Savremeni sistemi vertikalnog uzgoja menjaju poljoprivredu

Šta ako budućnost poljoprivrede ne podrazumeva beskrajna polja pod otvorenim nebom? Šta ako rešenje za ishranu rastuće svetske populacije ne leži u širenju obradivih površina, već u usmeravanju "na gore"?

Dyson, kompanija poznata po inženjerskim inovacijama, sada koncentriše pažnju na proizvodnju hrane.

Sa svojim novim pristupom vertikalnoj poljoprivredi, Dyson tvrdi da je pronašao način da se proizvede više hrane uz manju potrošnju resursa, a uz istovremeno stavljanje održivosti u prvi plan.

U njihovom postrojenju u Carringtonu, u Velikoj Britaniji, spojene su inovativne tehnologije i posvećenost zaštiti životne sredine, stvarajući model koji bi mogao da promeni način na koji proizvodimo i konzumiramo hranu.

Veći prinosi nego u klasičnom stakleniku

Ovakav pristup mogao bi da bude posebno zanimljiv i za Srbiju, gde se poljoprivreda suočava sa izazovima poput sve izraženijih klimatskih promena, neujednačenih padavina i povećanih troškova energije.

Pitanje je da li bi primena ovakvih tehnologija mogla pomoći našim proizvođačima da ostvare stabilnije prinose i smanje zavisnost od vremenskih uslova.

Najznačajniji pomaci u proizvodnji su da je Dyson Farming unapredio vertikalnu poljoprivredu integracijom rotirajućih nosača, automatizacije i obnovljivih izvora energije, postigavši prinose 2,5 puta veće od klasičnih staklenika.

Hibridni model staklenika spaja prirodnu sunčevu svetlost i veštačke izvore, čime smanjuje potrošnju energije i nudi održiviju alternativu potpuno zatvorenim vertikalnim farmama.

Održivost je u centru pristupa ove kompanije: prikupljanje kišnice, anaerobni digestori za proizvodnju biogasa i reciklaža otpadne toplote i CO2 za napajanje staklenika i smanjenje emisija.

Još je važna i primena regenerativne poljoprivrede - poput useva za pokrivanje tla, agrošumarstva i prirodne ishrane zemljišta.

Ove metode poboljšavaju zdravlje zemljišta i biodiverzitet, dok ispaša ovaca eliminiše potrebu za herbicidima.

Inovativne tehnike gajenja

U središtu Dysonovog uspeha u vertikalnoj poljoprivredi nalaze se rotirajući nosači - jedinstveno rešenje koje omogućava da biljke ravnomerno dobijaju sunčevu svetlost.

Ovakav dizajn optimizuje uslove rasta i dovodi do značajno većih prinosa u poređenju sa konvencionalnim metodama.

Automatizacija ima ključnu ulogu – ubrzava procese poput berbe, kontrole štetočina i prevencije razvoja štetnih mikroorganizama. Ove tehnologije smanjuju troškove rada, povećavaju efikasnost i produktivnost.

Dyson koristi i hibridni model staklenika koji kombinuje prirodnu sunčevu svetlost i veštačke izvore, čime se smanjuje potrošnja energije, a zadržava visoka produktivnost.

Ovakav pristup mogao bi da bude značajan i za naše proizvođače povrća u plastenicima, naročito u regionima gde su troškovi grejanja visoki.

Posvećenost održivosti

Održivost je temelj poljoprivrednih operacija kod ovog načina uzgoja. Staklenici su projektovani tako da maksimalno koriste prirodnu svetlost i sakupljaju kišnicu, smanjujući zavisnost od veštačkih izvora.

Dyson koristi i anaerobne digestore koji organski otpad pretvaraju u biogas. Tako proizvedena energija koristi se za proizvodnju električne energije, grejanje pa čak i pokretanje traktora.

Pored toga, otpadna toplota i CO2 nastali tokom proizvodnje biogasa recikliraju se unutar staklenika. Na ovaj način se povećava energetska efikasnost i smanjuju emisije.

Ovakva rešenja bi u Srbiji mogla da doprinesu smanjenju troškova proizvodnje u povrtarstvu, voćarstvu i stočarstvu, naročito u oblastima gde je dostupna biomasa i gde postoji problem sa otpadom u poljoprivredi.

Integracijom obnovljivih izvora energije, reciklažom resursa i regenerativnim praksama, Dyson Farming pokazuje kako poljoprivreda može da funkcioniše u skladu sa prirodom.

To je primer koji bi mogao biti zanimljiv i domaćim proizvođačima koji traže načine da svoju proizvodnju učine otpornijom, ekonomičnijom i održivijom.

Izvor: eKapija