Investitori pritiskaju tehnološke gigante: Amazon, Microsoft i Google moraju da otkriju koliko vode i struje troše AI centri
Više od deset velikih investicionih fondova podnelo je rezolucije uoči prolećnih skupština akcionara, zahtevajući od kompanija Amazon, Microsoft i Google detaljne podatke o potrošnji resursa na svakoj pojedinačnoj lokaciji njihovih data centara, piše nezavisni portal koji se bavi informacionim tehnologijama Toms Hardware
Pritisak raste nakon što su ovi giganti, usled otpora lokalnih zajednica, bili prinuđeni da otkažu projekte vredne milijarde dolara.
Trka u razvoju veštačke inteligencije (AI) se tako ubrzava, ali cena koju plaćaju i životna sredina i zajednice možda postaje neodrživa. Prema podacima agencije Mordor Intelligence, data centri u Severnoj Americi su tokom 2025. godine potrošili skoro bilion (1.000 milijardi) litara vode. Investitori sada traže da znaju tačno kako ovi objekti utiču na lokalne zajednice i njihove resurse.
Novi podaci o potrošnji vode u AI sektoru su alarmantni. Procenjuje se da generisanje samo 100 reči putem OpenAI GPT-4 modela troši ekvivalent tri flaše vode. Iako kompanije prelaze na sisteme hlađenja „zatvorenog ciklusa“, većina potrošnje vode je zapravo indirektna – ona se koristi u elektranama za proizvodnju ogromne količine struje koju ovi centri zahtevaju.
Investicioni fond Trillium Asset Management istakao je drastičan nesklad između marketinga i realnosti. Iako je Google (Alphabet) još 2020. godine obećao da će prepoloviti svoje emisije do 2030. godine, njihove emisije su zapravo porasle za 51% zbog ekspanzije data centara.
Zbog ovakvih trendova i infrastrukturnih uskih grla, skoro polovina planiranih gradnji data centara u SAD za 2026. godinu je već odložena ili otkazana.
Ovaj trend direktno utiče na narativ o energetskoj tranziciji koji pratimo na portalu. Svaki novi tehnološki centar (poput onih koji se sada nalaze u Srbiji ili onih koji se najavljuju) mora imati precizan proračun opterećenja na lokalni vodovod i elektromrežu.
Zbog toga, tehnološki giganti traže sopstvene, stabilne izvore energije i kao što smo ranije pisali, već razmatraju nuklearnu energiju kao jedini način da pomiri rast AI sa ciljevima o nultoj emisiji.
U isto vreme, otkazivanje projekata u SAD zbog otpora zajednice pokazuje da „tehnološki napredak“ više nije baš potpuni blanko ček kao što je bio do relativno skoro: transparentnost o kojoj pišemo ovde se pokazuje kao ključni faktor za opstanak bilo kog velikog infrastrukturnog projekta i ako „Big Tech“ kompanije ne uspeju da reše problem vode, struje i ostalih resursa – takozvana AI revolucija (mada mi imamo rezerve prema i revolucionarnosti i posebno prema navodnoj progresivnosti ove “revolucije”) mogla bi da udari u veoma stvarna i materijalna ograničenja.
Ili bi mogla da udari u nas: glavni konkurenti data centrima za resurse koje oni troše (voda, električna energija, prostor…) smo mi – zajednice ljudi. U isto vreme, velike tehnološke kompanije imaju resurse – novac – da sve to zaista i pribave, i potencijalno ga imaju dovoljno da nas na tržištu i pobede u trci za veoma ograničene resurse. Navedimo tako samo primer o kojem smo nedavno pisali: kompanija koja se bavi proizvodnjom električne energije, pre samo nekoliko dana je obavestila graćane grada Lake
Taho da im od sledeće godine neće isporučivati električnu energiju zbog “nezapamćene” potražnje koju diktiraju data centri. Pa se stoga postavlja otvoreno pitanje: da li mi sve te resurse imamo, stvaramo i održavamo za “nas” ili za data centre. Nekoliko smo puta pisali na ovom mestu, ali ćemo još jednom: društva i velike tehnološke kompanije se nalaze na kursevima koji ih izgleda vode u sudar.
Izvor: Nuklearna perspektiva
