Papirna i kartonska ambalaža

Komentari: 1

Pakovanje je tehnološki proces čija je svrha stavljanje finalnog proizvoda u ambalažu, zatim zatvaranje i pravilno obeležavanje upakovanog proizvoda. Pakovanje je proces dok je ambalaža deo tog procesa. Pakovanje je sastavni deo proizvodnje, pa je samim tim povezano sa mehanizacijom i tehnologijom proizvodnje i može biti izvedeno rukom ili mehanički - raznim oblicima mehanizacije pakovanja.

Živimo u vremenu u kojem pakovanje, odnosno spoljašnjost ima veliki značaj. Ono što vidimo utiče na ono što mislimo. Ambalaža danas predstavlja "tihog prodavca robe" i važan instrument marketinga u pridobijanju kupaca.
Smanjenje troškova u lancu snabdevanja mora biti pažljivo izbalansirano između osnovnih tehničkih zahteva ambalaže za očuvanje kvaliteta i ispravnosti hrane i omogućavanja efikasne distribucije. Danas se izgledu upakovanog proizvoda pridaje velika važnost, jer je dizajn ambalažnog materijala i forme ono čime se stvara i štiti brend.

FUNKCIJE PAKOVANJA

Funkcije pakovanja su mnogobrojne i stoga su podeljene u četiri grupe:

Proizvodna funkcija pakovanja
Predstavlja pakovanje dostavljenog poluproizvoda zajedno sa svim ostalim elementima potrebnim za ugradnju tog poluproizvoda u finalni proizvod.

• Marketing funkcija
Razvojem industrije i naših potrošačkih navika, pakovanje proizvoda dobija vrlo značajnu marketinšku ulogu. Dokazano je da pakovanje proizvoda služi kao "prečica" koja ubrzava proces biranja odgovarajućeg proizvoda. Kupac ukoliko treba da se odluči između dva proizvoda podjednakog kavaliteta, odlučiće se za proizvod sa boljim grafičkim rešenjem i oblikom pakovanja, kao i onim što na pakovanju piše. Može se reći da pakovanje komunicira sa potrošačem vizuelno i informativno, privlači potrošača komunicira i govori ono što želimo da čujemo.

Upotrebna funkcija
Pakovanje proizvoda u određenu ambalažu, koja može biti kasnije iskorišćena i za neke druge namene, predstavlja suštinu upotrebne funkcije pakovanja. Ukoliko firma koja proizvodi na primer kafu, upakuje kafu u lepo dizajniranu kutiju koja se kasnije može koristiti za bilo koju drugu namenu, kupci će se pre odlučiti za tu vrstu kafe a ne za kafu konkuretnog preduzeća (podrazumeva se da su cena i kvalitet ova dva proizvoda približne).

• Logistička funkcija pakovanja

Ogleda se u sledećim zadacima pakovanja:

- zaštita proizvoda od rasipanja (tečni, praškasti ili rasuti sadržaj)

- zaštita proizvoda od uticaja okoline (vlaga, temperatura, ultraljubičasto zračenje...)

- zaštita okoline od sadržaja pakovanja (ukoliko se radi o agresivnom sadržaju)

- omogućavanje i olakšavanje skladištenja (slaganje pakovanja jedno na drugo)

- omogućavanje i olakšavanje transporta

- omogućavanje i olakšavanje manipulacije

- zaštita proizvoda od krađe

- pružanje informacija o sadržaju pakovanja

Značaj logističke funkcije pakovanja se može najbolje prikazati kroz sledeći primer: U lancima snadbevanja u Švedskoj, uštede se procenjuju na oko 5 miliona evra za svaku sekundu smanjenja trajanja procesa od distributivnog centra do prodajnih mesta.

Praktično sve što kupujemo i što je moguće naći na tržištu dolazi u nekoj vrsti ambalaže.

ŠTA JE AMBALAŽA?

Ambalaža je svaki proizvod, bez obzira na prirodu materijala od kojeg je izrađen, koji se koristi za držanje, zaštitu, rukovanje, isporuku i predstavljanje robe, od sirovina do gotovih proizvoda, od proizvođača do potrošača.

Zbog višestruke uloge najprihvatljivija podela ambalaže je na:

• PRIMARNU (podrazumeva sve što je u direktnom, neposrednom kontaktu sa proizvodom)

• SEKUNDARNU (podrazumeva grupno pakovanje koje u sebi sadrži nekoliko pojedinačnih proizvoda)

• TERCIJARNU AMBALAŽU (sve što pomaže u manipulaciji proizvodom, sigurnom transportu i distribuciji od proizvodnje do prodajnog mesta)

PODELA AMBALAŽE PREMA VRSTI AMBALAŽNOG MATERIJALA

Materijal od kojeg se pravi ambalaža, ima veoma važnu ulogu u održivosti proizvoda, ceni proizvodnje, a samim tim i ceni proizvoda. Kompanije koje teže ka uspehu, ulažu mnogo u dizajn ambalaže jer je pravi izbor materijala i tehnologije pakovanja najbolji način da se proizvod što duže održi u željenom kvalitetu i da se ne ošteti u toku transporta ili skladištenja.

Loša ambalaža može prouzrokovati velike gubitke kompanije, što se na današnjem, sve konkurentnijem tržištu ne prašta.

Prema vrsti ambalažnog materijala, ambalaža može biti:

• papirna i kartonska

• metalna (crni lim, beli lim, pocinkovani(hromirani) lim, aluminijum)

• polimerna

• višeslojna (kompleksna)

• staklena

• drvena

• tekstilna

• keramička i druge vrste ambalaže

Danas se u velikom broju slucajeva prave kombinacije različitih vrsta materijala (primarnih, sekundarnih, tercijarnih) kako bi se iskoristile njihove funkcionalne i estetske prednosti.

Metalna ambalaža

Lim je jedan od prvih metala koji se koristio za komercijalni dizajn ambalaže. Otporan je na koroziju, njegova vrednost je bila približna vrednosti srebra, s tim što se lim koristio u tanjim slojevima metala, čime se postiglo ekonomičnije pakovanje.

U Londonu je 1764. godine prvi put napravljena limena ambalaža za burmut. Ovaj tip ambalaže se nije koristio za prehrambenu industriju jer je smatran otrovnim. Napoleon Bonaparta je početkom XIX veka ponudio 12 000 franaka osobi koja će uspeti da na frontovima očuva svežinu hrane za njega i njegovu vojsku.

Nikolas Apert, pariski kuvar i poslastičar zaključio je da hrana unutar sterilizovane i dobro zatvorene limene ambalaže može da ostane dugo dobra za jelo. Samo godinu dana kasnije, 1810. godine napravljena je prva cilindrična konzerva u kojoj je bila zatvorena hrana. Od tog momenta u industriji je počela ekspanzija mentalnih konzervi. 

Izdvajanje čestica aluminijuma iz rude boksita, 1825. godine, je bitan momenat koji je uticao na dalji razvoj ambalažnih materijala. Aluminijum je u početku bio veoma skupa sirovina, ali usavršavanjem metoda njegovog dobijanja cena je bila niža, sto je uticalo na veću upotrebljivost, dalje usavršavanje materijala i njegovu iskoristljivost.

Aluminijum je lagan materijal srebrnaste boje, a ukoliko se želi postići veća čvrstoća materijala dodaje se magnezijum i mangan. Dobra osobina aluminijuma jeste prirodna otpornost na koroziju i izuzetna savitljivost i elastičnost, rastegljivost, sposobnost oblikovanja, grafička obrada i odlična reciklaža.

Čist aluminijum se najčešće nalazi u vidu konzervi koje sadrže bezalkoholna pića. Mane su i dalje visoka cena i nemogućnost varenja.

Za izradu konzervi u prehrambenoj industriji danas se koristi Kalajni beli lim. Kako bi se obezbedila barijera između namirnica i samog metala, konzerve od belog lima se lakiraju. Beli lim podnosi više temperature i može se hermetički zatvoriti što je veoma važno za sterilne namirnice.

Beli lim omogućava i grafičku dekoraciju, a njegova mala težina i velika mehanička snaga čine ga jednostavnim za transport i skladištenje. Lako se reciklira, a značajno je jeftiniji od aluminijuma. Od belog lima se prave limenke za pića, tretirane namirnice i aerosol, posude za šećer, kafu, slatkiše itd.

Valjanjem aluminijuma u veoma tanke listove nastaju aluminijumske folije. Ovakav materijal štiti proizvod od vlage, vazduha, svetlosti ili mikroorganizama. 

Papir i karton u svojstvu ambalaže

Papir nalazi široku primenu u proizvodnji ambalaže, odlikuje ga niz prednosti kao što je mehanička čvrstoća, biorazgradivost, jednostavna grafička obrada i relativno niska cena. Može biti fleksibilan i polufleksibilan. Od kada je 1867. godine nađen proces dobijanja celuloze od drveta do današnjeg dana, skoro svi papiri se dobijaju od drveta. 

Osnovne vlaknaste sirovine kao što su drvenjača, tehnička celuloza, poluceluloza čine oko 90% ukupne sirovine za izradu papira.

Drvenjača nalazi primenu pri izradi kartona i lepenke.

Tehnička celuloza predstavlja osnovnu sirovinu za dobijanje kvalitetnih, belih štamparskih papira.

Papir i karton vrlo je jednostavno štampati, mogu se lakirati, a mogu se i laminirati sa drugim materijalima. Poseduju fizička svojstva koja im omogućavaju dalju preradu u fleksibilne, polukrute i krute materijale. Koriste se u širokom temperaturnom rasponu, jer mogu podneti vrlo niske temperature (duboko zamrzavanje) kao i vrlo visoke temperature.

Papir je vlaknasta masa nastala preplitanjem vlakana koja nastaju mehaničkom ili hemijskom obradom sirovina.

Čist celulozni papir jeste bezdrvni papir, koji je veoma velike čvrstine i velike otpornosti na kidanje. Od ovakvog papira izrađuju se gornji slojevi valovitih lepenki kao i kese.

Najkvalitetniji papir je papir izrađen od pamučnog ili lanenog tekstila. Ovakav papir se koristi za novčanice, cigarete, dokumenta i ostale vrste luksuznih proizvoda. 

Papir impregniran sa materijalima poput smole, voska ili laka moze se koristiti kako bi zaštitio namirnice duži vremenski period, a takođe kombinovanjem papira sa plastikom i folijom poboljšava se funkcionalnost papira.

Pored ovog papira, velikom čvrstoćom se odlikuje i pergamni papir, koji je pogodan za masne proizvode, poljoprivredne proizvode itd. Voštani papir služi za pakovanje bombona, keksa, soli, hemikalija i metalnih proizvoda. Osim ovih, i svileni papir je velike otpornosti, ali male gramaže. Ovaj papir se koristi kao omotni papir, papir za voće, metalne proizvode i drugo.

Klasifikacija papira, vrši se prema:

• Načinu dorade, obliku (rolna, tabak)

• Površinskoj obradi

• Fazi proizvodnje

• Kvalitetu površinske obrade

• Upotrebljenim i ugrađenim sirovinama

• Karakterističnim svojstvima

• Nameni

• Gramaturi

Pod pojmom papir u širem smislu, obuhvaćeni su i materijali karton i lepenka. Papir se uopšteno naziva kartonom kada njegova površinska masa (gramatura) premašuje 250g/m2.

Lepenke su papirnati proizvodi veće debljine sastavljeni od dva ili tri sloja kartona, od kojih je jedan talasast koji imaju površinsku masu u rasponu od 500-5 000g/m2.

Reciklirana vlakanca najveću primenu imaju u proizvodnji različitih kutija i valovitog kartona koji se koristi kao direktna ili indirektna ambalaža.

Papirna i kartonska ambalaža koja u svom sastavu sadrži reciklirana vlakna može biti:

- složiva kartonska kutija

- hromokarton

- ambalaža od valovitog kartona

- ravan karton (liner)

Za izradu ravnog kartona uglavnom se koriste papiri/kartoni izrađeni od dva sloja. Gornji sloj čini pokrov (engl. Top ply), a donju bazu kartona (engl. Base ply). Za proizvodnju linera koriste se primarna i sekundarna (reciklirana) vlakanca. Ravni karton izrađen isključivo od primarnih vlakanaca naziva se kraftliner, koji može biti beli kraftliner, zatim smeđi kraftliner...; dok se liner izgrađen isključivo od recikliranih vlakanaca naziva testliner, koji može biti smeđi testliner, beli testliner...

Za val u proizvodnji valovitog kartona koristi se fluting koji može biti prve klase i to nebeljeni polucelulozni papir od belogoričnog drveta s udelom primarnih vlakanaca od oko 60% (fluting od poluceluloze). Druga klasa flutinga izgrađena je od 100% recikliranih vlakanaca.

Šrenc je papir koji se proizvodi od nesortiranog starog papira (štampani papiri, sivi karton, kartonski omoti ..). Koristi se uglavnom za ravni sloj valovitog kartona, karakterišu ga loša mehanička svojstva, ali uz dodatak sulfatne celuloze dolazi do poboljšanja mehaničkih svojstava.

Svaki papir zavisno od njegove upotrebe, sadrži određene parametre, koji karakterišu kvalitet i upotrebu određenog papira.

Najvažniji parametri papira pri proizvodnji talasastog kartona

- gramatura papira koja treba biti ujednačena i konstantna (g/m2)

- procenat vlage

- cobb vrednost - sposobnost apsorpcije vode (g/m2), predstavlja bitnu karakteristiku za gornji sloj papira talasastog kartona (Testliner kraftliner)

- CMT vrednost - otpornost papira na pritisak (N), predstavlja bitnu karakteristiku za valoviti sloj talasastog kartona (fluting)

Sve vrednosti parametra definisane su proizvođačkom specifikacijom proizvoda. 

Problemi koje se mogu javiti ukoliko neki od parametara nije zadovoljavajući

- loša štampa na kutiji

- manja nosivost kutije

- nezalepljene kutije

- nezalepljeni slojevi papira talasastog kartona

- lom (pucanje) površinskih papira talasastog kartona

Moguća mana kao posledica loše sposobnosti upijanja vode površinskih papira talasastog kartona jeste loš otisak štampe, a kod kutija sa punim tonom usled pojačanog upijanja boje, kutije mogu biti mekane i samim tim neupotrebljive. Takođe, moguća mana može biti loše zalepljeni slojevi papira talasastog kartona koji se ne mogu koristiti za dalju preradu i proizvodnju kutija.

Moguća mana kao posledica niže CMT vrednosti valovitog sloja može biti manja nosivost kutije, što znači da kutija ne može izdržati očekivano opterećenje. 

Podela kartonske ambalaže:

- kartonske ploče od talasastog papira

- transportne kartonske kutije

- štancane kutije

- kaširane kartonske kutije

- samosklopive gajbice za voće i povrće.

Talasasti karton je ambalažni materijal sačinjen od više slojeva papira između kojih se nalazi talasasto oblikovan papir-val. U zavisnosti od broja slojeva, talasasti karton može biti: dvoslojni, troslojni, petoslojni, sedmoslojni...

Dvoslojni talasasti karton sastoji se od jedne ravne ploče i talasastog sloja.

Troslojni talasasti karton sastoji se od dve ravne ploče sa talasastim slojem između njih.

Savremena ambalaža treba da je rasklopiva, da prazna zauzima što manje skladišnog prostora i transportnog prostora. Ona treba da bude podešena za mašinsko sklapanje kako bi mogla da uđe u liniju pakovanja.

Transportna kartonska ambalaža treba da osigura racionalnu manipulaciju u toku transporta i skladištenja, zatim da obezbedi od svih eventualnih oštećenja a naročito od mehaničkih oštećenja i oštećenja od raznih atmosferskih uticaja.

Transportne kutije mogu biti izrađene od kartonske ploče mikrovala, troslojne lepenke, petoslojne lepenke, hromo kartona i kaširanog kartona.

Štancovana kartonska kutija predstavlja ambalažu specijalnog tipa koja je svoju upotrebu i namenu našla u skoro svim sferama industrije. Glavna odlika ove kutije je u njenoj fleksibilnosti i unikatnosti, jer je moguće napraviti kutije raznih oblika i dimenzija, od standardnog do modernog dizajna i što je najvažnije, po želji kupca.

Kaširanje je proces lepljenja štampanog tabaka na valoviti karton radi postizanja veće čvrstoće ambalaže. Pri tome su moguće razne kombinacije kaširanja sa papirima, kartonima raznih vrsta gramatura, kao i tipova valovite lepenke, na primer, dvoslojna, troslojna kao i troslojna sa PE slojem za zaštitu od vlage i masnoća u prehrambenoj industriji. Ovaj proces se odvija na uređaju za kaširanje.

Samosklopive gajbice za voće i povrće - po evropskim standardima svo voće i povrće, koje se u svežem stanju izvozi u zemlje Evropske unije, mora biti upakovano isključivo u kartonsku ambalažu. Samosložive gajbice koje se transportuju i skladište u hladnjačama umesto klasičnog flutinga, koriste se pojačani HP fluting ili SC fluting koji sadrži veći procenat vlakanaca celuloze.

Drvene gajbice koje se kod nas nalaze u širokoj upotrebi, u Evropi su odavno prevaziđene, iz razloga nemogućnosti recikliranja, i u svom sadržaju imaju metalne elemente koji dolaze u direktan dodir sa voćem i povrćem.

Nedostaci papirne ambalaže mogu se ukloniti različitim premazima i zaštitama, pri čemu im se poboljšavaju funkcionalna svojstva kao što su otpornost na toplotu i masnoće. Papire je moguće presvlačiti (ekstruzijsko premazivanje): polietilenom(PE), polipropilenom (PP) ili polietilen tetraftalatom(PET) i laminirati polimernim filmovima ili aluminijskom folijom, ili tretirati voskom, silikonima...

Papiri koji nisu dodatno oplemenjeni ne mogu se koristiti za čuvanje hrane za duži vremenski period jer imaju loša barijerna svojstva. Papirna ambalaža koja je u direktnom kontaktu sa hranom mora se oplemeniti raznim premazima, impregnirati voskom, smolama ili lakovima, ili se laminirati nekim drugim materijalom zbog boljih zaštitnih i funkcionalnih svojstava.

O Autoru

Snežana Stanojević

1 Komentara o ovom članku
Ostavi komentar
OSTOJA
29.08.2017 21:49
KARTONSKE KUTIJE TREBBA PROIZVODITI O MOJOJ TEHNOLOGIJI , JER NEMA OTPADA PRI PROIZVODNJI. Odgovori

Ostavi komentar

Klijenti