RAĐA SE NOVI POLITIČKI, A SAMIM TIM I EKONOMSKI SVET

Neminovno je da je globalizacija stvorila ekonomske mogućnosti, zaposlila milione ljudi, dovela do međunarodne trgovine i razmene…U dobra dela globalizacije mnogi navode i da je pokretač društvenog napredka. Svakako, trenutna geopolitička situacija podstiče i one najtvrđe zagovornike globalizacije na mnoga pitanja i sumnje.

Na ovogodišnjem sastanku u Davosu, Predsednik Foruma Borhe Brende je izjavio: "Sastanak u Davosu se odvija u pozadini najkomplikovanije geopoliti čke i globalne ekonomske situacije u poslednjih nekoliko decenija. Ulozi su zaista veliki za globalnu ekonomiju, koja mora pokušati da izbegne globalnu recesiju, usporavanje rasta, visoku infl aciju i povećanje dugova".

I prošle godine se na Svetskom ekonomskom forumu pričalo o globalnoj ekonomiji i o četiri scenarija za istu.

Šta možemo da očekujemo u bliskoj budućnosti od globalizacije, svetske i domaće industrije, logistike…, pitali smo profesora Slobodana Aćimovića, redovnog profesora beogradskog Ekonomskog fakulteta, na Katedri za poslovnu ekonomiju i menadžment, odnosno grupi predmeta za saobraćaj, logistiku i lanac snabdevanja.

Profesor Aćimović je posebno aktivan u sprovođenju strateških i operativnih konsultantskih aktivnosti u domaćim i regionalnim preduzećima, i aktivan je na širokom spektru projekata iz oblasti poslovne ekonomije i menadžmenta.

Časopis Industrija: Čini se da je globalizacija u poslednje vreme na lošem glasu, iako ekonomski stručnjaci stalno podsećaju na sve ekonomske benefite koja je ona donela i donosi. Kako biste ocenili trenutnu geopolitičku situaciju i kakvi su uticaji i posledice iste na globalnu ekonomiju i industriju?

Dr Slobodan Aćimović: Trenutna geopolitička situacija je takva da je jasno da se svet menja i da se suštinski, ekonomski i politički gledano deli praktično na dva sveta. Jedan je onaj koji poznajemo jako dobro, to je taj zapadni svet, koji će verovatno da ostane usamljen sa takozvanim poznatim činiocima.

A drugi svet, drugi svet je za mene relativno nov i svi ga tretiramo kao BRIKS. Imamo pet osnivača tog BRIKSA sa potpuno drugačijim ekonomskim i političkim principima međusobne saradnje i kao takvi su antipod tog zapadnog sveta.

A ta, nazovimo je antipodnost se najbolje oslikava kroz dedolarizaciju.

Recimo, jutros sam pročitao na jednom sajtu da se već 49% spoljne trgovine Kine odvija ne dolarskim plaćanjima, već u raznim drugim kompenzacionim valutama. Dakle, suštinski gledano, kada se završi rat u Ukrajini koji na žalost i dalje traje, stvoriće se jedan bipolarni svet. Jedan će biti ovaj koji je okupljen oko EU i SAD, a drugi će biti okupljen oko BRIKS-a.

Interesantan je podatak koji sam pročitao, da je dvadeset jedna zemlja inicijalno podnela zahtev da bude članica BRIKS-a, a da se čak potencijalno priča o nekih pedeset zemalja. Suštinski gledano, zaključak je da više nikada neće biti onog jednog monolitnog sveta, koji je dominantan samo iz jedne tačke.

Ovo će biti dupolarni svet, što znači da će ta dva sveta itekako da sarađuju. Ono što je meni interesantno je da nisam mogao da predvidim kojom će se brzinom zemlje koje su važile za prijatelje zapadnog sveta priklanjati BRIKS-u. Naravno neće svi to uraditi , ali u budućnosti će se prošireni BRIKS, i po stanovništvu i po teritoriji i po BDP-u, razvijati ...

Opet, tek će se videti kako će oni rešavati svoje nerešene odnose, kao na primer Kina i Indija, ali suštinski, ako vide jednog neprijatelja od koga su sve vreme zazirali, a onda vide da taj neprijatelj kreće da posrće, onda je udruživanje neminovno.

Uvek je dobro da imamo dupolarnost i da odlučivanje nije samo iz jednog centra, zato što to onda donosi dobru konkurenciju za brži, mirniji i pravedniji razvoj globalne ekonomije.

Upravo ovaj novi svet koji se formira je i završetak globalizacije kakvu znamo i globalizacije iz jednog centra gde se nameću isti modeli ponašanja, privrede, isti modeli bankarstva, privatizacije, ono što smo i mi kod nas prošli.

Svet koji se formira će imati malo drugačija pravila, što ne znači da će to apriori biti uspešno, ali ajde da vidimo, da vidimo kako će to funkcionisati .

Iskreno se nadam da neće sada doći do neke kontra teže i da će taj novi svet podrazumevati nešto što smo imali pre trideset godina. U zadnjih trideset godina smo imali velike probleme, gde su neke zemlje dosta stradale, a naša zemlja je najbolji primer. Razlog? Razlog je što se nismo preterano uklapali.

Časopis Industrija: Da li su i dalje u poslovnom svetu važeći principi ekonomije koji traže jeftinu radnu snagu i sirovine, sa izmeštanjem proizvodnje gde su ponuđeni dodatno primamljivi poslovni uslovi?

Dr Slobodan Aćimović: Naravno da su zapadne ekonomije bazirale svoju konkurentnost na dva osnovna primata. Prvi primat je visoka tehnološka specijalizacija svih zapadnih firmi.

Nemačka je verovatno najbolji primer toga.

Drugi primat je bio konstantno privlačenje kvalitetne radne snage, naročito iz ovog dela Balkana. Međutim, tu je postojao još jedan princip, a taj princip pominjete u pitanju, a koji su zapadne kompanije promenile, a to su jeftine sirovine i energenti .

Toga više nema, niti će ga biti. Videli smo i sami da nije samo Nemačka ta koja će imati problem sa energentima, imaće i Francuska...

Videli smo primer da je jedan Niger zabranio izvoz uranijuma koji pokreće francuske nuklearne elektrane. To je ozbiljna politička promena, u stvari ekonomska odluka koja je bazirana na politi čkoj promeni. Dakle, ja bih rekao da se i po tom osnovu stvari menjaju.

Sa jedne strane nikada se neće osporiti i uvek će važiti tehnološki primat zapadnih ekonomija i zapadnih preduzeća, ali on je značajno u poslednjih desetak i više godina ugrožen kineskim tehnološkim primatom.

Vi u tom BRIKS-u imate Rusiju koja je pokazala vojnu snagu, opravdano ili neopravdano, o tome možemo diskutovati , a imamo i Indiju i Kinu koje su pokazale izuzetnu ekonomsku snagu.

S tim što je privreda Indije i dalje možda bazirana na nekim sirovinama, a Kina sve više stiče taj tehnološki primat.

Meni će tu biti zanimljivo da vidim u sledećih dvadeset i više godina kakva će i ta tehnološka konkurencija da bude između ta dva pola, ako se tu približe te dve tehnološke platforme, šta će onda biti konkurentnost... tamo gde imamo jeftiniju sirovinu. A onda nije teško zaključiti ko će u tome da ima primat...

Časopis Industrija: U kakvoj je poziciji naša privreda i industrija u odnosu na trenutnu ekonomsku i geopolitičku situaciju i šta nas očekuje u budućnosti ?

Dr Slobodan Aćimović: Naša privreda i industrija...videćemo kojim će to pravcem da se menja...mi smo u ovom trenutku nesporno i itekako logično dominantno vezani za Evropsku Uniju, za spoljno-trgovinske procese sa zemljama EU.

To nam je, naravno, u prethodnoj deceniji donosilo određene velike prednosti . Posebno u tom lancu snabdevanja gde su dolazile firme iz EU i na taj način smo onda praktično povećavali izvoz i zaposlenost.

Međutim, imali smo tu pamet ili sreću, u stvari i jedno i drugo, a to je da značajno involviramo i firme iz tog drugog sveta, možda ne toliko ruskih kompanija, indijskih i brazilskih, ali dominantno kineske kompanije.

Danas je Kina drugi najveći spoljno trgovinski partner Srbije, što znači da smo na neki način ipak izvršili diverzifikaciju spoljno trgovinske saradnje, s tim što bih ja voleo da ona bude još veća.

Možda ovo što ću reći nije za slušanje fanovima EU, a to je, da i pored toga da je dobro da smo sa EU kao nama najbližom, najlogičnija ekonomskom celinom, povezani, ali bih ja nekako voleo da ta naša povezanost sa 70% padne na 50%, a da sa svim drugim zemljama imamo povezanost u ostalih 50%.

U tim svim drugim zemljama prvenstveno mislim na BRIKS orijentaciju.

Ja ne verujem da će se tu naš politički status nešto menjati, da ćemo biti prinuđeni za nekakve poteze, zaista se svet promenio, nije sporno da se nalazimo u Evropi, nije sporno ni da budemo članica Evropske Unije, ali ja mislim da mi to nećemo dočekati, ne zbog nas već zbog njihovih erodirajućih procesa.

Ako bismo i bili članica EU voleo bih da budemo po tom nekom Orbanovom mađarskom, poljskom, slovačkom ili delimično češkom modelu, ali teško da će nas primiti pod tim uslovima, tako da naše je da sarađujemo sa svima u svetu, naše je da budemo i pametni, što mislim da smo pokazali pre nekoliko dana sa zvaničnom posetom našoj zemlji, zato što će se sada glavna konkurentska utakmica voditi u Africi i verujem da, na neki način, možemo da iskoristimo i pozicije stare slave.

Stare slave koja vodi još iz Nesvrstanih, koliko god da je to nekome možda smešno.

Imamo primere nekih logističkih firmi, kao što je Nelt, koji ima ozbiljne operacije u Africi, postoje velike mogućnosti.

U kompanijama u kojima sam konsultant i neki put u javnosti kada to mogu da kažem, ja uvek podstičem promene izvozne orijentacije srpske privrede.

Da probamo da idemo na tržišta koja će biti perspektivnija, posebno na tržišta koja nisu sada već u stagflaciji, da tako kažem i sa stagnantnim rastom i sa određenim nivoima inflacije.

Naravno, ja ne sporim da saradnja u nekoj kompaniji ide odlično sa partnerima iz zemalja EU, ali nemojmo se zaustavljati, treba preispitati sve mogućnosti, istražiti gde logistika nije sa prevelikim troškovima i ponuditi od voća preko drugih proizvoda.

Časopis Industrija: Tokom Vašeg višemesečnog istraživanja došli ste do podataka da 10.000 ljudi u Srbiji radi za kompanije koje se bave logistikom u drumskom transportu SAD, kao i da se takve kompanije u sektoru koji je u ekspanziji kod nas mogu smatrati sopstvenom branšom, odnosno online logistikom. Možete li nam reći do kojih ste još podataka u istraživanju došli? Koliki broj kamiona u SAD se iz Srbije dispečuje, po kom modelu funkcionišu ove kompanije i da li su poslovno uspešne?

Dr Slobodan Aćimović: Svakako je to jedna vrsta online biznisa, nešto što je najpribližnije kol centrima koji naravno postoje kod nas, kao što je NCR jedan od najpoznatijih. 

Praktično, jedan deo tog logističkog posla je delegiran ovde u Srbiji. Veliki broj uglavnom mladih je zaposlen u tom sektoru. Velika je fluktuacija radne snage, retko ko se na tom poslu duže zadrži u nekoj od tih firmi.

To je delatnost koja jako zavisi od američkog tržišta transporta. Kada je to tržište dobro i jako platežno kao što je to bilo posle pandemije, onda je idila svima, a kada je to kao sada, kada su cene pale za čak dva ili tri puta, onda je to jako nisko akumulativna delatnost.

Kako da vam kažem, ja na ovo gledam kao jednu dobru prodaju naše pameti, ono što sam ja video, tu je dominantno zaposlen mlad svet. U svakom slučaju, jedna zanimljiva online delatnost, koja u stvari, kada gledamo strukturu našeg izvoza, to u stvari spada u onaj deo izvoza za koji država stalno govori da smo povećali izvoz IT usluga, pa to je jednim delom i doprinos ove delatnosti.

E sada, mnogo bi tu stvari moglo da se unapredi, da se malo bolje i organizuju te firme, da se bolje i menadžerski vode, ali dokle god ne dođe do nekog problema, niko tu neće da se napreže da nešto menja. U svakom slučaju, iz Srbije se sigurno četiri do pet hiljada kamiona dispečuje, upravlja se njihovim rutama odavde.

Jednim delom te kamione voze naši ljudi. Jedno od glavnih sedišta transportnih kompanija u SAD, od kojih mnoge drže naši ljudi je Čikago.

Najviše iz Čikaga i dolaze firme o kojim sada razgovaramo i koje deo posla delegiraju iz Srbije.

Tako da se Čikago može nazvati i srpskim logističkim gradom. Sve u svemu, ovo je dobra delatnost koja je izvršila zapošljavanje mladih ljudi i koja verujem da može i u budućnosti da se razvija, s tim što, kao što sam već rekao, loša stvar je što zavisi od tržišta transporta u Americi.

A opet, ovakve firme se kod nas i otvaraju, zato što im je jeftinije dva do tri puta kada se gledaju troškovi firme u celini, ne samo troškovi plata. To su podaci koje sam ja svojim analizama utvrdio.

Časopis Industrija: Za RTS ste izjavili da su logistika i transport iz čuvenog menadžerskog modela "just in time" prešli u "just in case". Povećana je robna razmena između susednih zemalja, ali to ne rešava problem ukoliko imate proizvodnju u Evropi, a potrebna vam je sirovina iz Azije. Da li se industrija transporta vraća u svoj kolosek i da li su nastale neke nove strategije iz krize koju je pandemija donela? Koliko se transportna logika promenila?

Dr Slobodan Aćimović: Suštinski logistika se mnogo promenila u zadnjih nekoliko godina. Dok je svetska privreda bila globalizovana, dok je svaka firma tražila povećanje ekonomske konkurentnosti onda se po pravilu to nalazilo na tržištima na kojima su jeftinije sirovine, na kojima je jeftinija radna snaga, tržišta gde su kompanije dobijale besplatno zemljište, poreske olakšice itd.

Iz prva dva pitanja smo shvatili da to više nije slučaj niti će biti, a dobrim delom je i korona ta koja je logistiku izvela iz nekog neznanja, nekog sivila i onda smo svi shvatili da ako hoćemo nešto da jedemo to mora neko da nam donese, a to ima svoju cenu. Kontejnerski prevoz je poskupeo i pet šest puta u odnosu na pre korona perioda, a pored toga može se desiti i fizički prekid lanca snabdevanja.

Dok se ranije podrazumevalo da sve funkcioniše i da se odvija kako treba, odvijalo se po modelu "Just in time", a sada posle distorzije i poskupljenja koje je kriza donela, dolazi do modela "Just in case". Možemo reći da se logistika probudila i da se shvatila prava njena vrednost i važnost, zato što logistika nije nešto što se vidi, što je opipljivo, opipljiv je finalni proizvod, a kako je on došao, da li ga je doneo neki golub, pa naravno da nije, donela ga je logistika.

E sada je ta logistika počela da poskupljuje, počela je da nervira, događa se da nekada bude i prekinuta, došlo je do globalnih promena koje su dovele do logističkih promena.

Početkom deglobalizacije su se promenila i pravila logistike. Onda su kompanije počele da razmišljaju na sledeći način, ako ja nešto nabavljam iz Kine i sa tom cenom sam konkurentan, ali sada ga čekam 45 dana, pa nekada i više od 60 dana, onda bolje da određenu sirovinu, proizvod nabavim iz zemlje koja mi je bliža i gde je logistika mnogo brža, recimo nabaviću iz Turske i biće kod mene za 4, 5 dana.

Skuplje ću platiti, ali brže će neophodna sirovina biti u proizvodnji.

Logistika je uvek povezana sa kretanjima u industriji. Ako se ta industrija vraća u matične zemlje, onda je i ta logistika sigurnija i jeftinija, ali je ta industrija u matičnim zemljama skuplja.

Neko vreme je Tramp kao predsednik insistirao da se neke proizvodne grane vrate u svoju zemlju. A opet, sada se dešavaju i neke interesantne stvari, koliko ja vidim, neke kompanije iz Evrope sele svoje proizvodne pogone u Ameriku, gde su povoljnije cene sirovina, odnosno energenata. Može se reći da se rađa novi politički, a samim tim i ekonomski svet.

Časopis Industrija: U jednom intervju kažete da ste se uvek pitali kako jedan profesor čija se naučna oblast vezuje za poslovnu ekonomiju i menadžment u širem smislu, izađe pred studente bez dana prakse u nekom preduzeću. Da li ste aktivni u oblasti konsaltinga i kakva je, po Vama, saradnja privrede i nauke kod nas?

Dr Slobodan Aćimović: Što se tiče saradnje privrede i nauke, to je izuzetno nisko, posebno u društveno humanističkom polju.

Recimo, najbolji zapadni univerziteti su ustrojeni tako da sprovode široka istraživanja za potrebe određenih industrija. Moja jedna prijateljica je pre dvadeset godina otišla sa tehnološkog fakulteta kao asistent na jedan nemački institut. Taj institut je pre dvadeset godina radio istraživanja za folksvagen, koja su bila vezana za zelenu energiju, elektro pogon...pre dvadeset godina.

Vi ćete mi sada reći da je za tako nešto potrebna i jaka ekonomija, i ja ću se složiti sa Vama, ali saradnja je uvek potrebna.

U tehničkim strukama je vidljivija ta sprega i saradnja između nauke i privrede, ali na žalost, ta veza je malo vidljiva ili je uopšte nema između privrede i nauke u društveno humanističkim strukama.Što se tiče prvog dela pitanja, moja sreća je najveća kada radim u kompanijama kao konsultant, kada sa jedne strane dok se bavim konsultantskim poslom, svojim savetima pomognem tim firmama, ali radeći svoj posao i naučim od tih firmi.

Pa onda to što sam naučio vratim u proces nastave i predavanja. Kako bih ja počeo da držim nastavu o SAP poslovnim rešenjima, ako prethodno ne bih znao šta je SAP i u kojim delatnostima može da pomogne da predvidite, upravljate, rukujete... Ako ne bih znao da je upravo SAP dominantan za logistiku, za logističke procese, i da su njihovi moduli dominantno logistički moduli.

Da bih sve to znao, prethodno sam puno toga naučio u privredi, ali sam se i dodatno edukovao. Moji studenti sada rade u SAP-u. Eto, to vam je najbolji primer.

Profesori imaju jednu knjigu u kojoj je teorija, kao osnova, ali šta mi radimo, mi svake godine obnavljamo različite slučajeve. Ja recimo predajem Konkurentske prednosti i nedostaci vidova transporta, to ne može da se promeni, ali onda na DHL portalu pročitam njihovu zadnju analizu, pa to ubacim kao case.

Znači, pored teorije prikažem DHL analizu iz jula meseca kako oni kompariraju vidove transporta. Gde ćete bolje spajanje teorije i prakse. A to studenti najbolje verifikuju.
Mladi ljudi su jako pametni.

U političkoj teoriji kada ljudi odlaze iz zemlje, to se zove glasanje nogama, drugim rečima ne sviđa mi se u nekoj zemlji, idem ja u drugu. E tako i moji studenti, glasaju nogama, što bi sedeo u amfiteatru ili sali gde će mu profesor prepričavati knjigu bez ijednog primera.

Recimo, imate prijavljenih dvesta studenata za neki predmet, a u sali na predavanju je njih pedeset. A za neke predmete je prijavljeno sto studenata, a na predavanju je prisutno osamdeset njih. Naravno da mora da postoji teorija, koja se ili ne menja ili možda malo dopunjava, ali zato praksa mora da bude bar jedno 40% predmeta, da se sastoji iz primera praktičnih rešenja.

E sada, naravno nije baš isto u svim naukama, nije isto na Filozofskom fakultetu, Filološkom, Političkim naukama...ali mora da se nađe taj praktični pristup, inače studenti odmah glasaju nogama, odoše, nema ih na nastavi. Tako da taj spoj teorije i prakse je jako važan i ja se nadam da sam ja to dobro uradio, konačno i kroz to moje prisustvo u različitim firmama.

Niko ne bi mene platio zato što sam ja negde profesor, ne, to me plaća Ekonomski fakultet. A kompanija tamo gde kao konsultant svojim znanjem i iskustvom unapredim poslovanje.

Dr Slobodan Aćimović, redovni je profesor Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu na kome je stekao Univerzitetsko obrazovanje. Redovni profesor je od 2011. godine na Katedri za poslovnu ekonomiju i menadžment.

Angažovan je na predmetima osnovnih, master i doktorskih studija. Marketing logistika, Ekonomika saobraćaja (osnovne studije); Menadžment lanca snabdevanja, Međunarodna Logistika, Saobraćajna politika i razvoj, Komplementarni sektori i turizam, Upravljanje distribucijom (master studije); Menadžment snabdevanja i logistike (doktorske studije).

Autor je većeg broja samostalnih/koautorskih univerzitetskih knjiga, naučnih radova i članaka u relevantnim domaćim i stranim časopisima i/ili na konferencijama. Posebno je aktivan u sprovođenju strateških i operativnih konsultantskih aktivnosti u domaćim i/ili regionalnim preduzećima.

Član je globalnih i nacionalnih naučno-poslovnih udruženja – Council of Supply Chain Management Professionals, Global Business & Technology Association, kao i Srpskog udruženja za marketing i Naučnog društva ekonomista Srbije.