Kako se HR i Menadžment u Srbiji bori sa korona virusom

Menadžment Centar Beograd u saradnji sa HRM klubom organizovao je 19. marta 2020. od 13h do 15h on-line diskusiju HR menadžera i generalnih direktora.

Više od 280 eksperata iz oblasti HR i generalnih direktora okupila se on-line da bi razmenila iskustva i znanja o ekonomskoj borbi sa COVID 19. Poslovni ljudi dali su svoje konkretne akcije koje preduzimaju da zaštite zaposlene, odnosno svoja preduzeća.

Na on-line diskusiji govorili su eksperti iz oblasti HR (human resources, ljudski resursi) i rukovodioci najvećih privatnih, državnih i internacionalnih kompanija koje posluju u Srbiji. Na panelu je bilo 5 panelista i preko 280 aktivnih učesnika.

On-line diskusija bila je održana preko interneta, odnosno aplikacije ZOOM.US.

Panelisti koji su govorili:

• Aleksandra Dutina, HR direktor, CARLSBERG
• Maja Mrkalj, HR direktor, DR. OETKER
• Ivan Radukanović, HR Business Partner, KOLUBARA UNIVERZAL
• Dejan Pešić, Generalni direktor, MEDIGROUP
• Nataša Marković, Generalni direktor, GALEB GROUP

Moderator ove on-line diskusije bio je Bojan Šćepanović, Direktor, MENADŽMENT CENTAR BEOGRAD

Jedno od prvih pitanja učesnika za paneliste bilo je: Da li je neko imao plan u slučaju pandemije? Ako je neko imao takav plan, da li može da saopšti učesnicima diskusije koje korake taj plan sadrži?

Maja Mrkalj, HR direktor, DR OETKER je odgovorila na ovo pitanje i rekla da njena kompanija nije imala isključivo plan za slučaj pandemije ovakve vrste i misli da ni jedna kompanija to nije imala. Njena kompanija ima generalni plan u slučaju krize, koji se između ostalog odnosi i na ovakve situacije. 

“On prvenstveno podrazumeva neka pravila ponašanja koja se uvode, onda se ostavlja kriznom štabu, koji je unapred formiran da odluči o tome kakva će biti organizacija rada. Menjaju se pravila komunikacije, u smislu da krizni štab preuzima komunikaciju sa eksternim saradnicima, javnošću i donosi odluke koje su inače odluke linijskog menadžmenta. U tom smislu jesmo imali pripremljen plan, ali jednostavno ovakva situacija nas je kao i sve zatekla i od svih nas se očekuje da se na dnevnom nivou prilagođavamo novonastaloj situaciji i uslovima. Kada kažem sve, ne mislim samo na kompaniju DR OETKER Srbija već na celu našu grupaciju širom sveta, zato što je u svakoj zemlji situacija drugačija i nosi neke drugačije izazove sa sobom.” 

Gospođa Mrkalj je dodala da su prve mere bile zabrana putovanja za zaposlene i da se održavanje sastanaka sveo na sam minimum, a onda su se ostale mere lokalno razrađivale u odnosu na trenutnu situaciju i na donošene mere od strane državnih institucija.

Sledeće pitanje bilo je postavljeno Ivanu Radukanoviću, HR Business Partner, KOLUBARA UNIVERZAL.

Da li postoji bar nezvanična informacija o tome kako će u privatnom sektoru biti regulisana isplata ukoliko se ispostavi da se kriza oduži na dva meseca? 

Pre odgovora, gospodin Šćepanović je pojasnio da je kompanija Kolubara Univerzal bila svojevremeno deo EPS-a, a sada su deo nemačke kompanije Kontinental. 

“U zavisnosti od mera koje se donose svakodnevno i njihovih aktuelnosti, tako se i mi prilagođavamo u svakom trenutku. Ono što je najvažnije je da budemo skoncentrisani u svakom trenutku na prave informacije koje se baziraju na merama koje su objavljene u Službenom glasniku” rekao je gospodin Radukanović.

On je dodao da će način isplate ako se pandemija oduži na dva meseca biti zavisno od ugovora koji zaposleni ima sa kompanijom, mogućeg plaćenog odsustva ili od toga da li je zaposleni na bolovanju. Kao i da će na to dosta uticati odluka države da li će izaći u susret privatnicima sa bilo kakvim subvencijama, barem za majke sa decom mlađom od 12 godina. 

Nataša Marković, Generalni direktor, GALEB GROUP je konstatovala da je u Šapcu vanredno stanje, ali da proizvodnja radi. Gospođa Marković je dodala da su reorganizovali posao i da se odvija u smenama, pri čemu je napravljena malo veća vremenska razlika između smena. Uvedena su dezinfekciona sredstva, boravak do dvadeset ljudi u prostoriji i sve ostale mere koje su savetovane od strane stručnjaka. Ona je takođe dodala na kraju svog izlaganja da je bitno da zaposleni imaju podršku od strane menadžmenta.

Sledeći panelista koji je govorio u ovoj on-line diskusiji je Dejan Pešić, Generalni direktor, MEDIGROUP. On je naveo da je ova kompanija u specifičnoj situaciji zato što je sa sektorom kojim se bavi u centru vanrednog stanja. 

“Kada smo videli šta se dešava u Kini i da se pojavljuju slučajevi zaraženih i u Evropi, oformio sam još polovinom februara krizni tim, medicinski deo, posebno za bolnice i domove zdravlja. Pod timove sam stavio i nabavke, koje su izuzetno kritične. Mi imamo 3 bolnice i 11 domova zdravlja, 1000 zaposlenih i 1000 konsultanata.” 

Na pitanje da li Medigroup ima testove na korona virus, gospodin Pešić je odgovorio da nemaju i da jedino u Srbiji te testove rade na Institutu Torlak i da te testove ne možete dobiti ni u bolnicama. Što ne znači da će to tako ostati do kraja ove krizne situacije.

Pitanja su se nizala i uglavnom su bila vezana za radne odnose u kompanijama. 

Kako se odnosi prema dnevnim poslovima a koji se tiču radnih odnosa? Neprodužavanje ugovora, ili raskid ugovora zbog lošeg radnog učinka. Kakve su preporuke što se tiče radnih odnosa tokom krizne situacije? Da li je uopšte po zakonu raskinuti radni odnos u vanrednom stanju?

S obzirom da niko nije davao odgovor, gospodin Pešić je rekao da je to na neki način dobro, zato što očigledno da provera tih informacija nije bila najvažnija u ovom trenutku. On je dodao da postoje razne mere u zakonu, ali da je to zadnja mera koju treba upotrebljavati i da treba pustiti i videti šta će se dešavati u poslovanju i da je najbitnije sačuvati radna mesta i zdravlje zaposlenih.

Ono oko čega su se svi panelisti složili je da su razne industrije različito pogođene. Kao što su hoteli u Beogradu i u Srbiji koji trenutno imaju oko 5% popunjenosti, kupovina automobila koja je više nego prepolovljena, za razliku od industrija hrane, medicinske opreme… 

Paneliste su bili upitani da li su radili projekcije plata za naredni period i da li postoje različiti scenariji u odnosu na odvijanje krizne situacije. Gospodin Radukanović se prvenstveno nadovezao na priču o otpuštanju radnika i rekao da tu opciju kompanija za koju radi za sada uopšte nije razmatrala. On je dodao da postoje drugi načini da se naprave razne uštede i da je prva stvar koju će uraditi, promena režima rada. Što se tiče zaposlenih koji imaju ugovor na određeno vreme, dodao je on, moguće je da kompanija neće imati kapacitete da te ugovore produži i da imaju nekoliko scenarija koje svakodnevno razmatraju u odnosu sa situacijom. 

Gospođa Mrkalj je rekla da je sada pravo vreme da se HR u svim kompanijama seti svih priča o svrsi i vrednostima, da je sada momenat da se to pokaže i na delu i da je rano da se prave finansijski scenariji. Ona je istakla da misli da će sve kompanije mnogo bolje proći ako se ostane fokusiran na to da se održi kontinuitet biznisa i poslovanja, koliko je to moguće i da se sa druge strane pokaže potezima i načinom rada zaposlenima da živimo te vrednosti o kojima se do juče pričalo. Ona je na kraju dodala da je možda malo i neumesno pričati o tome koliko je nama teško u situaciji kada mnogi doktori rade po dvadeset sati i u centru su same krize. 

Gospođa Mrkalj je dodala, a ostali panelisti su se složili, da je svesna da će velike kompanije prevazići ovakvu krizu, ali da bi trebalo da razmisle posle krize kako da pomognu malim kompanijama, koje nisu imale snage za opstajanje, da ponovo počnu sa radom. 

Učesnici ove on-line diskusije su pisali o svojim iskustvima i načinima na koji su obaveštavali zaposlene o trenutnoj situaciji. Jedan od učesnika je napisao da su prve mere koje su preduzeli bile da se zaposlenima podele brošure Svetske zdravstvene organizacije kako da se nose sa stresom u ovom periodu i kako da pomognu deci da se nose sa trenutnom situacijom i boravkom u zatvorenom prostoru. 

Drugi su govorili o radu od kuće, “Sve radimo on-line i koristimo platforme tj. obuhvatna rešenja za video intervjue, on-line testiranja, itd. Koristimo i vreme za on-line coaching i treninge sa spoljnim saradnicima”.

Jedan od učesnika diskusije došao je do informacije, da je vlada Hrvatske prihvatila odluku, da se svim firmama odloži plaćanje doprinosa na plate za 3 meseca uz mogućnost produžetka za dodatna 3 meseca. Nakon toga će omogućiti otplatu tih doprinosa bez kamata na 24 rate.

Bilo je i neproverenih informacija kao što je o Vorenu Bafetu, koji je svoj proizvodni pogon u kom proizvodi automobile u Kini preuredio i sada proizvodi zaštitne maske za ceo svet.

Gospodin Pešić je pri kraju diskusije rekao da sa zebnjom isčekuje da se neke mere od strane države donesu, vezano za privredu i posebno za zdravstvene radnike. On je dodao da vlada radi jako puno sada, ali da država mora da donese neke mere zato što cela ekonomija ide lančano na dole.

Jedan od zaključaka panelista ove diskusije je bio da treba biti prvenstveno odgovoran prema drugima, treba zaštiti zaposlene, ako je moguće odmah poslati zaposlene da rade od kuće i na taj način dati sve od sebe da se sačuva njihovo zdravlje. Ako se sačuva zdravlje moći ćemo kada se sve ovo završi da nastavimo sa radom.