Spojni (patchcord) i završni (pigtail) optički kablovi
Prenos podataka korišćenjem svetlosti je trenutno najmodernija tehnologija koja podržava, između ostalog, ICT i telekomunikacionu industriju. Optička vlakna omogućavaju prenos podataka sa rasponom koji se ne može porediti sa električnim signalom i predstavljaju osnovu za povećanje dostupne internet brzine.
Kada obrazlažemo temu optičkih vlakana, treba obratiti pažnju na vlakna koja se nalaze u njima, a koja prenose podatke ili informacije putem svetlosti. Iako je definicija jednostavna, njeno razumevanje može predstavljati problem. Princip funkcionisanja se zasniva na fenomenu refleksije svetlosti, što u isto vreme predstavlja glavnu razliku koja odvaja optička vlakna od tradicionalne bakarne žice.
Prenosilac informacija više nije električni signal, već svetlost koju proizvodi predajnik. Podaci se prenose korišćenjem efekta refleksije zraka pod bilo kojim uglom. Na kraju, njih primaju prijemnici i konvertuju ih nazad u formu električnog signala. Prenosnik nije jedino svojstvo koje razlikuje ovaj tip žica od ostalih.
Takođe treba obratiti pažnju na:
• prečnik optičkih vlakana, koji se često poredi sa prečnikom ljudske dlake;
• fleksibilnost, koja čini da previjanje i nagle promene oblika optičkih kablova ne utiču na kvalitet prenošenog signala;
• stopu prenosa podataka, koja je nedostižna bakarnim kablovima usled promene prenosnika;
• raspon, čija dužina je rezultat generisanja gubitaka sa veoma malim vrednostima;
• izolacioni materijal koji štiti kabl od mehaničkih oštećenja i pruža otpornost na visoke temperature.
Tipovi optičkih vlakana
U zavisnosti od materijala koji se koristi za pravljenje optičkih vlakana, možemo da razlikujemo tri tipa ovih kabala, koji se razlikuju po svrsi i svojstvima. Važan parametar koji se uzima u obzir pri izboru materijala jezgra i omotača jeste indeks prelamanja, koji mora imati nižu vrednost kako bi zaustavio zrak unutar jezgra.
• staklena optička vlakna, koja se obično prave od visokokvalitetnog kvarc stakla;
• plastična optička vlakna, sa jezgrom napravljenim od organskog materijala;
• poluprovodnička optička vlakna, koja karakteriše poluprovodničko jezgro.
Spoljni sloj optičkih vlakana se pravi of plastičnih materijala, koji su često otporni na promene mehaničkih svojstava i temperature. U zavisnosti od svrhe kabla, on se odabira na način koji će se suprotstaviti faktorima koji prevladavaju u radnom okruženju.
Korisno je i zabeležiti da se optička vakna obično javljaju u tri oblika:
• Spojni optički kablovi (patchords), su kablovi završeni na obe strane određenom vrstom konektora;
• Završni optički kablovi (pigtails) na kojima je konektor postavljen samo sa jedne strane, omogućujući povezivanje ili spajanje žica;
• Kablovi čija jezgra su zamenjena optičkim vlaknima.
Podjednako važna klasifikacija podele optičkih vlakana je struktura modova koja nam govori o broju modova i debljini jezgra.
• Monomodna vlakna imaju debljinu od 9 mikrona i veoma veliki raspon prenosa signala (do 100 km). Usled male debljine jezgra, povezivanje nekoliko žica je komplikovano i zaheva posebne alate. Izvor ulaznog signala je laserski zrak. Prečnik spoljašnjeg omotača je 125 mikrona.
• Multimodna vlakna imaju debljinu jezgra od 62,5 ili 50 mikrometara. Ona prenose signal na maksimalnu udaljenost of 1,5-2 kilometara i, za razliku od monomodnih komponenti, ne zasnivaju svoju funkcionalnost na jednom talasu. Kod ovog tipa optičkih vlakana, ulazni signal se deli na mnogo zraka koji se prenose pod razičitim uglovima, što ima za rezultat nižu stopu prenosa podataka i manji opseg. Prečnik spoljašnjeg omotača je 125 mikrona
Kategorije multimodnih vlakana Optički Multimod (OM) i optički monomodnog Optički Monomod (OS)
• OM 1: žica sa prečnikom jezgra od 62,5 mikrometara i omotačem of 125 mikrometara;
• OM 2: žica sa prečnikom jezgra od 50 mikrometara i omotačem of 125 mikrometara;
• OM 3: žica sa prečnikom jezgra od 50 mikrometara i omotačem of 125 mikrometara;
• OM 4: žica sa prečnikom jezgra od 50 mikrometara i omotačem of 125 mikrometara;
• OS 1: žica sa prečnikom jezgra od 9 mikrometara i omotačem of 125 mikrometara;
• OS 2: žica sa prečnikom jezgra od 9 mikrometara i omotačem of 125 mikrometara.
Tipovi optičkih konektora
Prema uglu završetka konektora, postoje dva tipa optičkih konektora. Razlikuju se konektori sa ravnim završetkom UPC (Ultra Physical Contact) i sa ugaonim završetkom APC (Angled Physical Contact).
• Standardni konektor (SC)
• Konektor sa pravim vrhom (ST)
• Konektor sa ferulom (FC)
• Mali konektor (LC)
TME ponuda
Novina u TME ponudi su optički kablovi iz Lapp Kabel kompanije, podeljeni u dva tipa priključnih kabala. Spojni optički kablovi (patchcords) završeni optičkim konektorom sa obe strane i završni optički kablovi (pigtails) sa konektorom na jednoj strani, dok sa druge strane dozvoljavaju bilo koje povezivanje kabla termičkim zavarivanjem ili mehaničkim priključivanjem.
• LAPP-29011902 - žuti spojni optički kabl dužine 2 metra i kategorije OS2 završen sa obe strane plavim standardnim konektorom (ST).
• LAPP-29310902 - set od 12 dvometarskih završnih optičkih kablova u crvenoj, plavoj, crnoj, beloj, zelenoj, braon, žutoj, ljubičastoj, narandžastoj, pink, sivoj i tirkiznoj boji, sa 9/125 mikrometara, sa jedne strane završeni plavim standardnim konektorom (SC).
.gif)
