PET NAJVEĆIH LUKA U EVROPI

Luke su se razvijale kroz istoriju od najstarijih vremena, lučki gradovi postajali su ekonomska i politička središta, omiljene destinacije trgovaca. Značaj i mogućnosti koje donose lučki gradovi prvi su shvatili Grci i Feničani, koji su sa Egipćanima počeli da razvijaju pomorsku trgovinu i počinju sa izgradnjom kamenih luka.

Feničani su bili vodeći u plovidbi i trgovini, tako da ne iznenađuje podatak da su feničanski trgovci osnovali lučki grad Kartagu, na severnoj obali Afrike, u današnjem Tunisu. Moglo bi se reći i da je Kartaga preteča izgradnje i nekih današnjih luka koje imaju peščanu obalu.

Grci kao iskusni moreplovci dolaze i do Jadrana. Izgradnjom Aleksandrije od strane Aleksandra Velikog oko 334. godine p.n.e. taj grad postaje i najveća luka starog sveta.

Rimljani na početku nove ere uzimaju primat u trgovini morem i kopnom. Osvajaju i grade nove luke. Luke su im uređene, sa brodskim vezovima, svetionicima, velikim zidinama koji štite brodove od velikih talasa.

Nakon propasti robovlasničkih država i propasti rimskog carstva, javlja se feudalizam ali i razvija trgovina morem.

Zbog male trgovine Baltikom, Nemci u 13. veku prave između dva grada Libeka i Hamburga Hanzeatski savez, poznat kao HANZA. Savez HANZA je opstao do 17. veka.

Novim geografskim otkrićima, prvenstveno Amerike, razvija se i pomorski saobraćaj - a njegovim razvojem i luke postaju modernije. Holandija postaje jaka pomorska zemlja.

Stare luke postaju male, gradovi prenatrpani, izmeštaju se luke i grade se nove sa prvom mehanizacijom, prave se skladišta za razne potrebe, teži se što većem prometu robe.

Došlo je novo doba, ali se trend za usavršavanjem luka i potrebom za što većim prometom i profitom nije izmenio.

Možemo zaključiti da luke koje su i u prošlosti imale primat u Evropi, do danas su ga zadržale ulaganjima, modernizacijom i prilagođavanjem tržištu.

Pored "kontejnerskog lučkog trija" Roterdam – Antverpen – Hamburg, još nekoliko evropskih čvorišta konstantno se razvija i ključni su za evropski i globalni lanac snabdevanja.

U ovom tekstu ćemo, delom i kroz istoriju, probati da predstavimo TOP 5 EVROPSKIH LUKA današnjice.

*LUKA ROTERDAM, HOLANDIJA

Roterdamska luka je najveća u Evropi, a u periodu od 1962. do 2004. godine bila je i najveća luka na svetu.

Roterdam je mesto zbog koga je Holandija postala važna trgovačka zemlja. Roterdamska luka se nalazi na delti velikih evropskih reka, pomorski brodovi joj lako mogu prići.

Zbog prirode svog mesta, važi za najvažniju evropsku luku.

Roterdam se u šesnaestom veku razvio u važnu ribarsku luku, ali tek u devetnaestom veku, Roterdam postaje najvažniji lučki grad u Holandiji.

Druga polovina devetnaestog veka donosi drastične promene luke - omogućen je pristup sa mora, a uz pomoć parnih kranova utovar je postao efikasniji, a zbog teretnih vozova roba se brže transportovala.

U Drugom svetskom ratu, luka je bila teško oštećena, pa je obnova roterdamske luke bio jedan od glavnih prioriteta u vreme oporavka Holandije nakon rata.

Luka se u poslednjih četrdeset godina neprestano razvija, pa je tako izgrađena Evroluka (Europoort) i Masflakte (Maasvlakte), a za Holandiju je veoma bitno da roterdamska luka bude jedan od centara trgovinskih odnosa sa inostranstvom.

Vlada Holandije se posebno brine da luka bude uređena i pristupačna, a trasa Betuve (Betuweroute), nova pruga za teretni saobraćaj između Roterdama i Nemačke je jedan od projekata koji priprema luku za budućnost.

*LUKA ANTVERPEN, BELGIJA

Antverpen je grad smešten na severozapadu Belgije, na obali reke Šelda. Nalazi se u regionu Flandrija, u pokrajini Antverpen. Antverpen je jedna od najvećih luka u Evropi, kao i privredni centar Belgije, druga je najprometnija luka u Evropi.

Ona je, takođe, treća najveća morska luka u Evropi. Od XV veka, Antvertpen važi za jednu od najvažnijih evropskih industrijskih luka i igrala je značajnu ulogu u razvoju grada.

Sa 12 km pristaništa, Antverpen opslužuje 15.000 morskih trgovačkih brodova i 60.000 barži svake godine, takođe i obrađuje 26% od ukupnog broja kontejnerskog transporta Evrope.

Svake godine kroz nju prođe više od 150 miliona tona robe, a više od 40% od svega ide preko kontejnerskog terminala.

Kontejnerski terminal u Antverpenu je broj 1 na listi međunarodnih desti nacija, a takođe je i važan centar za pretovar hemikalija.

Danas, luka u Antverpenu važi za jednu od najbrže rastućih kontejnerskih luka i jedna je od najvećih luka za rasuti teret i najveća luka za promet vozila u Evropi.

Po rezultati ma poslovanja za 2022. godinu u EU, luka Antverpen je u prvih top pet luka.

*LUKA HAMBURG, NEMAČKA

Hamburška luka, morska luka na Elbi, je najveća luka Nemačke, ali i treća najveća u Evropi, i zbog njenog velikog značaja dobila je ime "Kapija ka svetu".

Luka je stara koliko i sam grad i vremenom je njen značaj samo rastao. Prva luka Hamburga se nalazila u blizini kule nekadašnje crkve Sv. Nikole, a kao dan kada je osnovana uzima se 7. maj 1888. godine – tada je Fridrih I Barbarosa dao
Hamburžanima pravo da plove oslobođeni carina od donje Labe do Severnog mora.

Ovaj dan se i dan danas slavi kao rođendan luke i predstavlja jedan od najvećih događaja u gradu.

Tokom Drugog svetskog rata najveći deo luke bio je razoren. Sa obnovom, ali i planiranjem nove i modernije luke krenulo se odmah po završetku rata.

Nakon ujedinjenja Nemačke, luka je uz kontinuiranu modernizaciju nastavila da se vraća na
mesto stare slave. Danas, deo luke u Hamburgu služi kao univerzalna luka, dok je drugi deo specijalizovan za teret, a u trećem delu luke Hamburg se nalaze rafinerije i služi za iskrcavanje ili istakanje nafte.

Luka poseduje i brodogradilište.

Luka Hamburg takođe nudi važnu transportnu vezu sa konti nentalnom Evropom sa više od 2.000 železničkih veza nedeljno, i ključna je za nemački uvoz i izvoz, i spada u jednu od najvećih železničkih luka u Evropi, i jednu od vodećih u svetu.

Luka u Hamburgu predstavlja i jedan od centara za kruzere koji odavde plove dalje ka Severnom i Baltičkom moru ili preko Atlantskog okeana, pa osim ekonomskog čvorišta, Hamburška luka je takođe velika turistička atrakcija.

*LUKA PIREJ, GRČKA

U 6. veku pne. Pirej osvajaju Atinjani i tada Pirej, kao luka postaje glavno sidrište obližnje Ati ne. Propašću Ati ne tokom Peloponeskog rata Pirej gubi značaj glavne luke u Grčkoj.

Posle uspostavljanja savremene grčke države i Ati ne kao nove prestonice, Pirej postaje opšti na, i ubrzo počinje izgradnja savremene luke.

Posle Grčko-Turskog rata, Pirej je, zbog ubrzanog rasta naselja ( "getoizacija") imao mnogo teškoća. Novo razaranje desilo se u toku Drugog svetskog rata, ali su se tokom sledećih decenija luka i grad obnovili.

Danas, Pirej je najveća Grčka luka, ali i jedna od najvažnijih u Evropi, a sa 19 miliona putnika koliko kroz nju godišnje prođe, ona je i najveća putnička luka Evrope.

I jedna od najvećih na svetu, kako po kontejnerskom, tako i po putničkom saobraćaju. Luka ima dva terminala za automobile, a deo luke za kruzere ima 11 vezova za brodove. Iz Pireja polazi i u njega pristaje stoti ne komercijalnih i turističkih brodova dnevno.

2015. godine luka Pirej bila je šesta po veličini u Evropi i 26. u svetu po godišnjoj zapremini kontejnera.

Od 2020. godine, luka Pirej je u većinskom vlasništvu kineskog COSCO-a.

Luka Pirej se nalazi na raskrsnici Evrope, Azije i Afrike, kao komercijalna i turistička kapija Atine i glavna kapija Grčke

*LUKA VALENSIJA, ŠPANIJA

Valensija je treći grad u Španiji, kao i jedan od najstarijih španskih gradova.

Luka u Valenciji prvi put se spominje 1491. godine i od tada privreda grada počinje da raste velikom brzinom.

Kroz istoriju Valensije, luka je bila od velikog značaja za grad. 1985. godine kraljevskim dekretom luke Valensija, Gandia i Sagunto spojene su u autonomnu luku Valensija.

Tokom 20. veka radilo se na unapređenju zgrada i skladišta, kao i na proširenju keja.

Ova proširenja, usko povezana sa porastom kontejnerskog saobraćaja, omogućila su Valensiji da postigne svoju poziciju jednog od lidera među trgovačkim lukama na zapadnom Mediteranu.

Ona je peta najprometnija luka u Evropi, a takođe je najveća u Španiji i u basenu Sredozemnog mora. Valensija obavlja promet skoro svih vrsta robe iz sektora privrede.

Glavni kupci su: industrija nameštaja i drvna industrija, hemijska i motorna vozila, građevinska industrija i dr.

Luka Valensija takođe ima redovan putnički saobraćaj ka i sa Balearskih ostrva i Italije.

U poslednjih par godina, Luka Valensija doživela je kontinuiran rast u saobraćaju krstarenja Mediteranom.

Luka ima intermodalnu infrastrukturu koja pruža ulaz u južnu Evropu i velike španske gradove železnicom i autoputem.

Oni pružaju usluge za oko 7.500 brodova svake godine.

Pored toga što ima ogroman komercijalno trgovački značaj, luka je i odredište za veliki broj kruzera koji u Valensiju dovode sve više turista iz celog sveta.