Potrošnja uglja u svetu mogla bi da dostigne rekordne nivoe iz 2013. godine.

Cene uglja ubrzano rastu, a očekuje se da će globalna potrošnja ovog 'prljavog' energenta dostići rekordne nivoe iz perioda pre skoro 10 godina, zbog krize u svetskoj snabdevanju energijom koja ne jenjava.

Dok su investitori u zalihe uglja uglavnom podstaknuti njegovim visokim cenama, ograničenja emisija ugljenika gurnuta su u drugi plan jer tržišta i vlade nastoje da povećaju snabdevanje tradicionalnom energijom usred uskih grla izazvanih ratom u Ukrajini, kažu analitičari.

Što je još gore, usporavanje investicija u nove elektrane na ugalj dodatno je ograničilo snabdevanje ugljem, rekao je stariji analitičar kompanije Shav and Partners Piter O'Konor za CNBC "Squawk Box Asia".

"Ko bi rekao da će 'prljavi' stari ugalj biti najbolje zalihe u prošloj finansijskoj godini. To je sektor sa najboljim učinkom do sada u ovoj finansijskoj godini", rekao je O'Konor.

„Gledajući godinu koja je pred nama, kroz zimu na severnoj hemisferi sa cenama gasa u Evropi i dostupnošću snabdevanja gasom, zemlje se vraćaju uglju“, dodaje on.

„A snabdevanje ugljem je malo. Zašto? Zato što niko ne gradi kapacitete i tržišta će ostati tesna s obzirom na vremenske prilike i kovid.

Tako da će to tržište dugo ostati na višim nivoima, verovatno čak i u kalendarskoj 2023. ", predviđa on. O'Connor.

Cena uglja za grejanje, koji se koristi za proizvodnju električne energije, porasla je za oko 170 odsto od kraja prošle godine, što predstavlja najveći rast od početka rata u Ukrajini.

Nasuprot tome, druga vrsta uglja - koksni ugalj, koji služi kao sirovina u proizvodnji čelika, trguje se po nižim cenama. Vođen različitom dinamikom, slab ekonomski rast u Kini smanjuje proizvodnju čelika, a time i potražnju za koksnim ugljem.

Međunarodna agencija za energetiku (IEA) upozorava u svom najnovijem izveštaju da će globalna potrošnja uglja porasti za 0,7 odsto u 2022. da bi dostigla rekordni nivo iz 2013. godine, pod pretpostavkom da se kineska ekonomija oporavi u drugoj polovini, kao što je očekivano.

„Globalna potrošnja bi odgovarala godišnjem rekordu iz 2013. godine, a potražnja za ugljem će verovatno još porasti sledeće godine do novog rekordnog nivoa“, navodi se u ažuriranom izveštaju IEA o tržištu uglja, objavljenom prošle nedelje.

„Ovo naglo povećanje značajno je doprinelo najvećem godišnjem povećanju globalnih emisija CO2 povezanih sa energijom u apsolutnom iznosu, dovodeći ih na najviši nivo do sada“, saopštila je IEA.

Globalna potrošnja uglja se već oporavila za oko 6 odsto u 2021. dok se globalna ekonomija oporavlja od početnog šoka pandemije Covida, saopštila je IEA.

Glavni razlog za kontinuirani rast potražnje za ugljem je nestašica gasa jer Evropska unija preduzima korake da smanji upotrebu ruskog gasa, uzdržavajući se od zabrane uvoza, a Rusija odgovara smanjenjem snabdevanja.

Prema tome, očekuje se da će potrošnja uglja u EU porasti za 7 odsto 2022. godine, pored prošlogodišnjeg skoka od 14 odsto, procenjuje IEA.

„Ovo je podstaknuto potražnjom iz sektora električne energije, gde se ugalj sve više koristi kao zamena za gas, koji je deficitaran i čija je cena naglo porasla od početka ruske invazije na Ukrajinu“, navodi se u izveštaju.

„Nekoliko zemalja EU produžava radni vek termoelektrana na ugalj predviđenih za gašenje, ponovo otvara zatvorene elektrane ili podiže gornje granice dozvoljenog rada kako bi se smanjila potrošnja gasa“.

Istovremeno, bojkot ruskog uglja dodatno povećava pritisak na cenu uglja, navodi agencija.

„Najgori strahovi Evrope su se obistinili ove nedelje nakon što je Rusija smanjila snabdevanje gasovodom Severni tok 1 na 20 odsto kapaciteta. Zalihe gasa možda neće dostići dovoljno visok nivo da bi preživeli zimu“, primetili su analitičari robe iz ANZ Research-a u belešci u petak Daniel Hines i Soni Kumari.

„Pošto Evropa ima ograničen slobodni kapacitet za uvoz, verovatno će se agresivno takmičiti za isporuke tečnog prirodnog gasa (LNG)“.

Globalno tržište gasa, uključujući azijsko-pacifički region, doživljava poteškoće.

Japanska kompanija Nipon Stil potpisala je u sredu ugovor sa rudarskim gigantom Glenkor o isporuci termalnog uglja po ceni od 375 dolara po toni, što je najviša cena koju je japanska kompanija platila za ovu sirovinu, piše Blumberg.

Sve u svemu, rastući troškovi energije nastavljaju da doprinose globalnoj inflaciji, primoravajući centralne banke da nastave da pooštravaju monetarnu politiku.

Izvor: SEEbiz