Kolaborativni roboti - Koboti

Koboti ili kolaborativni roboti su roboti koji imaju za cilj da komuniciraju sa ljudima u zajedničkom prostoru ili da rade u neposrednoj blizini. Industrijski roboti dizajnirani su da rade autonomno, uz sigurnost koja je obezbeđena izolacijom od ljudskog kontakta, za razlika od kobota. Zahvaljujući senzorima i drugim dizajnerskim karakteristikama kao što su lagani materijali i zaobljene ivice, koboti mogu direktno i sigurno da komuniciraju sa ljudima. 

Kobote su 1996. godine izumeli J. Edward Colgate and Michael Peshkin, profesori sa Univerziteta Northwestern University. Podnošenje patenta u SAD iz 1997. godine opisuje kobote kao "uređaj i metod za direktnu fizičku interakciju između osobe i korisnika opšte namene (general purpose manipulator) kojim upravlja računar." Izum je nastao iz inicijative kompanije General Motors 1994. godine koju je vodio Prasad Akella iz GM Robotics centra.

Poenta celog istraživanja General Motors-a iz 1995. godine je bila namenjena pronalaženju načina da roboti ili oprema slična robotima postane dovoljno bezbedna za rad ili kooperaciju sa ljudima. 

Kompanije koje su počele proizvodnju kobota počele su da informišu industriju o tome da ne postoje proizvođači premali za implementaciju robota u svojoj proizvodnji.

Čak i preduzeća koja zapošljavaju manje od 10 ljudi mogu sebi priuštiti robote kojima je prosečan period otplate samo nekoliko meseci. Kolaborativni roboti spremni su za rad posle samo par sati „treninga”, obuke.

Koboti koji se primenjuju širom sveta, mogu raditi bez ikakvih sigurnosnih ograda, jedan pored drugog sa čovekom. To je od velikog značaja za mala i srednja preduzeća. Iz tog razloga, proizvođači širom sveta, uključujući mala i srednja, imaju korist kroz robotska rešenja. 

Nije iznenađujuće to da kolaborativni roboti zaslužuju sve veću popularnost u industriji. Znatno su jeftiniji u poređenju sa tradicionalnim industrijskim robotima i postali su pristupačni malim i srednjim proizvođačima. Nakon procene rizika, oni se mogu sigurno primeniti praktično u svakom okruženju.

Novi kvalitet kobota izbačen na tržište robota, istaknut je u godišnjem izdanju svetskog izveštaja iz robotike (World Robotics Report) objavljenog od strane Međunarodne federacije robotike (IFR). Prema tom izveštaju, rešenje kolaborativnih robota postaće tržišni pokretač automatizacije.

Inkubator Kočevje, otišao je korak dalje i počeo da edukuje o kobotima nastavnike i decu u školama. Uz podršku Instituta Jožef Štefan i SRIP Fabrike budućnosti, ove jeseni, ovaj inkubator edukovaće 150 nastavnika širom Slovenije za samostalnu upotrebu KUBO robotike u redovnim časovima osnovcima.

KUBO robote kreirao je Evropski centar za robotiku u Odensi, u Danskoj. Dizajnirani su da edukuju osnovce o osnovama programiranja, robotike i rešavanja problema kroz proces i kreativno razmišljanje. KUBO program se sprovodi bez upotrebe bilo kog računara i bez uticaja na redovni nastavni materijal. To je sredstvo za sticanje znanja, gde učenici vođeni kroz igru, uče osnovne koncepte iz Industrije 4.0.

Ovaj pilot projekat je prošle godine prošao uz veliko interesovanje i podršku i samim tim ove godine KUBO se uvodi u sva četiri razreda osnovne škole u Koči.

Učenici će u redovnom programu naučiti osnove robotike i programiranja i na taj način od rane mladosti biće nadahnuti za znanje koje će im, bez sumnje, biti potrebno u budućnosti.

Idejni tim ovog projekta smatra da je danas uglavnom prepušteno ambicijama mladih i njihovih roditelja da li će uopšte doći u kontakt sa tehnologijom. Što može biti štetno s obzirom na napredovanje tehnologije. Što se kasnije mladi uključuju u poznavanje i korišćenje novih tehnologija, u budućnosti će im biće lakše da se uključe u poslovne i industrijske tokove. 

Naša sadašnjost su računari, budućnost današnjih osnovaca biće potpuno drugačija, smatraju stručnjaci. Kubo robot u ovom programu je namenjen deci starosti između 6 i 9 godina. Deci ne treba računar ili tablet da bi radili sa njim, ali kroz igru uče osnovne elemente programiranja, programskog jezika. Rad sa robotima pored učenja podstiče dečiju maštu.

Časovi robotike su deo redovnih školskih časova, u ukupnom trajanju od 30 sati godišnje. 

Ovaj školski robot, kobot je inače nastao pre dve godine kao univerzitetski projekat, kada su studenti došli na ideju da podučavaju decu kodiranju i programiranju. Na osnovu mnogih istraživanja i razgovora napravili su robota. 

Na ovogodišnjem sajmu IFAM & INTRONIKA u Ljubljani predstavnici časopisa Industrija su se i upoznali sa ovim zaista sjajnim projektom. Na ovom sajmu pored prezentacija i promocija, pažnju prisutnih je privukao i mali KUBO robot, čija je ideja nastanka kao što smo već rekli, da edukuje i uči osnove programiranja za Industriju 4.0, decu uzrasta od 6 godina i starije.

Svi posetioci i izlagači imali su priliku da vide kako mališani na licu mesta uče o osnovama programiranja, o robotici i o rešavanju problema kroz proces i kreativno razmišljanje. Drugim rečima, da maštaju i sami smišljaju svoju igru, ne znajući da tog trenutka programiraju.

Možda mnogima deluje da je rano deci uvesti ovakvu vrstu obuke, školovanja već na početku istog, ali sa druge strane to sigurno može biti produktivno, ako ih već u tom uzrastu opredeli ka budućem pozivu, srednjoj školi, fakultetu.

Deci bi trebalo ostaviti pravo da budu deca, a obrazovni sistem mora biti prilagođen novim potrebama i novim vremenima.

Ako kroz igru dodatno mogu sebi da osiguraju budućnost, onda je to definitivno pravi put.