Ljudi više brinu o svojim pametnim telefonima nego o računarima

Kompanija Kaspersky uporedila je najzastupljenije navike u oblasti digitalne higijene kada je reč o pametnim telefonima i računarima i utvrdila da se navike održavanja uređaja razlikuju u zavisnosti od vrste uređaja.

U proseku, korisnici preduzimaju više aktivnosti kako bi svoje mobilne uređaje održali čistim i ažuriranim nego što to čine kada su u pitanju njihovi računari. Stručnjaci kompanije Kaspersky izdvajaju aktivnosti koje doprinose očuvanju bezbednosti uređaja.

Istraživanje* koje je u martu 2026. godine sproveo Kaspersky centar za istraživanje tržišta pokazalo je da su korisnici pametnih telefona primetno proaktivniji kada je reč o održavanju uređaja ažuriranim: 77% njih redovno ažurira operativni sistem i aplikacije, u poređenju sa svega 53% korisnika računara.

Kada je reč o upravljanju medijskim sadržajem i datotekama, korisnici pametnih telefona i računara takođe pokazuju različite obrasce ponašanja: 72% korisnika pametnih telefona redovno upravlja fotografijama i video-zapisima ili ih briše, dok to čini 49% korisnika računara.

Istovremeno, samo 46% korisnika pametnih telefona organizuje datoteke i imejlove u fascikle ili primenjuje pravila za imenovanje datoteka, dok to čini 57% korisnika računara.

Kada je reč o uklanjanju softvera koji se ne koristi, 73% vlasnika pametnih telefona briše aplikacije koje retko koristi, dok isto čini svega 47% korisnika računara.

Ograničen prostor za skladištenje podataka na telefonima verovatno podstiče ovu naviku i ohrabruje korisnike da aktivnije uklanjaju aplikacije. Međutim, stručnjaci kompanije Kaspersky ističu da je brisanje zastarelih ili nepotrebnih aplikacija sa računara takođe korisno za performanse i bezbednost uređaja. Vremenom, nagomilane nepotrebne aplikacije mogu usporiti rad uređaja, dok neke od njih sadrže lične ili finansijske podatke, kao i istoriju korišćenja, koje sajberkriminalci mogu zloupotrebiti.

Zanimljivo je da je u obe grupe udeo korisnika koji preduzimaju aktivnosti čišćenja povezane sa bezbednošću veoma nizak. Samo 33% korisnika mobilnih uređaja i 31% korisnika računara redovno menja lozinke, dok 29%, odnosno 28%, pravi rezervne kopije važnih podataka.

Osim toga, svega 20% korisnika mobilnih uređaja, naspram 16% korisnika računara, proverava ili ažurira dozvole aplikacija i podešavanja privatnosti.

Stručnjaci kompanije Kaspersky ovaj trend smatraju zabrinjavajućim, jer ove prakse sajber-higijene spadaju među najefikasnije načine za zaštitu ličnih i finansijskih podataka.

Kako bi osetljivi podaci bili zaista zaštićeni, stručnjaci preporučuju korišćenje namenskog bezbednosnog rešenja, kao što je Kaspersky Password Manager, koje, pored bezbednog čuvanja korisničkih akreditiva i bankovnih kartica, nudi i posebnu funkciju tajnog trezora namenjenu čuvanju važnih dokumenata, poput skeniranih pasoša i ličnih karata, PDF datoteka, adresa i beležaka.

Sve navedene razlike između navika korisnika računara i mobilnih uređaja u velikoj meri proizlaze iz različitih načina na koje se pametni telefoni i računari koriste.

Mobilni telefoni prvenstveno služe za fotografisanje i snimanje video-zapisa, dopisivanje, gledanje sadržaja i brz pristup internetu.

Pored toga, za većinu korisnika (58%) mobilni telefoni postali su glavni uređaji za pristup internetu, što prirodno dovodi do toga da korisnici preduzimaju više aktivnosti u oblasti digitalne higijene.

Ipak, računar i dalje ima važnu ulogu kao osnovni alat za rad sa datotekama i programima, kao i za obavljanje poslovnih zadataka. Za značajan deo starije populacije (58% osoba starijih od 61 godine), računar je i dalje glavni način pristupa internetu.

Stručnjaci kompanije Kaspersky naglašavaju da su prakse digitalnog čišćenja podjednako važne na obe platforme i zato korisnici treba da posvete podjednaku pažnju održavanju digitalne higijene svojih mobilnih uređaja i ličnih računara.

„Svaki uređaj koji koristimo, bilo da je reč o telefonu ili računaru, sadrži sve veću količinu ličnih i finansijskih informacija. Fotografije, poruke, bankarski podaci, poslovna dokumenta, lozinke – sve to ima vrednost i sve to predstavlja metu sajberkriminalaca.

Zanemarivanje osnovnih praksi digitalne higijene, kao što su uklanjanje naloga koji se ne koriste, pravljenje rezervnih kopija podataka ili upravljanje podešavanjima privatnosti, ostavlja te informacije potencijalno izložene.

Kaspersky rešenja osmišljena su tako da korisnicima pomognu da preuzmu kontrolu nad svojim digitalnim tragom, kombinujući automatizovanu zaštitu sa alatima koji redovno održavanje bezbednosti čine jednostavnijim i efikasnijim“, izjavio je Rade Furtula, presales menadžer za Istočnu Evropu u kompaniji Kaspersky.

Kaspersky deli savete o tome kako da navike digitalnog čišćenja postanu redovne i doprinesu sajber-bezbednosti:

• Podesite periodični podsetnik u kalendaru (jednom mesečno ili kvartalno) kako nikada ne biste zaboravili da proverite svoje uređaje i naloge.

• Redovno proveravajte i brišite stare naloge koje ne koristite, kao i sačuvane načine plaćanja. Sve akreditive i finansijske podatke čuvajte u password manageru kako ne biste zaboravili sajtove i aplikacije na kojima ste registrovani.

• Podesite automatsko pravljenje rezervnih kopija podataka gde god je to moguće. Kaspersky Premium omogućava korisnicima da redovno prave rezervne kopije i obnavljaju podatke na Windows uređajima. Rezervne kopije podataka mogu se jednostavno sačuvati na prenosivim diskovima ili u skladištu u cloud-u, u šifrovanom formatu.

• Instalirajte sveobuhvatan bezbednosni softver kako biste zaštitili uređaj od potencijalne zaraze malverom i sačuvali svoje podatke od kompromitovanja.

• Stičite nova znanja o tehnologijama i rizicima kako biste bili u toku sa najnovijim dešavanjima. Posetite Kaspersky Daily Blog kako biste se informisali o najnovijim vestima iz oblasti sajber-bezbednosti i saznali na koje načine možete ostati zaštićeni u digitalnom svetu.

* Istraživanje je u martu 2026. godine sproveo Kaspersky centar za istraživanje tržišta. U istraživanju je učestvovalo 7.200 ispitanika iz 18 zemalja: Brazila, Kine, Kolumbije, Egipta, Francuske, Nemačke, Indije, Indonezije, Italije, Malezije, Meksika, Rusije, Saudijske Arabije, Španije, Južne Afrike, Tajlanda, Turske i Vijetnama.