Nova industrijska zona gradiće se na 30 hektara kod Gornjeg Milanovca
Opština Gornji Milanovac još nema pristupnu saobraćajnicu do Takova gde se nalazi istoimena naplatna rampa, odnosno ulaz na autoput Miloš Veliki.
Ako budu ispoštovani postavljeni rokovi, ta situacija promeniće se oktobra ove godine kada će u potpunosti biti završena obilaznica oko Gornjeg Milanovca koja tranzitni saobraćaj izmešta iz gradskog jezgra i direktno ga vodi do autoputa.
- Neće više sav teretni saobraćaj prolaziti kroz centar grada, to će uticati i na ekologiju i na aspekte bezbednosti svih učesnika u saobraćaju, jer kada imate nekoliko desetina i stotina kamiona koji dnevno prođu kroz centar grada, možete zamisliti kolika je to gužva, a samim otvaranje autoputa ta perspektiva je bila i veća - rekao je predsednik opštine Gornji Milanovac, Dejan Kovčević.
Osim izgradnje direktne veze sa Milošem Velikim, izgradnja pristupne saobraćajnice otvara i mogućnosti za privredni razvoj ove opštine, što se ogleda u 30 hektara zemljišta opredeljenog za izgradnju nove induistrijske zone, za koju već postoji veliko interesovanje domaćih, lokalnih privrednih subjekata.
- Mi imamo potencijal razvoja od Gornjeg Milanovca duž pristupne saobraćajnice do samog Takova i na taj način ćemo i planirati dalji razvoj grada.
Planirali smo i jednu veliku industrijsku zonu, oko 30 hektara je već opredeljeno zemljišta za tu namenu, uz samu pristupnu saobraćajnicu, koja se nalazi negde na polovini, između Gornjeg Milanovca i Takova, dakle negde na pet kilometara u mestu Srčanik. Ono što je značajno reći jeste da je promet zemljišta na tom delu koji smo opredelili za industrijsku zonu već krenuo.
Neke kompanije iz Gornjeg Milanovca su već kupile zemljište i čekaju da se pristupna saobraćajnica završi kako bi mogli da šire svoje proizvodne pogone i da nastave proizvodnju koju su već započeli.
Opština Gornji MIlanovac će naravno gledati da uradi kompletnu komunalnu strukturu, kako bi odmah po završetku pristupne saobraćajnice mogli da koristimo tih 30 hektara za industrijsku zonu i kako bi kompanije koje su već kupile zemljište mogle odmah da grade svoja postrojenja - rekao je Kovačević.
Iako dugačka nepunih 10 kilometara, izgradnja ove saobraćajnice nije bila nimalo lak zadatak. Prema rečima Nenada Gligorijevića, direktora projekta ni ovaj poduhvat nije bio bez nepredviđenih poteškoća, pre svega podzemnih voda koje su na par mesta izazvale probleme građevinarima ali su i one uspešno rešene.
- Celokupna deonica podeljena je u dva lota. Lot jedan podrazumeva potpuno novu izgradnju saobraćajnice, na kojoj se nalaze četiri mostovke konstrukcije, jedan nadvožnjak, tri armiranobetonska zida, dve sanacije klizišta, dve konstrukcije od armirane zemlje i jedna potporna konstrukcija na širpovima.
Dok druga deonica, lot dva podrazumeva rekonstrukciju postojećeg državnog puta, gde će se u jednom delu izvršiti i proširenje postojećeg puta, a ostatak će biti potpuna rekonstrucija u smislu dodavanja pločastih propusta, 16 komada, osam armirano betonskih zidova i potpuno nova kolovozna konstrukcija.
Na samom projektu predviđeno je izmeštanje i zaštita elektro instalacija, Telekomovih instalacija kao i instalacija na vodovodu i kanalizaciji. Ukupna dužina deonice je 9,7 kilometara - istakao Gligorijević.
Izvor: eKapija
