LOGISTIKA – KLJUČ UMREŽAVANJA I POVEZIVANJA
Od pandemije preko rata u Ukrajini, krize su otkrile sve slabosti globalne ekonomije kao i ranjivost i važnost logistike. Pokazalo se, u par godina iza nas, koliko usporen ili zaustavljen transport izbacuje industriju iz koloseka, i kakve posledice nosi sa sobom. Jedan od primera je i blokada Sueckog kanala koja je ponovo dovela do velike promene u lancima snabdevanja.
Sa profesorom Miloradom Kilibardom razgovarali smo o logistici, Industriji 4.0, novim tehnologijama, autonomnim vozilima, saradnji nauke i privrede…
Časopis Industrija: Da li su se lanci snabdevanja konsolidovali posle ozbiljnih problema koji su nastali izazvani pandemijom, i da li su se u krizi ukazale loše karike globalne logistike? Kako biste definisali logistiku pre i posle pandemije?
Dr Milorad Kilibarda: Poslednjih nekoliko godina su obeležili vrlo značajni izazovi i poremećaji u lancima snabdevanja i logističkoj delatnosti . Prvo je bila pandemija, a zatim ratni sukobi, geopolitička, privredna i ekonomska kriza. Pandemija je pokazala najmanje tri važne stvari.
Prvo, videlo se koliko je logistika važna za nesmetano funkcionisanje privrede i društva u celini.
Drugo, vrlo brzo se shvatilo da su globalni lanci snabdevanja ranjivi i osetljivi na određene poremećaje i izazove.
Treće, pokazalo se koliko je logistika žilava i elastična industrija, koja je brzo odgovorila na određene poremećaje i pronašla nova rešenja u snabdevanju medicinskim sredstvima, farmaceutskim i prehrambenim proizvodima, energentima i sl.
Pre i posle pandemije, logistika je bila i ostala ključni faktor prostornih integracija i tržišnog povezivanja.
Postoje određene razlike koje su: strukturnog, konceptualnog i tehnološkog karaktera. Ranije su se svetska privreda i tržišta uglavnom oslanjali na globalne lance snabdevanja.
Danas se češće čuje da je potrebno raditi diverzifikaciju izvora i puteva snabdevanja, skratiti lance snabdevanja, umesto globalne više ići na regionalnu i lokalnu strukturu. Isto tako, umesto isključive težnje "Just in Time" konceptu, sada se ozbiljno razmišlja o držanju zaliha i "Just in Case" strategiji.
Kriza je pokazala koliko je važna vidljivost i planiranje lanaca snabdevanja, što je značajno ubrzalo proces digitalizacije i uvođenja novih tehnologija i rešenja.
Časopis Industrija: Industrija 4.0 i nove tehnologije koje su došle sa njom, postale su bitan šraf mnogih kompanija koje su bile otvorene za inovacije i promene, koje su želele da ostanu konkurentne na tržištu, smanje troškove i budu od početka u četvrtoj industrijskoj revoluciji. Kako Vi gledate na inovacije koje se već godinama šire industrijom i koliko su one zajedno sa industrijom 4.0 bitne kada govorimo o logistici?
Dr Milorad Kilibarda: Vizija Industrije 4.0. menja tradicionalni logistički sektor i postavlja nove izazove.
Konvencionalne tehnologije, metode i sistemi upravljanja dosti žu svoj maksimum i nužne su logističke inovacije. Da bi uspešno ispunile sve strožije zahteve tržišta, logističke kompanije su počele da usvajaju specifične tehnologije, koje se zasnivaju na: internet stvarima (IOT- Internet of things), big data analitici, automatizaciji, veštačkoj inteligenciji, cloud sistemima, blockchainu, proširenoj ili virtuelnoj stvarnosti, sajber fizičkim sistemima i sl.
Paraleleno sa razvojem Industrije 4.0 nastali su i koncepti Logistika 4.0 i Lanci snabdevanja 4.0. Ovi koncepti se odnose na integraciju naprednih tehnologija u procese logistike i lanca snabdevanja.
Cilj je da se kreira inteligentan, povezan i automatizovan lanac snabdevanja, koji može brzo da odgovori na promene u potražnji, optimizuje procese i poveća efikasnost.
Nove tehnologije obezbeđuju čitav niz benefita u logistici, a kao najvažniji mogu se izdvojiti: poboljšanje vidljivosti duž lanca snabdevanja (End-to-End (E2E) Visibility), planiranje u realnom vremenu, povećanje efikasnosti, bolja saradnja učesnika u lancu snabdevanja, veća agilnost, optimizacija logističkih procesa, unapređenje zadovoljstva korisnika i dr.
Časopis Industrija: U mnogim stručnim tekstovima uglavnom se provlači stav da je jedan od najvećih trendova koji će revolucionisati industriju transporta, razvoj autonomnih vozila. Kakav je Vaš stav? Koji se trendovi, po Vama, izdvajaju u današnjoj logistici i da li imate primer nekog pionirskog poduhvata kada je u pitanju jedna od najbitnijih karika u savremenom poslovanju?
Dr Milorad Kilibarda: Budućnost autonomnih vozila u logistici i transportu je uzbudljiva i puna potencijala. Kako tehnologija nastavlja da se razvija i unapređuje, verovatno ćemo u narednim godinama, videti širok spektar usvajanja autonomnih vozila.
Tri su ključne prednosti primene ovih vozila: povećanje bezbednosti, povećanje efikasnosti i smanjenje troškova uz ublažavanje problema nedostatka vozača.
Isto tako, postoje i tri grupe izazova koje je potrebno rešiti, kako bi se ubrzala primena autonomnih vozila u transportu, a to su: pitanja regulative, saobraćajna infrastruktura i prihvatanje od strane šire javnosti.
Dugoročno gledano, široka primena autonomnih transportnih sredstava bi mogla promeniti način razmišljanja o transportu i logistici. Ipak se radi o futurističkim rešenjima u koja se dosta ulaže, ali koja još uvek nemaju veću praktičnu primenu.
Pionirski projekti primene autonomnih kamiona za isporuke robe odnose se na dugačke relacije.
Tako na primer, američka kompanija Waymo jedan takav sistem testira u Arizoni. Ono što ima sve veću primenu su automatski vođena vozila (AGV - Automated Guided Vehicles) i roboti u skladištima i logističkim centrima.
Procenjuje se da će u narednih osam godina primena AGV tehnologija rasti po godišnjoj stopi od 8,5 % u Evropi do 12,20 % u Azijskopacifičkom regionu.
Na projektima uvođenja AGV ozbiljno rade i neke naše kompanije. Generalno, kada se govori o trendovima i novim tehnologijama, može se reći da njihova primena u logistici ide u tri pravca.
Prvi je digitalizacija zasnovana na informaciono komunikacionim tehnologijama, informacionim platformama i softverskim rešenjima.
Područje primene je komunikacija, odnosno kreiranje, prenos i razmena dokumenata, podataka i izveštaja.
Cilj je da se obezbedi vidljivost i efikasnost u lancima snabdevanja, smanje troškovi i greške, te obezbede adekvatne podloge za planiranje i upravljanje.
Drugi pravac jerobotizacija i primena različitih mašina, AGV tehnologija, dronova i sl. Cilj je da se optimizuju određeni procesi i operacije u skladištu, pretovaru, pakovanju i transportu, te tako ublaži problem nedostatka radne snage i smanje operativni troškovi.
Radi se o poluautomatizaciji, gde čovek još uvek ima ključnu ulogu, a mašina obavlje određene, uglavnom tehnološki ograničene logističke operacije (premeštanje robe, sortiranje, pakovanje i sl.)
Treći pravac je potpuna automatizacija i to u dva segmenta. Jedan je upravljanje logističkim procesima i lancima snabdevanja zasnovano na algoritmima odlučivanja, veštačkoj inteligenciji, mašinskom učenju, big data planiranju i analitici.
Drugi segment je potpuna automatizacija izvršenja logističkih procesa i operacija duž lanca snabdevanja, uz minimalno angažovanje čoveka.
Časopis Industrija: U kojim oblastima logistike su nove tehnologije najprimenjivije?
Dr Milorad Kilibarda: Digitalizacija je već sada značajno primenjena na različitim segmentima lanca snabdevanja.
Procenjuje se da će ona u narednih deset godina rasti po stopi od 16 do 20 % godišnje.
Transportni sektor ima najveći stepen digitalizacije, koji učestvuje sa oko 55 % u ukupnoj digitalizaciji logistike. Zatim slede upravljačko-administrativni sistemi (oko 24 %) i skladišni sistemi (oko 21 %).
Kada je reč o automatizaciji i tehnologijama zasnovanim na robotima, AGV tehnologijama, sajber fizičkim sistemima i drugoj opremi, onda su to svakako skladišni sistemi i logistički centri.
Proces premeštanja i transporta robe, prerada i sortiranje, pakovanje i drugi procesi koji se ponavljaju su vrlo pogodni za primenu ovih tehnologija, koje pomažu u smanjenju troškova radne snage, ublažavaju problem nedostatka radnika i ubrzavaju ključne logističke procese.
U budućnosti će većina logističkih procesa biti podržana automatizacijom. Ovo uključuje i automatski utovar proizvoda u autonomna vozila spremna za direktnu i efikasnu isporuku kupcima.
Časopis Industrija: Jedan od trendova u industriji kojem se sve više poklanja pažnja je održivost. Održiva ili zelena logistika zahteva razne mere i promene u organizaciji posla, a pored toga iziskuje i veće troškove poslovanja. Prema istraživanjima nekih logističkih kompanija, preko pedeset posto klijenata je reklo da bi bilo spremno da svoju pošiljku čeka duže ako se ona odvija zelenom logistikom, a oko dvadeset posto je reklo da bi bilo spremno da plati više takvu uslugu. Da li mislite da je u skorijoj budućnosti zelena logistika realnost, s obzirom na nove tehnologije, troškove i činjenicu da te povećane troškove plaća krajnji kupac?
Dr Milorad Kilibarda: Mislim da će zelena logistika biti neminovnost u budućnosti . Globalno se predviđa da će do 2028. godine, zelena logistika beležiti stopu rasta preko 6 % godišnje.
Cilj je dekarbonizacija lanca snabdevanja i smanjenje globalnog zagrevanja za 1,5 stepeni. Međutim, do sada je to dosta bilo deklarativno. Dosta priče, a rezultati skromni.
Ima čitav niz otvorenih i nerešenih pitanja vezanih za vidove transporta, povratnu logisti ku, emisiju štetnih materija, buke i sl. Tako na primer, radi se dosta studija i istraživanja na temu održivog transporta, čiji rezultati jasno ukazuju na pozitivne ekološke efekte primene železničkog ili vodnog transporta.
Međutim, u stvarnosti drumski transport još uvek ima dominanto učešće na kontinentalonom transportonom tržištu, iako emituje oko 140 gCO2/tkm, što je preko devet puta više u odnosnu na železnicu (oko 15,6 gCO2/tkm) ili skoro tri puta više u odnosu na vodni transport (oko 50,62 gCO2/tkm).
Korisnici usluga i akteri u lancu snabdevanja često daju društveno poželjne i prihvatljive odgovore, a u realnosti nije baš tako. U većini slučajeva zarada i profi t su još uvek u prvom planu.
Časopis Industrija: Da li naše logističke kompanije i naše tržište uspevaju da isprate trenutne globalne trendove u industriji transporta?
Dr Milorad Kilibarda: Kada je u pitanju naše tržište može se napraviti razlika između stranih i domaćih logističkih kompanija.
Strane kompanije, uglavnom koriste IT platforme i softverska rešenja, standarde poslovanja koji su razvijeni u njihovim centralama ili na nekim drugim tržištima. Na taj način značajno doprinose unapređenju logističke delatnosti kod nas.
Međutim, dosta su uzdržane kada je reč o investiranju u nova rešenja i tehnologije, savremene logističke centre i sisteme.
Za razliku od njih, vodeće domaće logističke kompanije, kao što su Milšped, Nelt, Transfera, DTS i dr., značajno ulažu u moderne logističke projekte, vrlo dobro prate nove trendove, razvijaju i primenjuju savremena logistička rešenja. Isto tako, određeni broj domaćih kompanija pokušava da prati trendove digitalizacije, ali jedan broj naših kompanija značajno logističkih zaostaje u odnosu na razvijene zemlje i tržišta.
U narednim godinama biće potrebno da dosta toga promene, kako bi ostale konkurentne na tržištu.
Takvo je stanje kada su u pitanju kompanije čija je osnovna delatnost pružanje logističkih usluga.
Međutim, postoje značajne kompanije iz sfere distribucije, trgovinskih lanaca i proizvodnje koje imaju dobro razvijene i primenjene logističke tehnologije i sisteme.
Naravno, veći je broj kompanija koje nemaju dovoljno razvijenu logisti ku.Na kraju, može se reći da naše kompanije imaju dosta logističkih izazova i problema, koji često postaju limitirajući faktori uspešnog poslovanja i daljeg razvoja.
Takvo stanje je posledica više uzroka, ali ja bih ovde istakao dva.
Prvi je pritisak brzog razvoja i rasta, gde kompanije nisu imale vremena i kapaciteta da se dovoljno bave sistemskim logističkim rešenjima.
Drugi je nedovoljno shvatanje važnosti i kompleksnosti logistike, od strane vodećeg menadžmenta.
Ako se ovome doda ubrzanje i promene poslovnih i tržišnih trendova, onda je jasno da se kompanije moraju ozbiljno posvetiti svojoj logistici i uz podršku eksternih konsultanata, eksperata i naučnih insti tucija raditi na unapređenju i razvoju logističkih rešenja.
Časopis Industrija: Kakva je saradnja akademske zajednice i industrije, kada govorimo o logistici i Saobraćajnom fakultetu? Da li privreda u današnje vreme, kada se poslovni trendovi skoro svakodnevno menjaju, dovoljno konsultuje naučne institucije? Imate li neke primere dobre saradnje ili primer uspešnog projekta?
Dr Milorad Kilibarda: Saobraćajni fakultet ima izuzetno dobru saradnju sa privredom. Odsek za logistiku je vrlo ponosan na to.
Imamo preko 50 potpisanih Ugovora o poslovno tehničkoj saradnji sa različiti m kompanijama iz oblasti logistike, trgovine, proizvodnje, distribucije, informaciono-softverskog sektora.
Saradnja se odnosi na praktičnu nastavu studenata, konkretne projekte, savetodavne usluge, gostujuća predavanja, naučne skupove i dr.
Saradnja privrede sa naučnim institucijama i konsultantima je ključna pretpostavka za uspešne razvojne projekte i sistemska logistička rešenja.
Zajednički timski rad ljudi iz kompanije i eksternih konsultanata se pokazao kao najbolji model za transfer znanja, razvoj novih rešenja i optimizaciju postojećih procesa.
Uspešne kompanije već odavno koriste ovaj model.
Dobra vest je što se poslednjih godina sve više naših kompanija kreće u tom pravcu. Lično sam uključen u različite projekte i veliko je zadovoljstvo kada zajednički razvijemo i primenimo određeno rešenje, unapredimo logističke procese i ostvarimo uštede. Stvarno ima dosta primera i projekata dobre saradnje, a ja ću ovde navesti samo neke koji su uspešno realizovani poslednjih par godina, u različitim industrijama.
Iz oblasti logističkih usluga izdvojio bi dva projekta.
Jedan od njih je automatizacija logističkih procesa u skladišnom sistemu i intermodalnom terminalu kompanije Nelt, a drugi je projekat planiranja, projektovanja i izgradnje Transfera logističkog centra.
Radi se o pojektima koji su zasnovani na naučno stručnim znanjima, sveobuhvatnoj metodologiji projektovanja i novim tehnologijama.
Iz sektora proizvodnje bi takođe izdvojio dva projekta unapređenja logističkih procesa u kompaniji Peštan Aranđelovac i Patent Co Mišićevo.
U sferi distribucije proizvoda naveo bi projekte opitmizacije logističkih troškova i ključnih performansi, koji su uspešno sprovedeni u kompanijama Auto Milovanović Banja Luka i Dukat Laktaši u Republici Srpskoj.
Poslednja četiri projekta su se odnosila na opti mizaciju postojećih tokova robe, logističkih procesa i operacija, što je rezultiralo konkretnim uštedama u vremenu, troškovima i radnoj snazi.
Tako na primer, uštede u vremenu potrebnom za obavljanje logističkih operacija i procesa kretale su se od 20 do 27 %, uštede u logističkim troškovima od 15 do 20 %, a uštede u radnoj snazi od 10 do 12 %.
Svi navedeni projekti su rezultatti mskog rada i sinergije naučnih i praktičnih znanja
Časopis Industrija: Kakvo je interesovanje poslednjih godina za studije Saobraćajnog fakulteta i kakva je budućnost novih saobraćajnih inženjera?
Dr Milorad Kilibarda: Interesovanje za studije na Saobraćajnom fakultetu je tradicionalno dobro.
Poslednjih 15 godina fakultet uglavnom u prvom junskom upisnom roku popuni sva budžetska i samofinansirajuća mesta. Prijavi se znatno više kandidata nego što su upisne kvote.
Posebno se beleži veliki rast interesovanja za studije na modulu za logistiku, gde je za jedno mesto zainteresovano četiri-pet kandidata.
Sa stanovišta zapošljavanja, budućnost saobraćajnih inženjera je dosta dobra. Potrebe tržišta su znatno veće od broja diplomiranih studenata, tako se svi oni zaposle čim završe fakultet.
Dosta studenata počne sa radom i pre nego što diplomira. Kroz stručnu praksu na završnim godinama studija nađu i posao. Mi na Odseku za logistiku smo uveli novi model praktične nastave, koji podrazumeva da studenti četvrte godine jedan dan u nedelji borave u kompanijama (našim nastavnim bazama) puno radno vreme gde sa mentorima obavljaju operativne poslove, rešavaju konkretne probleme i izazove.
Na taj način primenjuju i proveravaju praktičnu upotrebljivost znanja stečenih na fakultetu.
Pripremaju se za budući posao. Interesovanje kompanija za ovaj oblik saradnje stalno raste. Ove godine smo praktičnu nastavu izvodili u 12 kompanija.
Časopis Industrija: Kakva je trenutno situacija u svetskoj i domaćoj logistici i šta možemo očekivati u budućnosti ?
Dr Milorad Kilibarda: Razvoj logisti ke se stalno odvija u različitim geopolitičkim, ekonomskim, tehnološkim, energetskim i ekološkim okolnostima.
To će se nastaviti i u budućnosti , samo što će te okolnosti generisati nove izazove, trendove i rešenja. Kao savremeni logistički izazovi danas se mogu izdvojiti : promenljiva tražnja i zahtevi tržišta, geopoliti čka i ekonomska kriza, poremećaji u lancima snabdevanja, digitalizacija poslovanja, e-trgovina, nedostatak radne snage, demografska kretanja stanovništva, klimatske promene, bezbedonosni faktori.
Da bi uspešno odgovorila na navedene izazove nepohodno je da se logistika mnogo više posveti ubrzanim promenama poslovnih trendova i da razvija rešenja bazirana na novim logističkim servisima, digitalizaciji i automatizaciji, upravljanju talentima i ljudskim resursima, održivosti , rezilijentnosti , veštačkoj inteligenciji, mašinskom učenju i naprednoj analitici.
Logistika ne poznaje granice, tako da to što važi za svetsku važi i za domaću logističku industriju.
Svi se manje ili više nalaze na istom tržištu.
Dr Milorad Kilibarda je redovni profesor Saobraćajnog fakulteta Univerziteta u Beogradu i šef Odseka za logistiku. Autor je 7 univerzitetskih udžbenika, 3 naučne monografije, 170 naučnih i stručnih radova i preko 90 studija i projekata. Svoje naučno i stručno interesovanje usmerio je u pravcu istraživanja, planiranja, projektovanja, opti mizacije i unapređenja logisti čkih procesa i sistema. Dugi niz godina uspešno pruža konsultantske usluge različitim kompanijama na domaćem i regionalnom tržištu. Ekspert je Evropske banke za obnovu i razvoj u oblasti logistike i lanaca snabdevanja.
