Projekat - ZELENA POŠTA

Komentari: 0

Usluge isporuke poštanskih pošiljaka su važan element svakodnevnog života. Postojanjem i funkcionisanjem mreža poštanskih usluga, u svim evropskim gradovima, povezano je 800 miliona ljudi dnevno. Operateri poštanskih usluga su često na čelu ekoloških inovacija, a te inovacije ostaju stalni izazov koji zahteva neprekidna obnavljanja.
Kako bi sva pisma i paketi stigli na vreme, nacionalni poštanski operatori, svakodnevno angažuju više stotina vozila. Takođe, kako su ograničene količine fosilnih goriva veliki problem u celom svetu, već niz godina traže se alternativni načini prevoza, poput vozila na električni ili hibridni pogon.

Jedan od projekata uvođenja inovacija u oblasti transporta je i Projekat Zelena Pošta, koji je počeo u januaru 2008. a bio završen u junu 2010. godine i koji je imao za cilj da poboljša energetsku efikasnost i da obezbedi smanjenje zagađenja vazduha u Italiji, Belgiji, Mađarskoj i Bugarskoj. Zamenom vozila na benzinski pogon, koja su u upotrebi za isporuku poštanskih pošiljaka, električnim i hibridnim vozilima, projekat je doveo do pogodnosti kao što su smanjenje potrošnje goriva i smanjenje CO2 emisije izduvnih gasova. Projekat Zelena Pošta je dizajniran tako da predstavlja i razmenu najboljih praksi i naučenih lekcija između pošti u raznim gradovima Evrope, koje za pružanje usluge isporuke poštanskih pošiljaka koriste električna i hibridna vozila.

Kako ova vozila budućnosti nameću trend razvoja transpotnih procesa u pozitivnom smeru smanjenjem zagađenja i buke, ovde će biti predstavljene karakteristike vozila koje je, kao predlog, dato od strane tvoraca Projekta Zelena Pošta. Takođe, kako segment ekonomije u svim oblastima često ima presudnu ulogu, predstavljen je metod za određivanje cene koštanja primene ovih vozila, a definisani su i eksterni troškovi vozila tokom ekspolatacionog veka. Cilj je da se prikaže i analizira primena metode za određivanje ekonomske efikasnosti od uvođenja novih vozila, a da se prednosti pokažu poređenjem sa postojećim vozilima koja su u upotrebi.

KARAKTERISTIKE POŠTANSKIH VOZILA

Isporuka pošte je primer veoma "vidljive" urbane mobilnosti, posebno u malim i gradovima srednje veličine, što pokazije veliki uticaj vozila, koja se koriste u ove svrhe, na životnu sredinu. Da bi se podrobnije shvatila uporedna analiza podataka, u cilju definisanja energetske i ekonomske efikasnosti od uvođenja novih vozila, naredno izlaganje posvećeno je karakteristikama vozila dva vozna parka.
Projekat Zelena Pošta, koji je najpre sproveden u Italijanskom gradu Peruđa, imao je za cilj da u realnim uslovima testira električnu i hibridnu verziju četvorocikla pod nazivom Free DUCk, čiji su tvorci inženjeri Ducati Energie. Kako su dobijeni rezultati testiranja dostupni, uporedna analiza je vršena između Free DUCk vozila i vozila koje Pošta Italije u Peruđi koristi za dostavu poštanskih pošiljki a to su motocikli marke Liberty 125. 

Liberty 125

POSTOJEĆI VOZNI PARK POŠTE ITALIJE

Postojeći vozni park Pošte Italije poseduje motocikle marke Liberty 125, tipa M38 (Var. 1 Vers. 03). Ovaj motocikl opremljen je Piaggio leader 125cc četvorotaktnim motorom. Karakteristike kao što su veliki točkovi, standardni elektronski imobiliser, širok oslonac za noge, prtljažnik ispod sedišta, nisko sedište i jasna instrument tabla, neke su od bitnijih. 

NOVI POŠTANSKI VOZNI PARK

Free DCUk vozilo je četvorocikl nastao u saradnji sa Ducati Energia i u skladu je sa evropskim direktivama o smanjenju troškova energije. On je nov i ekološki prihvatljiv način putovanja, koji podrazumeva elektronsku vuču i minimalno akustično i atmosfersko zagađenje. Ekonomičan je, jer gorivo zamenjeno punjivim baterijama omogućava dosta niže troškove. Izrađuje se u dve verzije: električni model i hibridni model (benzin/električna energija). Vozilo ima čelični ram, ABS sistem i hibridni četvorotaktni motor. 

Free DUCk je proizvod koji povezuje inovacije sa očuvanjem životne sredine a istovremeno podiže standarde zaštite na radu osoblja koje isporučuje poštu.

Posebno navedene karakteristike su potrošnja i nosivost Free Duck vozila: potrošnja je 0.1-0.12 kWh/km (rezultati testiranja pokazuju potrošnju od 0.136 kWh/km kada je baterija prazna), a nosivost je 180 litara u prtljažniku i 12 litara na sedištu suvozača - koje se ne koristi, sa masama 81,6 i 5 kg, respektivno (ukupna nosivost iznosi 192 litara i 86,6 kg).

Prema Zakonu o Bezbednosti saobraćaja Republike Srbije i Pravilniku o podeli vozila, električni Free DUCk definiše se kao laki četvorocikl i spada u vrstu L6 vozila: vozilo čija masa praznog vozila ne prelazi 250 kg, brzina ne prelazi 45 km/h,motor čija radna zapremina na prelazi 50 cm3 i čija nominalna snaga motora ne prelazi 4kW. Lice koje upravlja ovim vozilom mora biti starije od 14 godina i posedovati vozačku dozvolu za upravljanje vozilima kategorije AM. Vozač vozila B, B1 i A kategorije ima pravo da upravlja lakim četvorociklima, ali i vozači sa prethodno stečenim vozačkim dozvolama: A, B, C, D, potvrdom o poznavanju saobraćajnih propisa i dozvolom za vozače traktora.

Hibridni Free DUCk definiše se kao teški četvorocikl i spada u vrstu L7 vozila čija je masa praznog vozila do 400 kg, nominalna snaga ne prelazi 15kW. Lice koje upravlja ovim vozilom mora posedovati vozačku dozvolu za upravljanje vozilima kategorije B1. Vozač vozila B i B1 kategorije ima pravo da upravlja teškim četvorociklima, ali i vozači sa prethodno stečenim dozvolama: B,C,D.

POTROŠNJA I PRODUKTIVNOST POŠTANSKIH VOZILA

U cilju obavljanja analiza ekonomskih uticaja i uticaja na životnu sredinu, moraju biti ocenjeni potrošnja i produktivnost vozila za oba vozna parka, za postojeći vozni park (vozni park koji treba da bude zamenjen) i za novi vozni park.

Potrošnja znači potrošnju energije za rad vozila, odnosno potrošnju benzina, elektične energije, itd.
Produktivnost znači ekonomski doprinos radnik sat jednog poštanskog vozila (radnik je poštar, tj. vozač), koja se može oceniti u jedinicama radnik sat po količini isporučene pošte.

Potrošnja i produktivnost zavise od niza faktora, a neki od njih su: nosivost vozila, brzina, saobraćajne nezgode, održavanje, broj i dužina ruta isporuke koje poštar prelazi peške, sve dodatne operacije koje nisu direktno vezane za isporuku, kao što je npr. vreme koje je potrebno da se bezbedno uđe i izađe iz vozila,dopuna pošte kada je ukupna količina pošte koja treba da bude isporučena veća od nosivosti vozila, itd. Svi faktori mogu se grupisati u dve posebne kategorije. Izrada specifikacije dva vozila (npr. maksimalna brzina, nosivost, dimenzije, pogon, teorijska specifična potrošnja, itd), treba da se radi primenom scenarija sa dva aspekta:

• aspekt teritorije, što znači uticaj urbane morfologije na transportne operacije (distribucija do kupaca, putevi, saobraćaj, nagibi puteva i slično);

• aspekt uslova poslovanja, što znači sva pravila, ekonomske prilike (na primer, cene energenata, troškovi infrastrukture, troškovi radne snage), prosečni vremenski uslovi, itd.

Oba ova aspekta grupišu faktore koji utiču na potrošnju i produktivnost u skladu sa posebnim kriterijumima koji se mogu generalizovati kao osnovne ideje korisne za model studije uticaja.

Faktori sa aspekta teritorije definišu homogene grupe vozila u pogledu potrošnje i produktivnosti, na primer, sva vozila koja rade u gusto naseljenim oblastima više nego u slabo naseljenim, u oblastima sa višim nivoom saobraćaja nego u onim slabog intenziteta, na ravnim više nego na strmim putevima - imaće slične performanse. Uopšteno govoreći, teritorija uslovljava razlike među svim vozilima jednog voznog parka koja rade u jednom gradu.

Faktori sa aspekta uslova poslovanja, s druge strane, utiču na sva vozila voznog parka na isti način i obično su geografski zavisni, kao što su na primer cena energenata, troškovi radne snage, ekonomski uslovi koji omogućavaju da infrastruktura bude dostupna vozilima (na tržištu nekretnina, kreditni uslovi), itd. Vremenski uslovi mogu uticati na potrošnju i produktivnost i oni se primenjuju na ceo vozni park bez razlike.

DEFINISANJE PRODUKTIVNOSTI VOZILA

Produktivnost vozila je važan faktor koji određuje energetski uticaj, ekonomski uticaj i uticaj na životnu sredinu uvođenjem novih poštanskih vozila.

Produktivnost se određuje u smislu korišćenja ljudskih resursa, prema tome odnosi se na odnos radnik*sati podeljen bilo kojom jedinicom koja predstavlja profitni servis za isporuku pošte.
Jedno vozilo može da zahteva više ili manje vremena nego drugo vozilo za obavljanje istih svakodnevnih isporuka, isporučujući istu količinu pošte istom broju klijenata. Stoga, pod pretpostavkom poštovanja godišnjeg cilja servisiranih klijenata i dostavljene pošte sa oba vozila, može se približno izraziti (samo su najznačajnije promenljive uzete u obzir) satna produktivnost ili produktivnost po satu, u oznaci Πik vozila i (na primer, i = 1 je Liberty 125, i = 2 električni FreeDUCK, itd), na ruti k u jedinici radnik*sat/godina:
gde je:

- prosečna brzina vozila na ruti k;

Lk - dužina rute k;

Lw,k - dužina hoda poštara duž rute k;

Oik - vrsta i količina dodatnih neophodnih operacija sa vozilom na trasi k (na primer, bezbedno parkiranje vozila uz korišćenje postolja, itd.)

Dimenzije Free DUCk vozila

DEFINISANJE EKONOMSKOG UTICAJA

Da bi se ocenio ekonomski uticaj (efikasnost) iz uvođenja novih poštanskih vozila, potrebno je definisati interne troškove koji su podeljeni na:

-FIKSNI TROŠKOVI: troškovi koji su nezavisni od veličine voznog parka i od broja operacija koje oni obavljaju u toku godine. Obuhvataju, na primer, troškove infrastrukture - zakup ili izgradnja parking stanice; uređenje lokacije, itd;

-VARIJABILNI TROŠKOVI: troškovi koji su direktno povezani sa vozilom, proporcionalni su njihovom broju i sa njihovom upotrebom, kao što je kupovina cena vozila, gorivo, itd.

Troškovi se sukcesivno naplaćuju na godišnjem nivou kroz amortizaciju i određuju se za jedno vozilo, kako bi se izračunala otplata investicija u zavisnosti od broja vozila koja rade tokom godine.

Troškovi infrastrukture

Troškove infrastrukture čine troškovi izgradnje ili iznajmljivanja infrastrukture, tj. objekta koji se koristi kao stanica za vozila, potom troškovi opremanja objekta potrebnim uređajima, troškovi instalacije sistema za punjenje baterija na vozilima i samih uređaja za punjenje baterija.

Infrastruktura predstavlja objekat koji se koristi kao stanica vozila i gde se vozila parkiraju i pune svoje baterije (kad je reč o električnim ili hibridnim vozilima).
"Dopune" vozila su nepohodne kad god se zahteva da se dostavi količina pošte u toku dana koja je veća od maksimalne nosivosti vozila. Jedno vozilo za ’’dopunu’’ (u oznaci VRT) može dopuniti više poštanskih vozila. To je trošak na teret celog voznog parka.

OTPLATA INVESTICIJA NA PRIMERU STUDIJE U PERUĐI

Pod pretpostavkom da je isti obim proizvodnje izražen u pređenim km i dostavljenoj pošti po godini, troškovi servisa isporuke pošte su izračunati i upoređeni za Liberty i FreeDUCk, stoga je izvršena gruba procena otplate investicije. Sa aspekta hipoteze i analize razrađene u prethodnom izlaganju, zaposlen kadar je nepromenjen kada je zamenjen jedan vozni park drugim.

Srednji godišnji specifični troškovi FreeDUCk vozila su skoro 495 evra niži od troškova vozila Liberty125, dok su kilometri i kilogrami isporučene pošte jednaki. Otuda se investicije za uvođenje FreeDUCk u vozni park, plaćaju od početka operacija.

Neto štednja na kraju radnog veka vozila (po proceni 5 godina) je skoro 2 473 evra po vozilu.

PARKING STANICA ZA FREE DUCK VOZILA

Vozila Free Duck, kako hibridna verzija tako i električna, zahtevaju adekvatan prostor za parkiranje.

Free Duck vozila imaju sledeće dimenzije: dužina: 1,75 m, širina: 1,32 m i visina: 1,63 m. Shodno tome, svaki kvadrickl zahteva parking prostor od najmanje 2,70 metara kvadratnih po vozilu, što omogućava pravilno parkiranje (1,80 x 1,50 metara), zadržavajući lak ulazak i izlazak na polovinu. Maksimalan broj vozila u parking stanici definiše se na osnovu ukupne površine koja je na raspolaganju, uključujući unutrašnje trake za vožnju, koje moraju imati najmanju širinu od oko 3 metra.

Parking stanica mora raspolagati potpuno ravnim podom, bez pukotina ili hrapavost, kako iz bezbednosnih razloga, tako i zbog iscrtavanja žutih oznaka na njemu.

U Italiji, u skladu sa domaćim zakonima, sve strukture treba da budu zaštićene od požara najmanje 60 minuta.

U Evropi, svaka zemlja treba da sledi EN standarde u skladu sa nacionalnim zakonima. Svaka veza sa ljudima, koji su u kancelarijama, prodavnicama, ili nekim drugim prostorijama zgrade u kojoj može parking stanica da bude izgrađena, mora biti zaštićen sa čvrstim metalnim poluautomatskim vratima.

Takođe, zabranjene su veze sa prostorijama za skladištenje ili korišćenje eksploziva i/ili zapaljivih supsatanci, područje prirodne ventilacije ne sme biti manje od 1/30 od površine lokacije, visina parking prostora ne sme biti manja od 2 metra.

ELEKTRIČNI SISTEMI I SISTEMI OSVETLJENJA

Snabdevanje električnom energijom je u obliku tri faze niskog napona 400 V distributivnog sistema. Glavni električni ormari u prostoriji, nalaze se u okviru parking prostora i moraju da budu opremljeni LED svetiljkama za proveru prisustva napona, ili bolje sa digitalnim multifunkcionalnim instrumentima.

Distributivna linija je postavljena u odgovarajućim čeličnim kablovima i PVC ili u počinkovanim čeličnim cevima. Sva oprema kao što su prekidači, monofazne utičnice (2P+T)/230 V, trofazna utičnica i ostalo, bi trebalo da budu izolovane plastičnim elementima.
Sistem osvetljenja je postavljen korišćenjem plafon uređaja, sa jednom ili više fluorescentnih cevi, kako bi se osiguralo prosečno osvetljenje od 75 luksa minimuma, prema zahtevima standarda EN 12464-1.

SISTEM PUNJENJE BATERIJA - "SVETLA" VERZIJA

Sistem za punjenje baterija uključuje ormare za punjenje postavljene duž obima parking mesta ili na stubovima, koji se sastoje od električnih utičnica, monofazne 2P+T utičnice, pojedinačno povezane na trofaznu lokalnu mrežu i zaštićene odgovarajućim sklopkama (magnetno-termo- diferencijalni strujni prekidači). Ormari su postavljeni na visini između 1,80 i 2,15 metara, radi lakšeg pristupa, a i zbog niskih poštara ili žena poštara.

Na kraju radnog dana, poštar povezuje utikač Free DUCk na odgovarajuću utičnicu.

Uređaj za punjenje baterija

SISTEM PUNJENJE BATERIJA - "MONITORING" VERZIJA

’’Monitoring’’ verzija sistema za punjenje baterija na vozilima je rešenje koje će se koristiti ako je potrebno da se tokom vremena procenjuju energetske performanse vozila, koja moraju da budu opremljena hardverom i softver sistemom koji omogućava da se prati potrošnja energije. Koristi ga svako pojedinačno vozilo radi provere statusa baterije, kako bi bateriji utvrdio životni vek.

Za razliku od prethodnog sistema, ovo rešenje uključuje instalaciju merača energije, LAN veze, personalni računar za obradu podataka, odgovarajući softver.

MOGUĆNOST PRIMENE FREE DUCK VOZILA U SRBIJI

Već je sasvim izvesno da će električni automobili postati sastavni deo proizvodnog programa svih velikih svetskih proizvođača automobila.
Gotovo svi veliki automobilski giganti takmiče se u tome ko će ostvariti bolje rezultate na polju ovakvih vozila. Kako je problem skupih i kratkotrajnih baterija i njihovog punjenja, rešen kroz korišćenje litijum jonskih baterija i tri moguća načina punjenja, sasvim je izvesno da svetu predstoji era električnih vozila koja ne zagađuju životnu okolinu.

Pred zemljama razvijenog sveta predstoji period izgradnje odgovarajuće infrastrukture, poput stanica za punjenje baterija u velikim gradovima i stanica za automatsku zamenu baterija na benzinskim pumpama. Ako se uzme u obzir mogućnost da Vlade razvijenih zemalja omoguće različite subvencije (od novčanih subvencija prilikom kupovine pa do manjih cena registracije i osiguranja) potencijanim kupcima, sasvim je izvesno da će ovi automobili imati velikog uspeha.

Najzagađeniji grad u našoj zemlji je Beograd, gde vrednosti ugljen-dioksida, sumpor-dioksida i olova prelaze dozvoljene granične vrednosti na godišnjem nivou. Najveća zagađenost olovom dolazi iz benzina, a sagorevanjem bezolovnog benzina oslobađa se ugljovodonik, takođe štetna materija. Upravo jedan od načina da se ta zagađenost smanji, jeste prelazak na hibridne i automobile na električni pogon. To su automobili budućnosti, s tim što bi se prvo koristili hibridni, a onda bi se postepeno prešlo na električne automobile.

Problem je u tome što je reč o inovativnim tehnologijama, pa je cena tih vozila i do 50% viša u odnosu na obična. Zato je neophodna pomoć države u vidu subvencija, ali i izgradnji neophodne infrastrukture - gde bi električna vozila mogla da se pune i menjaju baterije. Direktivom iz 2009. godine, vozila sa manjom emisijom štetnih gasova su oslobođena carina, sprovedeno je niz mera među kojima je i "Eko-frendli projekat" koji takvim vozilima daje mogućnost besplatnog parkiranja u većini gradova u Srbiji.

Prvi korak ka masovnijem korišćenju električnih vozila napravili su svetski poštanski operateri, koji su kroz Projekat Zelena Pošta promovisali, testirali i uveli u upotrebu električnu i hibridnu verziju Free DUCk vozila. Vozilo je proizvedeno prema zahtevima Svetske poštanske unije, te je u skladu sa evropskim Direktivama o smanjenju potrošnje energije. Kako je dostava poštanskih pošiljaka vidljiva urbana mobilnost, ovim projektom pokazano je značajno smanjenje emisije štetnih gasova u vazduh, smanjenje buke, ali i ušteda energije. U Evropi se danas upotrebljava oko 1 300 ovakvih vozila.

JP Pošta Srbije je punopravni član Svetske poštanske unije (UPU), i u narednom periodu može se očekivati da će intenzivnim međunarodnim aktivnostima, praćenjem, primenom i usaglašavanjem važećih svetskih propisa i preporuka u oblasti poštanskog saobraćaja, davati svoj puni doprinos radu Svetske poštanske unije. Pošta Srbije ima za cilj da se pozicionira kao nacionalni i regionalni tržišni lider, koji će inovacijama obezbediti razvoj novih, profitabilnih usluga i biti odgovoran prema stanovnicima Srbije i životnoj okolini.

Jedno od takvih rešenja je i primena Free Duck vozila na hibridni pogon, u početku, a kasnije i na električni. Pored nabavke ovih vozila bitno je i obezbediti odgovarajuću infrastrukturu, kojom bi se omogućilo punjenje baterija na vozilima.
Rezultati testa sprovedenog u gradu Peruđi, pokazuju da vozilo sa uspehom savladava uspone, čime se odlikuje stari deo grada Beograda, a prednost je i mogućnost vožnje ovim vozilom po kišnom vremenu. U zimskim mesecima bilo bi otežano ili gotovo nemoguće angažovanje ovih vozila. Vozilo je prikladno i za potrebe raznih gradskih službi, kao vozilo u gradskim parkovima, odmorištima, za sajamske priredbe te u lukama javnog prevoza. Zahvaljujući svojim malim dimenzijama, idealno je za područja u kojima nastaju velike saobraćajne gužve ili u starim gradskim jezgrima u kojima se konvencionalna vozila teško kreću. Ujedno je vrlo lako za upravljanje, što samo po sebi olakšava i ubrzava dostavu.

ZAKLJUČAK

Vozila na hibridni i električni pogon su vozila budućnosti jer smanjuju zagađenje i buku, koji predstavljaju ključne probleme u velikim gradovima. Takođe, ograničene količine fosilnih goriva na svetskom nivou, nateralo je svetske operatore da pronalaze alternativna rešenja u oblasti transporta.

U cilju poboljšanja kvaliteta života i povećanja efikasnosti, nastao je Projekat Zelena Pošta, čiji su tvorci u saradnji sa Ducati Energiom kreirali pogodno vozilo za dostavu poštanskih pošiljaka, pod nazivom Free DUCk (na električni i hibridni pogon). U okviru Projekta testirano je navedeno vozilo u gradovima EU, a rezultati testiranja, zajedno sa studijama i izveštajima koji su načinjeni, pokazali su validnost ekonomske investicije i veliku korist za životnu sredinu (rezultat: smanjenje emisije CO2 gasova tokom isporuke pošte za vreme testiranja bilo je 100% električnim vozilima i 80% hibridnim vozilima, dok je smanjenje potrošnje goriva tokom isporuke pošte za vreme testiranja bilo 50% električnim vozilima i 40% hibridnim vozilima).

Kako bi se izvršila uporedna analiza rada dva vozna parka za dostavu poštanskih pošiljaka, prvo su bile definisane karakteristike vozila, i kao najvažnije istaknuti su nosivost vozila, lakoća upravljanja, gde su sve prednosti pripisane Free DUCk vozilu.

Definisanje ekonomske efikasnosti Free DUCk vozila urađeno je metodom koja je predstavila proračun fiksnih i varijablnih troškova. Na osnovu podataka, iz testa sprovedenog u Peruđi, određeno je da su srednji godišnji specifični troškovi FreeDUCk vozila skoro 495 evra niži od troškova vozila Liberty125, dok su kilometari i kilogrami isporučene pošte jednaki. Najveća ušteda troškova načinjena je ukidanjem vozila za dopunjavanje pošte na glavnim vozilima u toku isporuke, kada se zahteva da količina isporučene pošte bude veća od nosivosti vozila.

To je postignuto zamenom Liberty125 vozila Free DUCk-om koji ima veću nosivost od osnovnog i vozila za „dopunu“ zajedno. Takođe, veliki doprinos uštedi dalo je sigurnije vozilo koje je načinilo manje troškove usled saobraćajnih nezgoda, nego Liberty125. Istovremeno, utvrđeno je da najveći doprinos troškovima Free DUCk vozila daju varijabilni administrativni troškovi, pre svega cena vozila. Neto štednja na kraju radnog veka vozila (po proceni 5 godina) je skoro 2 473 evra po vozilu.

U nastavku je bio predstavljen model za ocenu energetskog uticaja, a na primeru Studije u Peruđi predstavljena je i energetska efikasnost Free DUCk vozila. Potrošnja goriva u kg naftnog ekvivalenta je takva da za Liberty125 ona iznosi 5,5 kgne/100 km, dok za električnu verziju Free DUCk vozila ona je 2,5 kgne/100 km, a za hibridnu 3,07 kgne/100 km. Eksperimentalno je utvrđena ušteda energije je 38% poredeći dva vozna parka, a to je vrednost koja je bliska cilju projekta (50%).

Potom, predstavljen je model za procenu uticaja na životnu sredinu, gde su u okviru primera na Studiji u Peruđi predstavljeni emisioni faktori i emisije gasova CO2, a na osnovu rezultata definisana je ušteda emisije gasova tako da ako je indeks Liberty125 vozila 100%, emisija CO2 gasa iz električnog vozila je oko 35% a iz hibridnog 46%. Takođe, na ovom primeru predstavljeni su emisioni faktori i emisije zagađivača vazduha. Ako se uzme da je specifična emisija Liberty vozila sa indeksom 100% , naredne emisije zagađivača imaju sledeće indekse za Free DUCk vozilo: NOx je 41,4%, SO2 je 39,3%, emisija nemetanskih ugljovodonika je 0,1% a emisija štetnih čestica je 21,2%. U okviru ovog modela definisana je i buka, a na osnovu eksperimentalnih merenja utvrđeno je da Free DUCk vozilo emituje 14 dB manje buke nego Liberty125. Na osnovu predstavljene analize emisije štetnih gasova i čestica, definisani su eksterni troškovi, koji pokazuju da je ukupna ušteda eksternih troškova uvođenjem novog voznog parka je € 2000 35,8 po vozilu godišnje ili 0,9 €ct/km. Glavni doprinos eksternim troškovima daju emisije čestica, nemetanskih ugljovodonika i emisija GHG, te se njihovim izbegavanjem i troškovi smanjuju.

Poslednji segment rada odnosi se na definisanje parking stanice za Free DUCk vozila, tj. predstavljena su uputstva koja imaju za cilj da obezbede tehnička sredstva za definisanje i izgradnju parking stanice i upravljanje najsigurnijim načinom parkiranja ovih vozila. Takođe, predstavljeni su koraci rutinskog i dopunskog održavanja vozila, a sve u cilju boljeg sagledavanja i planiranja troškova.

 

Izvor: Časopis Industrija

O Autoru

Aleksandar Vranić

Aleksandar Vranić zaposlen je u JP Pošta Srbije, na mestu saradnika, sa zvanjem master ekonomiste. Prošao je sve interne obuke i seminare u JP Pošta Srbije, na teme: Upravljanje vremenom, Prezentacione veštine, Timski rad, Veštine savremene poslovne komunikacije, Vođenje i upravljanje sastancima, Veštine konstruktivne kritike, Veštine rukovođenja, Veštine asertivne komunikacije. Tokom uspešnog školovanja, dobio je stipendiju Ministarstva Odbrane Republike Srbije, a pre zaposlenja na ovoj poziciji obavio stručnu praksu u preduzeću Komercijalna banka A.D. Beograd i u Uniqua osiguravajućoj kući. Konkurisao je za Pomoćnika direktora u RJ Održavanje objekata i vozila i osnovnih sredstava u JP Pošta Srbije, 2015. godine. Namerava da se i dalje usavršava i napreduje. Napomena: Koautor stručnog rada Zelena Pošta je Veselin Vranić, dipl. ekonomista.

0 Komentara o ovom članku
Ostavi komentar

Ostavi komentar

Klijenti