Izazovi koje nameće logistika

Povodom jedne od tema koje su u fokusu u avgustovskom broju Industrije, razgovarali smo sa vodećim stručnjakom na području Supply Chain Managementa (logistika, proizvodnja i nabavka) osnivačem kompanije Logiko d.o.o. gospodinom Antoniom Zrilićem.

Gospodin Zrilić od 2007. godine radi sa preduzetnicima i vlasnicima kompanija, izvršnim menadžerima kako bi im pomogao u profitabilnom rastu, povećanju produktivnosti i unapređenju cash-flowa kroz savetovanje i edukaciju. Autor je jedinstvene metodologije kao što je „Optimizacija zaliha u 6 koraka i „Sedam veština za uspešno vođenje nabavke“.

Časopis Industrija: Uspešno ste sproveli procese optimizacije troškova, povećanja profitabilnosti i poboljšanje procesa u skladištu, logistici i celokupnom lancu snabdevanja u mnogim kompanijama u regionu kao i šire. Sa kakvim se problemima susreću kompanije koje se bave logistikom i da li se razlikuju problemi u zavisnosti od zemlje i tržišta u kojoj se nalazi kompanija?

Antonio Zrilić: Upravo sam u jednom članku obradio vezu logistike i strategije preduzeća te kako sa logistikom uticati na sprovođenje strategije. Uobičajena strategija svakog preduzeća je profitabilan rast. Neke kompanije više cene rast kao takav i povećanje tržišnog udela dok je nekima ipak bitno da taj rast bude održiv i da je profitabilan. Međutim, bez obzira kakvi su detalji strategije, svaka strategija da bi bila sprovedena mora imati definisane procese koji podržavaju istu.

Problemi sa procesima su uvek isti bez obzira o kojoj se industriji, državi ili tržištu radi. Traži se efikasnost, a to u prevodu znači da postignete što veći output sa što manjim inputom.

Inputi su zalihe, prostor za odlaganje tih zaliha, oprema za manipulaciju te ljudi koji je opslužuju. Tu su i IT sistemi koji vam olakšavaju upravljanje svim ovim resursima. A output je zadovoljan kupac. Šta znači zadovoljan kupac? Krenimo od sebe kao kupca i šta mi želimo kada smo u toj ulozi.

Kupac želi svoju plaćenu robu ili uslugu brzo (u dogovoreno vreme) i tačno (naručena roba u dogovorenoj količini i kvalitetu). Neko će reći i po što nižoj ceni, ali s obzirom da je kupac već naručio robu po dogovorenoj ceni, njega ne zanima po kojoj ceni (troškovima) ćete vi dostaviti tu robu.

To zanima vas kao dobavljača. I taj "detalj" je u srcu logističke efikasnosti. Kao i kod zahteva za povećanjem kapaciteta i prihoda koje smo naveli, tako i zahtev za efikasnošću završavamo procesima. Dakle, tajni sastojak povećanja efikasnosti jesu procesi i to je spona između dva globalna cilja: prihoda i efikasnosti. Dakle, glavni problemi su povezani sa efikasnošću ili fleksibilnošću procesa.

Časopis Industrija: Koja su to nova logistička rešenja i koliko automatizacija, kao i nova informaciona i softverska rešenja pomažu današnjoj logistici?

Antonio Zrilić: Ja se kod automatizacije držim zlatnog pravila, a to je da se automatizacija ne radi i ne uvodi sama radi sebe već mora biti u funkciji poslovnih procesa. Drugo pravilo je da bi procese najpre trebalo definisati na suvo bez automatizacije, a tek kada su ti procesi optimizovani - onda se uvode delovi automatizacije koji te procese mogu ubrzati ili povećati tačnost i slično.

Časopis Industrija: Da li je ulazak Hrvatske u Evropsku uniju pomogao Hrvatskoj logistici?

Antonio Zrilić: Promenilo se to da je nakon ulaska u EU u Hrvatskoj puno veća konkurencija zahvaljujući zakonodavstvu Europske unije u kojem se dozvoljava svakom preduzeću koje vrši usluge prevoza u nekoj članici Unije, da može obavljati usluge internog prevoza u svim članicama Unije.

To znači da transportno preduzeće iz Španije ili Bugarske može obavljati usluge internog transporta unutar Hrvatske bez da prethodno otvori preduzeće ili predstavništvo u Hrvatskoj. Isto tako i preduzeće iz Francuske, itd. To vrši ogroman pritisak na konkurentnost kod domaćih prevoznika.

Časopis Industrija: Koje su po Vama odluke i potezi potrebni da bi zemlje u regionu bile konkurentne na međunarodnom tržištu logistike i celokupnom lancu snabdevanja?

Antonio Zrilić: Za uspeh na međunarodnom tržištu logistike, kao i na bilo kojem drugom tržištu važan je u prvom redu stav odnosno mentalitet kojim treba gledati na globalno i međunarodno tržište kao na svoje ciljno tržište. Naš problem malih država je kompleks manje vrednosti i već u startu se predajemo i mislimo da moramo raditi samo na domaćem tržištu.

Već nas to stavlja u defanzivan položaj i odmah zatim počinje kukanje kako će nas strane multinacionalne kompanije pojesti za doručak. Čim tako razmišljamo, mi smo paralizovani da razmišljamo o tome kako konkurisati tim istim kompanijama na njihovom terenu. Sportskim rečnikom, rekli bismo da stalno igramo na svojoj polovini terena. Dakle, moj je savet da budete hrabri u nastupu na stranim tržištima.

Časopis Industrija: Da li je trenutno došlo do viška logističkih kapaciteta koji su doveli do obaranja cena usluga? Da li je prihvatanje posla po niskim cenama put u propast poslovanja?

Antonio Zrilić: Već sam u jednom intervjuu izrazio svoje mišljenje o tome. Meni je jasna tehnologija koja dovodi do damping cena. Mi smo u Hrvatskoj naučili lekciju kada je u tadašnje vreme najveći prevoznik Pevec propao i za sobom ostavio devastirano tržište transporta.

Naime, model je jednostavan. Ako želite postati najveći morate uzimati što više posla. Da biste mogli odraditi taj posao, trebaju vam kamioni. Kada kupite veliki broj kamiona, morate ih konstantno držati zaposlene. Da bi ih držali zaposlene, počinjete pristajati na bagatelne cene koje ne pokrivaju ni lizing ratu kamiona, a kamoli ostale troškove.

Ta spirala je neumoljiva i ona vodi u propast mnoge kompanije koje dozvole da budu uvučene u tu igru. Lek protiv toga je da se na prvo mesto stavi održivost i kvalitet, a tek onda rast. Naravno da ćete reći da neki to rade iz pukog preživljavanja, a ne rasta.

Međutim oni koji rade po tako niskim cenama samo da prežive, oni su bankrotirali samo što to još ne znaju. Već sam ranije spomenuo da glavna strategija treba biti profitabilan rast, a ne rast.I mislio sam na održivi rast. Rast na damping cenama nije profitabilan niti održiv.

Časopis Industrija: Na kojim projektima ste trenutno angažovani?

Antonio Zrilić: Trenutno radimo na projektima povećanja profitabilnosti i cash-flowa kod klijenata kroz optimizaciju zaliha i poboljšanje procesa u skladištu, logistici i celokupnom supplychainu (lancu snabdevanja).

To je jedan od najvećih potencijala koje svaka kompanija ima - da oslobodi vlastite cash-flow potencijale i kapacitete s jedne strane, i eliminacija najvećeg troška o kojem je govorio još Peter Drucker, a to je trošak nekorišćenja kapitala (zaliha, ljudi i kapaciteta).

Nekorišćenje kapitala se manifestuje kada uložite u zalihe koje se ne prodaju, u pogreše ljude koji vam ne pomažu da rastete ili u kapacitete (ljudske, skladišne, transportne ili proizvodne) koji nisu iskorišćeni.