o uplati.

Registar trenutno sadrži podatke o preko 3.500 postupaka za privredu i građane na republičkom i pokrajinskom nivou, kao i oko 2.500 postupaka na lokalnom nivou.

Svaki postupak uključuje informacije o pravnom osnovu, potrebnoj dokumentaciji, rokovima i finansijskim izdacima.

Reformom protiv dupliranih nameta

Uprkos ambicioznim planovima, stručnjaci upozoravaju na izazove koji su i dalje prisutni. Tu je otpor pojedinih institucija i potreba za daljom digitalizacijom.

Takođe, trebalo bi rešiti problem sa namenskim naknadama koje imaju opravdanje - poput onih za korišćenje autoputeva ili mineralnih sirovina.

Dušan Vasiljević iz NALED-a ističu da su mnoge naknade finansijski beznačajne za državu, ali stvaraju administrativno opterećenje.

- Imamo situacije gde se za istu radnju plaćaju dve takse – za podnošenje zahteva i za donošenje rešenja.

To je nepotrebno. Ne smatramo da sve te takse i naknade treba ukinuti.

Neke se tiču korišćenja naših autoputeva, neke su tu za korišćenje naših mineralnih sirovina. Niko se ne zalaže da to treba ukinuti, ali treba na pravi način utvrditi njihovu visinu - kaže Vasiljević.

Udruženje Zaštitnik preduzetnika i privrednika Srbije posebno kritikuje eko-taksu i naknade za skidanje natpisa firmi, koje smatraju dupliranim nametima jer privrednici već plaćaju porez na imovinu ili zakup.

Prema analizi Svetske banke, uvođenje registra i elektronskog plaćanja može smanjiti administrativne troškove za preduzeća za 15-20% već u prvoj godini.

Očekuje se i ukidanje oko 30% redundantnih nameta, što bi privredi donelo uštede od 50 miliona evra godišnje.

U maloj Crnoj Gori problem još veći

Dok Srbija priprema reformu svojih preko 2.000 nameta, komšiluk pokazuje da može i gore.

U Crnoj Gori građani i privrednici plaćaju čak 2.302 različite dažbine, definisane kroz 827 različitih pravnih akata.

- Svedoci smo da su parafiskalni nameti u Crnoj Gori veoma brojni i visoki i za privrednike predstavljaju ozbiljan administrativni problem - kažu u Američkoj privrednoj komori u Crnoj Gori.

Crnogorska vlada takođe priprema registar javnih nameta, što pokazuje da je problem regionalan.

Izvor: eKapija