Otvoreni investicioni fondovi: Fleksibilno upravljanje viškom sredstava
U uslovima povećane neizvesnosti na finansijskim tržištima i promenljivih kamatnih stopa, pitanje gde plasirati višak novčanih sredstava koja trenutno nisu neophodna za poslovanje postaje sve važnije i za privredu i za građane.
Klasična bankarska štednja, naročito kratkoročna, često ne pruža dovoljno fleksibilnosti, dok direktna ulaganja u pojedinačne finansijske instrumente zahtevaju znanje, vreme i veći stepen preuzetog rizika.
U tom prostoru, otvoreni investicioni fondovi predstavljaju institucionalno uređen i regulisan oblik ulaganja koji omogućava relativno jednostavno upravljanje likvidnim sredstvima.
Otvoreni investicioni fondovi sa javnom ponudom u Srbiji posluju u skladu sa važećim zakonodavstvom i pod nadzorom Komisije za hartije od vrednosti , dok su društva za upravljanje fondovima obavezna da posluju transparentno i u skladu sa pravilima tržišta.
Suština ovog modela je zajedničko investiranje sredstava većeg broja ulagača, pri čemu profesionalni upravljači (portfolio menadžeri) raspoređuju kapital u skladu sa unapred definisanom investicionom politikom fonda.
KAKO FONDOVI FUNKCIONIŠU I KOLIKO SU LIKVIDNI
Za razliku od oročene štednje, sredstva u otvorenim investicionim fondovima nisu vremenski zaključana. Investitori kupuju investicione jedinice fonda, čija se vrednost menja u skladu sa kretanjima na tržištu i uspešnošću upravljanja portfoliom (imovinom fonda).
Jedna od ključnih karakteristika ovih fondova jeste likvidnost – investicione jedinice se mogu otkupiti (unovčiti ) u svakom trenutku, uz rokove isplate koji su jasno definisani prospektom fonda.
Fondovi ne garantuju prinos, ali omogućavaju ulaganje u diversifikovan portfelj, uz redovno izveštavanje o strukturi imovine i vrednosti investicionih jedinica.
Upravo ta kombinacija dostupnosti , transparentnosti i profesionalnog upravljanja čini ih interesantnim i za pravna i za fizička lica.
U ŠTA FONDOVI MOGU DA ULAŽU I KOLIKI JE RIZIK
Investi ciona politi ka fonda precizno određuje u koje vrste hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata fond može da ulaže.
U praksi, fondovi u Srbiji najčešće ulažu u državne hartije od vrednosti , obveznice, depozite kod banaka, instrumente tržišta novca, a kod fondova sa većim stepenom rizika i u akcije domaćih ili inostranih kompanija.
Fondovi sa konzervativnijom strategijom uglavnom su fokusirani na instrumente nižeg rizika, sa ciljem očuvanja vrednosti imovine i manjim oscilacijama vrednosti investicionih jedinica.
Fondovi sa izraženijom komponentom rasta ulažu veći deo sredstava u akcije i dugoročne instrumente, što nosi veći potencijal za uvećanje vrednosti uloga, ali i veće kratkoročne oscilacije.
Za investitora to znači da rizik postoji u svakom fondu, ali je njegov nivo unapred definisan i transparentno prikazan.
Gubitak dela vrednosti uloga moguć je u zavisnosti od tržišnih kretanja, ali se rizik umanjuje diverzifikacijom i profesionalnim upravljanjem.
Istovremeno, u povoljnim tržišnim uslovima, vrednost investicionih jedinica može rasti i doneti veći prinos od klasične štednje.
GDE SE FONDOVI UKLAPAJU U POSLOVANJE PRIVREDE I FINANSIJE GRAĐANA
Za preduzeća, otvoreni investicioni fondovi mogu predstavljati praktičan način da se višak likvidnih sredstava privremeno plasira, bez dugoročnog vezivanja kapitala.
Mogućnost relativno brzog povlačenja sredstava čini ih pogodnim za upravljanje novčanim tokovima, naročito u periodima neizvesnog planiranja investicija.
Za fizička lica, fondovi predstavljaju alternativu štednji, uz mogućnost prilagođavanja lične strategije toleranciji na rizik.
Postojanje različitih tipova fondova omogućava investitorima da biraju između stabilnosti i potencijalnog rasta, u skladu sa sopstvenim ciljevima.
Otvoreni investicioni fondovi se zato ne mogu posmatrati kao univerzalno rešenje, već kao deo šire finansijske strategije – oblik štednje i investiranja bez fiksnog oročenja, ali uz jasno razumevanje rizika i tržišnih kretanja.
