Petogodišnji rezime stanja srpske privrede

Kraj je godine te kao i uvek do sada pravimo retrospektivu učinjenog kako u našem časopisu tako i u industriji uopšte. Ko bi nam u tome bio bolji i kompetentniji sagovornik od profesora Slobodana Aćimovića sa Ekonomskog fakulteta. Pitali smo ga o svemu u privredi a on nam je, po običaju, svesrdno odgovrio i dao neke predloge.

Časopis Industrija: Još krajem 2012. godine imali smo veoma interesantan razgovor sa Vama, na temu aktuelnih političko ekonomskih događaja. Da li je period od prethodnih pet godina protekao kako ste očekivali ili su se desile nepredviđene stvari?

Prof. Slobodan Aćimović: Pet godina je zaista mnogo i u razvoju jednog čoveka, a kamoli živog organizma kao što je Privreda Srbije, koja je deo privrede sveta. Politička situacija je, rekao bih, stabilna, i ono što je po meni važno, jeste da ipak postoji, do duše veoma mali, rast GDP-a, uz prekid koji se desio 2013. i 2014. godine. Sada je to nadoknađeno.

Šta je danas bolje u odnosu na period pre te 2012. godine? Konačno imamo jedan zdraviji makroekonomski rast, a on je naslonjen na razvoj industrijskih kapaciteta. Mnogo manje se oslanjamo na uslužni sektor, na nešto što nismo mogli da izvozimo. Sada imamo zdraviji makroekonomski rast jer smo dosta novih investicija doveli, iako su te investicije došle i kao rezultat prethodnih ali i sadašnjih vlasti, mada je to potpuno svejedno - najbitnije je da se otvaraju nove fabrike i da zapošljavamo ljude.

Cena naše deinstrualizacije koja se dešavala od 2000. do 2012. godine jeste to da smo morali da značajno spustimo lestvicu kada uočimo nekog stranog investitora, i da mu po neki put dajemo i mnogo više nego što je njemu potrebno i što on zaslužuje i nažalost smo identifikovani kao zemlja koja ima jeftinu radnu snagu, posebno van velikih gradova, u proizvodnim centrima. Verujem da će se to polako pomerati ka gore, jer nije lako da ljudi rade za 200 ili 250 evra, ali i uvek se pitamo šta je druga alternativa! Da ne rade ni za šta? Ipak je bolje da se radi za nešto, nego da se ne radi ništa.

Časopis Industrija: Tada ste pominjali korupciju - kao jednu od najvećih kočnica razvoja naše privrede. Da li na tom polju ima pozitivnih promena?

Prof. Slobodan Aćimović: Šta da vam kažem, osim da je to zaista teško pitanje jer je na neki način korupcija integralni deo našeg društva. To mi vučemo još iz neke naše istorije jer su se u viševekovnom odnosu sa Turcima neke stvari jedino mogle rešiti mitom i korupcijom. Te korupcije smo svesni svi. Ona se dešava gotovo na svakom mestu, nekada je čak nemoguće nešto uraditi a da se ne posegne za nekom nedozvoljenom radnjom. Na žalost je to tako. Pitanje je samo da li postoje mogućnosti da se neke stvari svedu na najmanju moguću meru.

Po mom mišljenju je ključni kriterijum za eliminisanje korupcije, nešto što se zove transparentnost i javnost u radu. Dobar primer za to je elektronska građevinska dozvola, odnosno ceo taj postupak gde se podizala transparentnost, kako više ne bi bilo nedoumica ko je podneo neki zahtev za dozvolu, kada je dozvola data, kada je izdata itd... To su jako dobri primeri.

Kada god nešto obelodanimo kao javno, kada to nije samo poznato u užem krugu ljudi - mi korupciju svodimo na najmanju moguću meru. Drugim rečima kada neko nema monopol na informacije koje mu nisu "Bogom dane" nego su prosto u prirodi njegovog posla. Evo uzmite moj posao na primer! Kada bih ja krio teme koje imam planirane za master, seminarske ili diplomske radove, onda bi se odmah javila neka korupcija u tom smislu što bi dovelo do preprodaja tema.

Ja svojim studentima uvek kažem da je sve javno i da oni izaberu temu koju god žele, a ja ću da ih kanališem, nema nikakvih limita da li je neko uzeo jednu temu a neko drugu - sve je javno. Svako na svom radnom mestu bi mogao da se po malo koruptivno ponaša, a to iskren da budem, zavisi u velikoj meri i od sklopa ličnosti.

Časopis Industrija: U proteklih pet godina došlo je do otvaranja više inostranih proizvodnih pogona u Srbiji, kao i ključnog preuzimanja Smederevske železare od strane kineskih vlasnika. Da li je, po Vašem mišljenju, očekivano porastao izvoz i gde još ima prostora za poboljšanje?

Prof. Slobodan Aćimović: Uvek ima mogućnosti da još više tih investicija privučemo. Mene jako raduju činjenica da sve više privlačimo kineske kompanije ili bilo koje druge investicije, a ne samo da se vezujemo za neke uobičajne zapadne investicije. Meni su svi investitori zaista isti, iz bilo koje zemlje da dolaze.

Čak ja bih rekao da se po neki put nepravedno zanemaruju naši domaći investitori, na neki način oni se često previde, zaboravi se mogućnost da se i njima pomogne, odnosno da im se olakša poslovanje, naročito da im se i donacije daju, pri nabavci mašina, izgradnji ili renoviranju nekog objekta itd... Doduše ima nekih programa, preko programa za razvoj i Ministarstva za privredu, što me raduje ali rekao bih, pošto sam se i lično uverio, da su ti programi još uvek malo rigidni. Moglo bi tu da dođe do poboljšanja i da davanje tih sredstava bude lakše, ali da se mnogo veća pažnja posveti kontroli toga što je dodeljeno.

Na neki način nama se uvek izvuče ispod tepiha pažnja na nešto što smo uradili i onda kažemo: "Da, završili smo posao", a da li će neki investitor sada da zaposli svih 400 radnih mesta ili će to da bude samo 100, nama to kao da je nebitno. Pošto je on dobio donaciju da zaposli svih 400 radnih mesta, moramo ga kontrolisati da li će on da ispuni dogovoreno i opomenuti ako treba i na neki način napraviti i takav ugovor- da je u obavezi da vrati deo sredstava ukoliko nije ispunio svoju ugovornu obavezu.

Ja bih u narednom periodu mnogo više sugerisao da se naparavi neko posebno državno telo, neka vrsta državne komisije za sprovođenje različitih kontrola, u slučajevima gde zajedno investiramo sa nekim investirorima, da se vidi da li je isti ispoštovao sve što je bilo propisano, odnosno da nije uradio neku finansijsku gimnastiku, pa da bude samo formalno ispoštovano dogovoreno. Uvek nam je kontrola sprovođenja nekog posla bila slaba karika, u svakom segmentu našeg poslovnog ambijenta.

Časopis Industrija: Najnovija predviđanja od strane evropskih zvaničnika nam kažu da ćemo 2025. biti punopravna članica Evropske unije. Koliko je to Srbiji danas važno, kada smo svedoci velikih potresa u okviru Unije izlaskom Velike Britanije, kao i odustajanjem Islanda za članstvo?

Prof. Slobodan Aćimović: Ne spadam u ljude koji su preterani evro-fanatici, naprotiv, ja sam zaista evro-realistik, pa pomalo i evro-skeptik, ne sada zbog Velike Britanije ili zbog Islanda, nego zato što nikada ništa ne idealizujem u životu. No, sa druge strane, mi ne možemo da budemo samostalno ostrvo u ovom delu Evrope, naravno, mi moramo uvek negde da pripadamo.

Logika stvari je da ne možemo da pripadamo istočno-azijskom ili ruskom bloku, jer postoje geografske, pa i kulturološke razlike. Priroda našeg geografskog položaja nam ukazuje da mi moramo biti deo neke organizacije koja se sada zove Evropska unija, a da li će se 2025. godine tako zvati, ili će opet možda biti Evropsko zajedničko tržište ili tome slično, to je već pitanje budućnosti. Priproda naših spoljno-trgovinskih odnosa, priroda našeg geografskog položaja nam ukazuje da mi moramo biti deo Evrope.

Mi imamo, kako je to Jovan Cvijić rekao, kuću na sred puta koju moramo da održavamo i da okrenemo evropskim trendovima. Izbegao bih da pričamo o Evropskoj uniji kao političkom cilju, već kao vrednosnom cilju. Vrednosni principi zaštite ljudskih prava, zaštite kapitala, zaštite privatne svojine, smanjena korupcija, transparentnost u poslovanju, mnogo veća odgovornost javnog sektora - mnoge evropske principe bih voleo da vidim ovde.

Voleo bih da se ceo ovaj deo Balkana uskladi sa evropskim principima poslovanja i odgovornošću prema nečemu što se zove javni posao, odnosno javni interes koji se sprovodi na bilo kom mestu u javnom sektoru. To je, na primer, ako neko kaže da će autoput biti gotov do nekog datuma, onda on mora da snosi posledice ako to ne bude kako je ranije rečeno.

Prosto, mnogo veća transparentnost za javne funkcije mora da se uspostavi kao kriterijum, što mi se izuzetno dopada u Evropskoj uniji. Iskren da budem, voleo bih da vidim Srbiju u toj organizaciji, kako god se ona bude zvala 2025. godine.

Časopis Industrija: Kakvu 2018. godinu očekujete u srpskoj privredi i nama bitnom okruženju?

Prof. Slobodan Aćimović: Očekujem pre svega nastavak rasta, voleo bih da on bude jači, taj jači rast bismo mogli podstaći novim investicionim radovima u javnom sektoru koji bi onda dodatno zaposlio po faktoru multipikacije naše privredne kapacitete.

Trebalo bi da pokušamo da u pregovorima sa stranim partnerima obezbedimo bolje uslove rada i veće startne plate za naše ljude koji se zapošljavaju u tim kompanijama. To je jako bitna stvar, neko ko ima platu od 200, 250 ili 300 evra, on na žalost nije dovoljno stimulisan da radi, on je praktično sa apekta privređivanja u nekom društvu, figurativno gledano - mrtav čovek.

On ne može da uzme kredit, on nema veliku potrošnju. Nama je zato bitno da pokušamo da podignemo plate kod tih stranih investitora sa kojima već dogovaramo poslove, da probamo da ih uslovimo na neki način sa malo većim platama, makar za početak da pokušamo za po 10% svake godine da dižemo plate, da bismo ipak od tog čoveka koji radi, koga smo zaposlili napravili potrošača, a ne samo preživljavača - da se tako izrazim. Bitno je da on može da uzme i kredit, da može da kupi kola, da može da kupi stan, da renovira kuću da na taj način razvijemo domaću potrošnju.

Kada god imate smanjenje penzija ili plata u javnom sektoru odmah je znak da će domaća potrošnja padati - to je uzročno-posledičan proces. Što ljudi imaju više to će više i da troše. Ali naravno, što su plate veće, biće i određene štednje, ali plata od 250 do 300 evra ne dozvoljava nikakvu štednju, nego samo potrošnju, a ni to nije na zadovoljavajućem nivou.

Očekujem malo jaču ulogu države u tom pregovaračkom procesu sa onim investitorima kojima dajemo pare, da pokušamo da ih na neki način uslovimo i kažemo da ipak nivo plata mora da bude adekvatniji i veći u skladu sa tim da bi naš čovek mogao koliko-toliko pristojno da živi. 

Časopis Industrija: Kakva je situacija na Vašem fakultetu? Da li ste zadovoljni interesovanjem novih studenata i kakav je kvalitet novih diplomaca? Kakva je danas perspektiva za mlade sa diplomom Ekonomskog fakulteta u Srbiji?

Prof. Slobodan Aćimović: Ekonomski fakultet je jedna dobra institucija koja je starog tradicionog tipa, možda je to istovremeno i njena mana jer se može slabije menjati. Iskren da budem, postoje i neki drugi fakulteti koji su nam preoteli deo tržišnog kolača.

To je dobra stvar sa jedne strane, jer se uspostavila konkurencija i otuda verujem da će se promene na našem fakultetu mnogo brže dešavati.

Iako za Ekonomski fakultet važi sintagma da se gotovo ništa ne menja, da su neki ljudi isti, da se isto ponašaju, neću da kažem da zbog toga slovi i negativan glas, ali dobar deo studenata o tome priča. Ja ipak moram da naglasim da postoje skroz suprotni trendovi, koji su prisutni naročito u poslednje tri godine, a to je da smo mi mnogo toga uradili i poboljšali pre svega odnos sa privredom. Sklopili smo mnogo poslovnih aranžmana sa određenim preduzećima gde zaključujemo praksu za naše studenete.

Napravili smo novi takozvani Startap centar gde stimulišemo studente da razvijaju nove biznis ideje. Mnogo smo postigli na polju dualnog obrazovanja, mnogo kompanija dolazi kod nas na fakultet, mnogo studenata mi vodimo u neke kompanije da bismo im pokazali kakav je realni život neke kompanije. Ja sam lično u tome angažovan, konačno najznačajnija promena je vidno brže poboljšanje informatičke baze na fakultetu tako što će već dogodine, na određenom broju predmeta, svaki student moći da radi na takozvanom SAP informacionom sistemu - najboljem poslovnom informacionom sistemu na svetu.

Zaključili smo ugovor, imamo licencu SAP-a, imamo dozvolu. Moj kolega i ja smo se edukovali da radimo u SAP-u da bismo na šest ili osam časova vežbi mogli studentima da pokažemo rad u SAP-u i da, kada završe fakultet, mogu da kažu da su već radili u SAP-u, a pošto će isti da se širi to će automatski biti komparativna prednost pri zapošljavanju.

Mnogo toga se menja, neke stvari su prirodne, nekada se i neka kompanija uspava, kao što se i moj fakultet možda uspavao u prethodnom periodu, ali rekao bih da se u prethodnih tri godine ozbiljno podiže i da se ozbilno radi i verujem da ćemo u narednom periodu da se vratimo. Mi i jesmo danas lideri u ekonomskom obrazovanju, ali možda u obrazovanju menadžmenta ili menadžera nam je zaista ozbiljan konkurent FON, i generalno mislim da ćemo da napravimo dobar potez sa uvođenjem nekih novih modula koje planiramo da uvedemo, a jedan od najznačajnijih je sa London scholl of economic, sa najboljom makroekonomskom školom u Velikoj Britaniji i u Evropi, a taj ugovor smo već potpisali - on je startovao i studenti će imati dvojne diplome Ekonomskog fakulteta i Londonskog economics-a, imamo i još neke nove smerove - jedan informatički, drugi iz poslovne ekonomije i menadžmenta i verujem da ćemo sa ta tri nova smera dopuniti našu ponudu, pa ćemo onda za dve godine zaključiti da možda neke stare smerove treba da ugasimo a još neke nove da otvorimo.

Mislim da smo sada značajno više uradili nego što smo to uradili u nekom prethodnom periodu i na neki način sam sada mnogo veći optimista nego da ste me to pitali pre tri godine.

Časopis Industrija: Ukoliko nešto nismo pomenuli tokom ovog razgovora...

Prof. Slobodan Aćimović: Možda će zvučati neskromno, ali voleo bih da pohvalim rad portala www.industrija.rs, kao i časopis Industrija, a ujedno i saradnju sa Vama kao i Vašim kolegama. To je zaista jedan dobar poslovni portal i časopis i jako je korisno za marketing pozicioniranje u ovom B2B sektoru – posebno za industrijske, građevinske, logističke firme...

Mislim da se preko vašeg portala i izdanja može podići vrednost brenda neke firme i u tom smislu podržavam ideju mnogih Vaših klijenata da vredi sarađivati sa vama. Nije veliki broj portala “preživeo” u Srbiji, naprotiv, taj broj je veoma mali.

Najbolji su očigledno preživeli ovo teško vreme, jer nije lako firmama da pored velikih izdataka izdvoje i određenu svotu novca za marketing, ali moja sugestija svima je da kada imamo taj fokusrani marketing odnosno marketing koji ne ide na široku lepezu potrošača, nego na kompanije - da su onda izdanja pod brendom "Industrija" za preporuku jer to čitaju ozbiljni poslovni ljudi.

Eto to je moja sugestija ne samo na bazi mog ličnog iskustva i dobrog poslovnog odnosa sa Vama, nego i na bazi mog istraživanja tržišta vezanog za to gde neka firma treba da uloži novac u marketing. Ja sam se lično uverio, kada sam istraživao pre nekoliko meseci, da je to jedan od boljih načina i da će to doneti određene vidljivosti i ciljano ulaganje u brend. Naravno, to je moja preporuka, a na ostalima je da istraže tržište i da se odluče za kvalitet, jer kvalitet je uvek iznad konkurencije. 

Prof. dr Slobodan Aćimović
Redovni profesor/Full professor
Ekonomski fakultet/Faculty of Economics
Katedra za poslovnu ekonomiju i menadžment / Department for Business Economy and Management
Univerzitet u Beogradu/Belgrade University
Kamenička 6, 11 000, Belgrade, Serbia
Tel: +381 11 30 21 066
e-mail: asloba@ekof.bg.ac.rs