Novosadski Fakultet tehničkih nauka u međunarodnom projektu za borbu protiv rečnog plastičnog otpada
Fakultet tehničkih nauka u Novom Sadu saopštio je da je postao deo međunarodnog projekta za borbu protiv rečnog plastičnog otpada "Aquatic plastic" (AQPLA), kao jedini partner iz Srbije, a u okviru "Interreg Danube Region" programa, koji od 2011. godine finansira projekte posvećene zaštiti životne sredine u Podunavlju.
Projekat, vredan više od dva miliona dolara, ima za cilj razvoj detaljne baze podataka i metodologije za mapiranje rečnog plastičnog otpada, koristeći veštačke barijere poput hidroelektrana i tehnologije daljinskog otkrivanja, navedeno je u saopštenju.
Istaknuto je da se na taj način obezbeđuju inovativna rešenja za merenje, praćenje i preusmeravanje akumulacija plastičnog otpada iz prirode na deponije.
AQPLA se fokusira na razvoj komparativnih metoda monitoring kojima se procenjuje veličina, zapremina i masa plutajućih akumulacija otpada.
Projekat pruža dodatne alate za efikasnije upravljanje veštačkim vodoinženjerskim strukturama Iisektorom upravljanja vodama.
Ukazano je i da poseban značaj ima razvoj pristupačnih i održivih tehnologija za čišćenje reka koje koriste obnovljivu energiju rečnog toka, smanjujući troškove i povećavajući efikasnost uklanjanja otpada.
Konzorcijum okuplja univerzitetske stručnjake, istraživačke institucije, ministarstva, nevladine organizacije i javni sektor.
Vodeći partner projekta je neprofitno ekološko udruženje "Plastic Cup Society" iz Mađarske, a ostali partneri koji zajednički rade na rešavanju problema plastičnog otpada u Dunavskom region su timovi iz Austrije, Mađarske, Bugarske, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Rumunije, Slovenije, Slovačke i Srbije.
U okviru projekta, koji traje do 2026. na Fakultetu tehničkih nauka je održana radionica "Da li je cirkularna ekonomija ključ za životnu sredinu bez plastike?" na kojoj je učestvovalo 30 predstavnika raznik institucija poput Agencije za zaštitu životne sredine Srbije, Pokrajinskog sekretarijata za urbanizam i zaštitu životne sredine, Gradske uprave za zaštitu životne sredine Novi Sad, Gradske uprave Bečej, JVP Vode Vojvodine, kao i predstavnici nevladinog sektora.
U saopštenju se podseća da oko 80 odsto morskog otpada potiče sa kopna, te da u more dospeva rekama.
Dunavski sliv nije izuzetak – plastika koja se razgrađuje na mikro plastične čestice pod dejstvom sunčeve svetlosti i promenljivih temperatura predstavlja ozbiljnu pretnju ekosistemima, te se poslednjih godina posebna pažnja posvećuje upravo ovim problemima, podsetili su sa Fakulteta tehničkih nauka.
Izvor: Beta
