Ka strategiji nove industrijalizacije Srbije

Mašinski fakultet Univerziteta u Beogradu, u saradnji sa kompanijom "Metalac a.d" i uz podršku PKS, organizovao je stručni skup "Panel: Industrija 4.0 – nova industrijalizacija Srbije", kako bi se kroz dijalog međunarodnih eksperata, naučne zajednice i vodećih kompanija u industrijskom sektoru, otkrili prioriteti, ključni izazovi i mogućnosti u kreiranju strateških pravaca za razvoj modela Industrije 4.0.

"Budućnost je odavno počela i nije pitanje hoćemo li u nju, jer ko neće – nestaće sa scene", "Šta god radili neophodno je da u istom vozu budu država, poslovna i akademska zajednica", "Hitno nam je potrebna strategija nove industrijalizacije i natprosečni stručnjaci jer posao završavaju ljudi a ne tehnologija" bile su samo neke od ključnih poruka koje su uputili učesnici stručnog skupa održanog u kompaniji "Metalac" u Gornjem Milanovcu.

Otvarajući skup "Panel industrija 4.0 – nova industrijalizacija Srbije", Dragoljub Vukadinović, predsednik kompanije Metalac, jedne od najuspešnijih izvozno orijentisanih domaćih kompanija, koja u svoj lanac vrednosti uključuje značajan broj malih i srednjih preduzeća, ukazao je na značaj ovakvih događaja, dok je profesor Ekonomskog fakulteta Dragan Đuričin naglasio važnost prilagođavanja promenama koje zahteva digitalizacija.

"Posle 2008. godine stvari su se dramatično promenile. Neoliberalni model je prevaziđen i Srbija to mora da prihvati. Sa industrijom 4.0 dobili smo kvantni skok mogućnosti. Nove tehnologije su donele aplikacije koje integrišu glavne karakteristike tradicionalnih informatičkih alata. A prema predviđanjima, 2050. godine 80 odsto stanovništva sveta živeće u 80 megalopolisa. Dakle, menjajmo se ili ćemo nestati, poručio je profesor Đuričin.

Industrija 4.0 i digitalizacija su ključne reči 21. veka na globalnom nivou i jedan od najvećih izazova, pre svega, za zemlje u razvoju, koje teže da ubrzano unaprede svoje ekonomije i sustignu razvijene zemlje, ukazala je Vidosava Džagić, pomoćnica direktora PKS – PK Beograd.

Privredna komora Srbije aktivno radi na podsticanju i unapređenju kapaciteta kompanija da se što lakše i kvalitetnije pripreme za neminovne, intenzivne promene u industrijskom sektoru, a jedan od načina su stručni skupovi na kojima predstavnici vodećih industrijskih kompanija u Srbiji, konkurentni na međunarodnom tržištu, prezentuju primere dobre prakse različitih modela Industrije 4.0 u proizvodnji, logistici i servisima, i daju ideje i preporuke za dalji razvoj, istakla je Džagić.

Dekan Mašinskog fakulteta profesor dr. Radivoje Mitrović smatra da je glavni izazov kako da se u okviru evropskog koncepta izborimo da budemo niša u kojoj caruju vrhunske tehnologije.

Predstavljajući iskustva globalnih lidera u ovoj oblasti Carsten Vollrath, predstavnik SWISS IPG Partners Group AG iz Švajcarske, Nemačke i Austrije, ocenio je da zemljama koje su danas globalni lideri u ovoj oblasti, najveću i jedinu prednost daje to što su krenule rano – neke čak i pre 10 godina.

"Za digitalizaciju industrije neophodan je blizak savez nauke, privrede, politike, udruženja, poslovnih industrijskih unija, kao i razvoj kompetencija, veština i biznis modela – jer ne završava posao tehnologija već ljudi. Srbija mora najpre da odredi oblasti delovanja, da identifikuje industrijskog partnera i ključnu grupu malih i srednjih preduzeća, da ih umreži sa univerzitetima, poslovnim udruženjima, stručnjacima i konsultantima kroz tzv. digitalne laboratorije.

Kroz te laboratorije bi se, uz zajednički rad i povezivanje sa međunarodnim partnerima, za 6 do 9 meseci razvio demonstracioni model digitalne transformacije. Srbija ne treba da kopira, već da traži svoj put, poručio je Vollrath.

Dok se to ne desi moramo biti svesni činjenice da "naš generalni poslovni model mora da se promeni", rekao je Miroslav Lutovac, direktor Sektora industrija PKS. Zato je važno ne samo da budemo dobro informisani i da ispratimo primere za ugled, kako u svetu, tako i kod nas, gde kompanije poput "Metalca", ali i manje, već čine krupne korake.

Katarina Obradović, pomoćnica ministra privrede, napomenula je da ni u vladinim resorima čitav proces prepoznavanja ključnih oblasti i modela za proces Industrije 4.0. ne ide "lako".

"Izvesno je samo da je neophodan dogovor države, nauke i biznisa. Zato se prešlo na izradu Strategije pametne specijalizacije, sa ciljem da se otkrije koje su to stvarne potrebe razvojno orijentisanih preduzeća, da bi Ministarstvo osmislilo novu industrijsku politiku", rekla je Obradović.

Konferencija je pokazala da nije problem poznavanje novih pojmova i nove prakse izražene novim jezikom poput Internet of things, Big data, Edge Computing, 5G, Block chain, Artificial inteligence, Virtual reality VR, Augmented reality, Chat botovi, Digitalna transformacija...

Ono što je najvažnije jasno je iskristalisano u svim prezentacijama i diskusiji koju je vodio Mihailo Vesović, savetnik predsednika PKS. Na diskusiji je postignut konsenzus oko ključnih tačaka: budućnost je već počela, a ko ne "uđe u vagon" – nestaće. Država, nauka i privreda moraju biti u istom vozu, Srbiji treba strategija nove industrijalizacije.

"Treba nam nova poslovna kultura i trebaju nam iznad prosečna, pre svega inženjerska, znanja i kompetencije", rekao je Vesović.

Među učesnicima skupa bili su predstavnici kompanija iz Beograda, Užica, Kragujevca, Požege, Niša, Gornjeg Milanovca, predstavnici akademskih i naučnih institucija i strukovnih organizacija.

Izvor: PKS