Od prvih vožnji tramvajima na konjski pogon do pogleda u budućnost javnog prevoza

Kao gosti austrijske prestonice na poziv EuroComm Pr-a predstavništva grada Beča, zainteresovali smo se za nekoliko projekata koji se razvijaju u ovom gradu. Među njima je i projekat gradske linije kojom će saobraćati autobusi bez vozača, a projekat je započet ovog leta.

Cilj projekta jeste da u gradskoj četvrti Aspern u Beču, autobuska linija sa autobusima bez vozača može da funkcioniše u realnim uslovima – sa autobuskim stanicama, redom vožnje i pravim putnicima. Testiranje autonomnog mini-busa „Navya Arma“ s električnim pogonom već je u toku.

O ovom projektu smo razgovarali sa gospodinom Dominikom Grizom, potparolom Wiener Linien. Wiener Linien (Beč linije) je kompanija koja upravlja najvećim delom mreže javnog prevoza u gradu Beču. Oni su deo gradske korporacije Wiener Stadtwerke Holding AG. Putnike zastupa Putničko savetodavno veće i mogu dati predloge za poboljšanja a članovi ovog veća služe četiri godine. 

U muzeju saobraćaja „Remize“ koji je smešten u nekadašnjoj tramvajskoj stanici koja je izgrađena 1901. godine, posetioci mogu da se informišu o 150 godina istorije javnog gradskog saobraćaja. Muzej raspolaže jednom od najvećih evropskih zbirki istorijskih vozila kao što su tramvaj na konjski pogon iz 1868. godine, legendarni „Amerikanac“ - tramvaj koji je kupljen od Njujorške železnice. Nekoliko muzejskih eksponata se održava u voznom stanju, kako bi vožnje s njima i dalje bile moguće u određenim prilikama.

Gospodin Dominik Griz, bez obzira na veliki broj obaveza, izašao nam je u susret i odgovorio je na pitanja koja su nas interesovala za projekat autobusa bez vozača. 

Časopis Industrija: Beč je definitivno grad koji ostavlja bez daha, kako u izgledu i funkcionisanju, tako i u implementaciji novih tehnologija. Jedan od projekata koji se najavljuje zaista je fascinantan. Kako se došlo na ideju da se pokrene ovakav projekat autobusa bez vozača? 

Dominik Griz: Trenutno planiramo proširenje mreže metroa. Sada postoji pet linija metroa: U1, U2, U3, U4 i U6, i sada planiramo uvođenje linije U5. Planiramo da to uradimo sa automatizovanim operacijama. Sa radovima počinjemo 2018. godine.

Počevši od toga da imamo mogućnost da automatizujemo mnoge operacije u metrou, napredak tehnologije nam je omogućio da poboljšamo mnoge operacije u gradskom prevozu, i shodno tome došli smo na ideju da bismo mogli da pokrenemo projekat kakav je autobus bez vozača, koga će pokretati elektromotor.

Mislimo da to može biti više nego interesantna opcija, ne samo za čitav autobuski sistem već i ekonomski gledano. Na obodu grada imate mnogo putnika i projekat linije autobusa bez vozača bi služio da putnike od svog doma preveze do najbliže stanice metroa ili najbližeg čvora gradskog prevoza. To bi bio veliki interes i za nas kao gradski prevoz i za građane koji su u predgrađu. To će biti manji autobusi, kao šatl bus. 

Na taj način nećemo imati grad pun automobila, već ćemo imati grad gde ljudi šetaju, voze bicikle i koriste gradski prevoz. Nema gužve i zagađenja već čistijeg vazduha. I da bismo to imali, moramo da iskoristimo tehnološki napredak u javnom prevozu što pre. To nam je generalno ideja. 

Časopis Industrija: To je zaista sjajno razmišljanje i sjajan projekat!

Dominik Griz: Da, iskreno verujemo da je to ispravno razmišljanje, ali mi smo još na početku. Tu zaista ima puno posla, imate tu i privatni sektor, morate da zainteresujete investitore, treba da napravite vašu priču privlačnom, jer privatni sektor često ima tendenciju da preceni prednosti i preceni napredak koji je već urađen, jednostavno postoje velika očekivanja, ali moramo da idemo korak po korak.

Mi ćemo u tom autobusu imati putnike, znači ako budemo imali problem u autobusu mi nećemo imati nikoga od svojih ljudi već samo putnike i novu tehnologiju, što znači da ova linija i taj sistem mora da funkcioniše ne 99 već 100 posto, inače bismo imali haos. 

Ovo je dosta veliki izazov i mi priznajemo da smo na samom početku procesa, u fazi istraživanja, dakle još uvek nismo u operativnoj fazi. Ovo će biti istraživački projekat sa partnerima iz industrije, sa austrijskim Institutom za sigurnost u saobraćaju, koji je vrlo cenjena institucija u zemlji.

Austrijski institut za sigurnost je uključen kako bismo sagledali ljudski faktor: putnike kao i ostale pešake ili učesnike u saobraćaju. 

Moramo da znamo šta sve može da se dogodi kada među putnicima zaživi ovakva linija. Da li će roditelji staviti kolica sa svojom decom u ovakav autobus, kao i postaviti pitanja i za mnoge druge situacije. Moraće da se testiraju i najčudniji mogući slučajevi. Veoma značajan faktor je i reakcija ljudi na ovakvu vrstu novine ili novih tehnologija. 

Časopis Industrija: Cilj projekta je da gradska četvrt Aspern u Beču dobije autobuske linije sa autobusima bez vozača, koji će funksionisati u realnim uslovima, sa pravim stanicama, putnicima... Zašto je određen Aspern za ovaj projekat i da li, kada projekat zaživi u Apernu, će se ovo implementirati i u druge delove grada?

Dominik Griz: To naravno zavisi od toga kako će se ceo projekat pokazati u Aspernu. Cilj projekta jeste povećanje efikasnosti i sigurnosti autonomnih vozila kako bi se pokrenula autobuska linija u jezerskom gradu pod realnim uslovima. Aspern je otvoren za inovacije raznog tipa i inovativne pristupe za mnoge stvari. Jedan od velikih projekata sa konceptom novog stanovanja je sagrađen tamo. Ako krenemo od početne ideje, Aspern Seestadt je spojio visokokvalitetnu javnu infrastrukturu, pametne zgrade, zelene površine i otvorene prostore, a sve to spojeno inteligentnom logistikom.

Ovo je već veliko predgrađe i ima tendeciju da bude još veće, a postoje domovi koji su još dalje pozicionirani i realnost je takva da je po rođenim Bečlijama sve preko 10 minuta hoda već daleko. Ovo sve što sam naveo i jeste zašto je Aspern na neki način laboratorija za inovacije, zato što sam Aspern predstavlja jedan inovativan projekat. 

Ideja jeste da se nova autobuska linija bez vozača nalazi u manje naseljenom delu Asperna, gde je manja gustina saobraćaja i gde su potrebni manji kapaciteti u gradskom prevozu. Kao što sam rekao, ovi autobusi će biti manji i služiće za prevoz putnika do prve stanice metroa, gradskih autobusa. Mislim da gledamo i pričamo o dalekoj budućnosti ako govorimo o autobusima bez vozača koji su dugački 18 metara, primaju 200 putnika i saobraćaju po centru grada.

Časopis Industrija: Ovaj projekat će finansirati ministarstvo saobraćaja, a u njemu će učestvovati bečko saobraćajno preduzeće „Wiener Linien“, Austrijski tehnološki institut „AIT“ (Austrian Institute of Technologie), Upravni odbor fondacije za bezbednost u saobraćaju „KFV“ (Kuratorium für Verkehrssicherheit), Organizacija za kontrolu kvaliteta „TÜV Austria“, “Siemens AG Österreich” i francuski proizvođač autobusa „Navya“. Oni će raditi zajedno na tehnološkom i pravnom razvoju autonomnih mini-buseva. 

Broj učesnika govori o tome koliko je projekat kompleksan, kako očekujete da će putnici prihvatiti ovakav način transporta?

Dominik Griz: To je krucijalno pitanje i centralna tema, kako će to građani, putnici prihvatiti. Ovaj projekat može biti tehnički vredan ali ukoliko nije prihvaćen od strane putnika ili drugih učesnika u saobraćaju, to će naravno biti veliki problem. 

Časopis Industrija: Ali ljudi vole nove tehnologije...

Dominik Griz: Da, u pravu ste, ljudi vole nove tehnologije, ali opet sa druge strane imate mnoge koji će reći ja neću kupiti nikada auto bez vozača tj. samoupravljajući auto, a to je nova tehnologija.

Gledano iz drugog ugla, nekada ste imali i ljude koji nisu želeli da ulaze u lift ako se u njemu ne nalazi lift boj ili osoba koja će na neki način upravljati liftom ili pritiskati dugmiće. Pa opet, danas svi koristimo liftove bez ničijeg nadzora, verujući u njihovu sigurnost, ljude koji ih održavaju itd. U svakom slučaju kao što sam već rekao, moramo ići korak po korak. 

U početku će verovatno u ovim autobusima neko od zaposlenih biti prisutan, neko ko će odgovarati na pitanja koja će sigurno postojati, ali to nam kasnije neće biti potrebno zato što bi se kosilo naravno sa idejom celog projekta. 

Časopis Industrija: Da li mislite da Vam je potreban neki marketing za pristup putnicima?

Dominik Griz: Razmišljali smo o tome, ali mislim da će se ovaj projekat sam reklamirati. Zato što će ljudi želeti da vide autobus bez vozača, da se provozaju njime i onda će to svoje iskustvo opisati i objaviti međusobno i na raznim društvenim mrežama. 

Autobusi bez vozača su, ustvari, koliko dobar gradsko saobraćajni projekat, tako i odlična turistička atrakcija. Kao što želite da vidite Prater, Bečku operu, tako ćete hteti i da vidite autobus bez vozača i da se provozate istim.

Časopis Industrija: Da li će ovaj projekat uticati na broj zaposlenih vozača u gradskom prevoznom preduzeću ili je ova linija samo jedan plus u prevozu putnika?

Dominik Griz: Neće uticati, to će biti dodatak gradskog prevoza za prevoz putnika. Mi imamo sreću da živimo u gradu koji raste i koji ima sve više stanovnika. Recimo, pre sto godina u depou gde se vrši inspekcija i pregled vozila radilo je stotine ljudi, danas tu još imamo zaposlene, ali mnogo manje.

Razlog je tehnologija koja je napredovala, uključujući i alate koji su mnogo bolji. Bez obzira na to, mi trebamo nove ljude. Do kraja 2019. godine zaposlićemo 120 ljudi za obezbeđenje i preko 200 ljudi za servisni tim, kako bismo obezbedili da se naša pravila ispoštuju.

Kao i kod nove metro linije U5, bez obzira na automatizaciju, neće biti potrebe za otpuštanjem već naprotiv - postojaće potreba da se zaposli još ljudi različitih profila. 

Časopis Industrija: Projekat autobusi bez vozača je započet ovog leta i plan je da ova nova autobuska linija počne da saobraća 2019. godine. Da li redakcija časopisa Industrija može da očekuje kartu za jednu od prvih vožnji autobusima bez vozača?

Dominik Griz: Naravno, biće organizovana press tura, siguran sam da će se to desiti do 2019. godine, cilj je da do tada bude u upotrebi ova linija. Moraju se uraditi mnogi testovi, ali prvenstveno ne želimo da ta linija traje kao rokenrol zvezda, bude tu određeno vreme i to je to.

U nekim gradovima ovakav projekat je urađen, ali sa vožnjom oko 100 metara ili malom rutom ili brzinom gde niko ne vidi potrebu da se vozi ovim prevozom. I to je naravno uspeh, videlo se da je to moguće i zaboravi se vremenom, nakon čega svi kažu da je to bilo odlično.

Mi ne želimo to, mi želimo realnu operaciju. Poenta ovog projekta je drugačija, to treba da bude zaista jedan moderan način prevoza putnika i prvenstveno koristan. Želimo da vidimo kako će putnici reagovati, da li će nam trebati zaposleni da vrati taj autobus u garažu nakon vožnje, ili će se isti sam vratiti u depo. Naravno, moramo da se uverimo da je bezbedno voziti se u njemu i da je bezbedan za saobraćaj oko njega.

Časopis Industrija: I da se ne vrati u depo sa putnicima, već prazan nakon kraja vožnje...

Dominik Griz: Da, naravno. Treba testirati da li je moguće da putnici zaustave autobus, da napuste vozilo kada žele i kada je to moguće. Kako da organizujemo sve te operativne detalje, da uvek imamo nekog dostupnog za tehničku podršku, ali ne i da imamo nekoliko zaposlenih koji će iščekivati autobus i gledati da li se desio na njemu kvar ili ne, to onda gubi poentu ovakvog projekta.

Moramo da osmislimo sve, pa tako i mogućnost da pozovete autobus. Da li će se voziti sam bez obzira što nema nikoga unutra ili ćemo osmisliti nešto drugačije, trenutno nemamo odgovor na ova pitanja, ali na tome radimo.

Kao što sam rekao ranije, stvar je u tome kako će gradovi izgledati, u našoj viziji oni su bez automobila i nepotrebnog zagađenja. U gradu postoji više načina da se krećete od odredišta do odredišta. Moramo da istražimo sve mogućnosti i da napravimo mrežu prevoza još boljom. 

Nije poenta da autobusi bez vozača kruže i da dolaze na stanicu na svakih 15 minuta, što nije mnogo vremenski, ali je opet mnogo, zato što vaš put može trajati kraće od tog čekanja.

Časopis Industrija: U Beogradu, nažalost, 15 minuta nije mnogo čekanja na prevoz.

Dominik Griz: Za prosečnog bečkog putnika to je mnogo čekanja. Mogli ste videti po našem metrou i ostalim prevozima da je čekanje od 2-5 minuta, maksimalno 7 minuta, a i to je retkost.

Na primer ako imate auto i do pekare koju zaista volite trebaju vam dve autobuske stanice, vi nećete čekati 15 minuta, uzećete auto i otići ćete do pekare. Ali ako imate mogućnost da pozovete šatl bus preko vaše aplikacije i on dođe kada vam treba, to je onda druga priča, nećete bespotrebno koristiti svoj auto. 

Časopis Industrija: Ovo je zaista odlično zamišljen i više nego interesantan projekat.

Dominik Griz: Hvala vam. Mi smo zaista uzbuđeni oko ovog projekta, ali ono što je sigurno, biće dosta teško. Već na samom početku, potrebno je rešiti mnoga zakonska pitanja i zakonske regulative, recimo da li nam je dozvoljeno da uradimo sve ovo na način na koji smo zamislili, šta se dešava u slučaju da se neko povredi…

Da li će zakon posmatrati ovo kao autobusku liniju ili po zakonskim standardima to nije obična autobuska linija. Jednostavno, postoji mnogo zakona i procedura po svakom pitanju ovog projekta. Trenutno je sve fokusirano i bazira se na vozaču, ukoliko on nije tamo, kao što je slučaj sa ovim projektom, da li nam je potreban neki izuzetak zakona za prevoz ili nešto slično. Ništa od toga nije trivijalno u visoko regulisanoj oblasti kao što je javni prevoz. 

Časopis Industrija: Iskreno se nadam da ćete uspeti sa ovim projektom.

Dominik Griz: Hvala vam puno i mi se nadamo tome.

Pored projekta „Autobus bez vozača“ radi se i na projektu za bečke metro linije U2/U5. Ovaj projekat je sastavni deo „Investicionog paketa za javni prevoz“ i planirano je da bude okončan 2028. godine. Projekat podrazumeva produženje metro linije U2 i izgradnju nove metro linije U5, koja treba da spoji centar grada sa 17. bečkim okrugom.

Planirano je da linija U5 bude prva potpuno automatizovana metro linija u Beču. Do 2030. godine kompanija Simens će proizvesti do 45 vozova za potrebe gradskog saobraćajnog preduzeća „Bečke linije“ („WienerLinien“). 

Vozovi će moći da se usmeravaju potpuno automatizovano ili sa vozačem, a predviđeno je da vremenom zamene vozove koji saobraćaju na metro linijama U1, U2, U3 i U4. Novi vozovi će kao i do sada biti potpuno prohodni kroz sve vagone, bez barijera, klimatizovani i pod video nadzorom.